�Capitulare de villio� - slavno delo nepismenog frana�kog velika�a Karla Velikog iz
8.veka, obiluje naredbama seoskom stanovni�tvu i svima koji su posedovali zemlju o
obaveznom gajenju lekovitog bilja, vo�aka i drve�a. Na tom podu�em spisku se na�ao
i orah (Juglans regia ) impozantno samoniklo ili gajeno drvo visine do 40 metara
Orah se u anti�ko doba cenio kao sveto drvo Jupitera (Jovis glans) i koristio kako
u medicini tako i u finom stolarstvu, za bojenje pamuka, vune, u umetni�kom
zanatstvu za rezbariju name�taja, ikone u duborezu i drugo. Njegove lekovite i
korisne osobine su vekovima narodu slu�ile kao hrana i lek.
Plod oraha svi dobro poznajemo i koristimo ga kao dodatak tortama i kola�ima, za
spravljanje orahove rakije i likera, a manje se zna je orah izuzetan lek kori�ten u
narodnoj medicini za razne bolesti sa svojim mladim listovima i nedozrelim
plodovima. Mlado li��e brano oko Vidovdana po lepom, suvom vremenu, treba koristiti
odmah za spremanje ekstrakta, tinkture i melema jer su�enjem isparavaju nepostojana
fenolska jedinjenja, a lekoviti sastojci se menjaju i kvare. Spolja se koristi za
kupke i obloge protiv zaga�nih rana i ekcema, raznih ko�nih bolesti, upale o�iju,
kao ulje za kosu i za�tita od opekotina izazvanih sun�anjem. Unutra�njom upotrebom
kao �aj od li��a koristi se protiv crevnih parazita, za regulisanje varenja,
ja�anje mi�i�a, protiv katara �eluca, skrofuloze, krvarenja desni, rahitisa,
le�enja plu�nih bolesti,za �i��enje krvi. Jezgro oraha sadrzi do 65% ulja,15%
vrednih belan�evina, ugljenih hidrata, fosfor, kalijum, magnezijum, vitamine B i C,
gvoz�e, dok u li��u ima 0.30% etarskog ulja, tanina, juglona, inizitola i dr. Orah
je izuzetni detoksikant, sekretolik, antifungal, digestiv, dermetik, adstrigens,
laksativ, regulator, antidijabetik...
Orah ( Juglans regia )
U maju, pre nego se razviju listovi, orah procveta. Tada se bere cvet. Sve�e li��e
i nedozreli plodovi se skupljaju u maju i junu, dok se zelene ljuske skidaju pre
sazrevanja, dok ne promene boju. U septembru se skupljaju zreli plodovi i su�e na
suvom, promajnom mestu.
Sve�e li��e je odli�an �uvar od raznih insekata, komaraca, buva, moljaca i dr.
Nekada se u krevet stavljalo orahovo li��e protiv tih nepo�eljnih malih zlotvora, a
privla�no deluje i opcija spavanja na grani u kro�nji oraha, kad nastupi kriti�na
faza invazije gladnih.
Intresantniji deo pri�e po�inje pripremom lepih stvari od oraha u na�oj zelenoj
ku�noj radionici. Bogatstvo korisnih i lekovitih sastojaka oraha koristi se
vekovima u pripremi hrane kao sastojak salata, testa, kremova, torti, uz vo�ne
poslastice i sladolede, kao i u raznim drugim jelima, pi�ima i kozmeti�kim
preparatima.
Nabroja�emo neke od njih.
Da bi pro�istili �eludac, po�astili krv i obojili vene, a sve u isto vreme,
napravimo zelenu rakiju.
Orahova�a
U bocu sa �irokim grlom ili ve�i stakleni sud, is�etvrtajte mlade zelene ora��i�e i
prelite ih vo�nom rakijom,ne �ljivovicom ni prepe�enicom, ve� komovicom prirodnom,
da ih prekrije sa 2-3 cm. Zatvorite je dobro i ostavite od 15-40 dana na toplom
mestu. Procedite i popite �a�icu ili ka�iku, zavisi koliko vam prija dnevno. �isti
creva od parazita, �isti krv, ja�a organizam,reguli�e varenje a zbog sastava joda
povoljno deluje na �titnu �lezdu. Mo�e se koristiti kao dezinfekciono sredstvo za
spoljnu upotrebu.
Liker od oraha
Liker se sprema na razne na�ine. U mojoj porodici se sprema ovako: U maju mesecu
dok su ora��i�i sitni, u staklenu posudu od 2 litra se nare�aju do vrha, prekriju
�e�erom "da ogrezne" i ostave na suncu da se �e�er istopi. Kad se dobije te�na,
gusta tamna smesa, procedi se, nalije komovicom paze�i da ostane gust, kao
"kupovni" liker. Na kraju se doda ka�ika meda na litar, da popravi ukus.
�aj
Priprema se jednostavno od 1 ka�ike sve�eg seckanog li��a na 200 ml kipu�e vode.
Poklopi se,odstoji 30 minuta i procedi. Dnevna doza je 1-3 �olje �aja. Ispiranjem
usta le�i se upala sluzoko�e, infekcija grla, bolesti desni itd. Pije se kao lek
protiv proliva, za �i��enje krvi, poreme�aje varenja.
Orahovo ulje
U 1 litar devi�anskog maslinovog ulja dodati desetak supenih ka�ika usitnjenog
orahovog lista. Ostaviti na toplom mestu 30-40 dana uz redovno dnevno protresanje.
Nakon toga, ovo ulje se koristi za masa�u bolnih mesta.Odli�no je za reumu.
Ulje od zelenih oraha se sli�no sprema, a koristi se u dijetalnim salatama pogotovo
kod tegoba sa crevima i �elucem.
Kupka od orahovog li��a
U vodu za kupanje dodajte proce�en �aj koji se sprema od 2 ka�ika seckanog li��a na
200ml vrele vode, pa napravite litar dva. Ako ga ne dodate u vodu za
kupanje,isperite telo posle kupanja. Izuzetan je za saniranje ko�nih bolesti, za
rahitis, zagnojene rane, ekceme, bubuljice, akne i protiv preteranog znojenja.
Ekstrakt za ja�anje kose
Samleti 100 gr ploda oraha i staviti u litar alkohola od 96 %. Zatvoriti i dve
nedelje ostaviti na toplom mestu. Ko�u glave masirati svako ve�e pre spavanja sa
malo te�nosti me�u dlanovima a onda osu�iti. Spre�ava perut i opadanje kose.
Sve�e li��e oraha se stavlja na rane.
Suve pregrade oraha se koriste za spremanje �aja i le�enje sr�anih tegoba,
povi�enog pritiska, arterioskleroze itd.
Orahov melem
�aku mladih pupoljaka oraha zagrejemo u nesoljenoj svinjskoj masti i pre klju�anja
sklonimo. Ostavi se 24h da odstoji, a onda blago zagreje, procedi i odlo�i na
hladno mesto u staklenim posudama. Koristi se kod raznih ko�nih oboljenja.
Orasi i med
Poznati specijalitet za ja�anje mu�ke potencije i stimulans za op�te ja�anje
organizma, prirodni tonik, sprema se na jednostavan
na�in. U prirodni med se potapaju jezgra oraha �iji sastojci udru�eni s medom
rehabilituju organizam i �tite od starenja �elije organizma.
Mlade,sve�e orahe o�istiti, oprati i raspore�ene u staklenke preliti medom, pa
sterilisati. Povezati celofanom i odlo�iti na hladno mesto.
Salata sa orasima
Potrebno vam je 8 oraha, dve jabuke, dve kuvane cvekle, dve ka�ike majoneza, dve
ka�ike pavlake, li��e miro�ije i per�una, malo �e�era i soli. Krupno izrendajte
jabuke i cveklu pa ume�ajte mlevene orase. U majonez umutite so,pavlaku i �e�er, pa
sve spojite i prome�ajte. Pospite seckanim listom miro�ije i per�una. Slu�i se
hladna.
Orah bajadera
Potrebno vam je:150 gr mlevenih oraha,450 gr mlevenog keksa,180 gr margarina, 230
gr �utog �e�era. Za glazuru ka�ika margarina i 5 �tangli �okolade. U�pinujte �e�er
sa 1.5 dl vode i sklonite sa vatre. Dodajte keks, orahe i margarin, dobro izme�ajte
u kompaktnu masu i na tacni oblikujte bajaderu debljine 2 cm. Na tihoj vatri
otopite �okoladu u margarinu i prelijte bajaderu glazurom. Ohladite i isecite na
male pravougaonike.
