agroekonomija

Just another WordPress.com site

18 DECEMBRA, 2010 by AGROEKONOMIJA

SVOJSTVA TRNJINE (Prunus spinosa L) SA STARE PLANINE

i
13 Votes

Uvod

(https://agroekonomija.wordpress.com/wp-content/uploads/2010/12/trnjina.jpg)Trnjina (Prunus spinosa L) je grm visine od 1 do 3 m. Može da raste i kao

malo drvo do 5 m visine, ali ređe (1). Uspeva uz rubove šuma, na neplodnim zemljištima i pašnjacima, po brežuljcima, kraj puteva, naročito na suvom,
o
kamenitom i sunčanom zemljištu. Nalazi se do 1000 (2), odnosno do 1300 m (1) i 1500 m nadmorske visine (3). Podnosi niske temperature i do –30 C.
Pogodna je za zaštitu strmih i jaružastih terena od erozije zbog obilja široko razvedenog korenovog sistema (4).
o
Trnjina je rasprostranjena širom Evrope do oko 68 severne geografske širine, u Iranu, Maloj Aziji, Tunisu, na području Balkana i dr. U našoj zemlji je
široko rasoprostranjena vrsta u pojasu hrastovih šuma. Raste i na području Stare planine. U pojasu Fago-Aceri intermediae-Colurnetum nalazi se samo
jedna ili nekoliko biljaka na 1-20% proučavanih površina; u pojasu Querco-Aceri intermediae-Colurnetum jedna ili nekoliko biljaka na 20-40% proučavanih površina;u pojasu
Quercetum montanum jedna ili nekoliko biljaka na 1-20% proučavanih površina; u pojasu Quercetum cerris je slabo prisutna i pokriva 10-25% proučavane površine, a sreće se na
40-60% proučavane površine; u pojasu Quercetum frainetto-cerris jedna ili nekoliko biljaka na 20-40% proučavanih površina (2). Period cvetanja je pre listanja u martu do kraja
aprila. Plodovi sazrevaju krajem augusta, a održe se na granama i do proleća. Plodovi se beru u punoj zrelsti, ali se berba može obaviti nakon dva do tri promrzavanja, čime
gube trpkost i gorčinu ukusa. Plodovi su plavkasto-crvene (1), odnosno tamno plave boje sa obilatim pepeljkom po površini. Mezokarp je žutozelen, tvrd i srastao sa košticom,
mirisa na gorki badem, a ukusa kiselkasto-trpkog sa nijansom gorčine. Zbog sastava i nutritivne vrednosti trnjina spada i u lekovite biljke (http://zacini.wordpress.com/).

Stara planina je strogi prirodni rezervat bogat samoniklim voćnim vrstama, koje predstavljaju genetski potencijal od posebne važnosti za očuvanje biološke raznovrsnosti
(https://agroekonomija.wordpress.com/2011/02/08/biodiverzitet/), ali i selekciju i oplemenjivanje gajenih voćaka (5,6). Obzirom da Stara planina spada u eko-područja, šumsko
voće (https://agroekonomija.wordpress.com/2011/02/23/zastupljenost-sumskog-voca-u-fitocenozama-stare-planine-moguci-ekonomski-efekti/) može da se svrsta u organsku
hranu (https://agroekonomija.wordpress.com/2011/04/26/улога-консалтинга-у-развоју-органске-2/)uz primenu međunarodnih i domaćih kriterijuma (7).

U radu su analizirane fizičke i hemijske karakteristike trnjine sa Stare planine u cilju sagledavanja mogućnosti prerade i svrstavanja u organsku hranu.

Materijal i metod rada

Metod rada obuhvata analize hemijskog sastava trnjine sa eko-područja Stare planine. Plodovi trnjine su brani u punoj zrelosti, na nadmorskoj visini od 900 m, u oktobru 2006.
godine. U zamrznutom stanju su dopremljeni do laboratorije. Prosečan uzorak je izdvojen iz mase plodova od 4 kg.

Dimenzije trnjine određene su u prosečnom uzorku od 100 plodova; odvojeno je 10 puta po 100 plodova i iz svakog skupa uzeto po 10. Ukupna suva materija je određena
o o
sušenjem na 105 C, ukupni šećeri gravimetrijski po Meisllu, ukupne kiseline titracijom sa NaOH, pepeo spaljivanjem na 600 C, pepeo nerastvorljiv u HCl, vitamin C
(http://www.dijetalnaishrana.com/vitaminc.html) metodom po Tillmans-u, modifikovana po Vuilleumeir-u, pektinske materije kao kalcijumpektat i celuloza gravimetrijskom
metodom (8). Kvantitativno je određen sadržaj kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, bakra, cinka, gvožđa i mangana metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije,
sadržaj fosfora spektrofotometrijski, a sadržaj kalijuma metodom plamene fotometrije.

Rezultati ispitivanja i diskusija

U tabeli 1 prikazani su rezulatati ispitivanja fizičkih svojstava plodova trnjine, u tabeli 2 rezultati analize hemijskog sastava, a u tabeli 3 mineralni sastav ove samonikle voćne
vrste sa Stare planine.

Tabela 1- Fizička svojstva trnjine sa Stare planine

Svojstva Masaploda Prečnikploda Dužinaploda Dužinakoštice Širinakoštice Dužinapeteljke

g mm mm mm mm mm
Vrednosti 1,35 13,25 12,78 10,33 8,70 0,79
Plodovi ispitivane trnjine su relativno male mase (1,35g), loptastog oblika, sa velikom košticom, što se vidi iz prikazanih rezultata za prečnik (13,25mm) i dužinu ploda
(12,78mm), te iz dužine i širine koštice (10,33:8,70mm).

Tabela 2- Hemijski sastav trnjine sa Stare planine (%)

Ispitivana komponenta Koncentracija

Ukupna suva materija 32,21
Ukupna kiselost 2,46
Pepeo 1,02
Pepeo nerastvorljiv u HCl 0,0028
Ukupni šećeri 15,30
Direktnoredukujućišećeri 7,89
Saharoza 7,03
Ukupne pektinske materije 0,73
Celuloza 1,15
Vitamin C, mg% 14,00
Ukupna suva materija trnjine je 32,21%, što je približno kao kod šipurka (35,0%), a znatno više nogo kod drenjine (15,0%) i šljive (17,7%). Ukupna kiselost trnjine je 2,46%, što je
blisko sadržaju ove komponente u drenjini (2,4%), dok je veća vrednost u odnosu na šipurak (1,9%) i šljivu (1,35%). Sadržaj ukupnog pepela trnjine je 1,02%, dok je u šljivi 0,6%,
u drenjini 0,5%, a značajno veći u šipurku 2,5%. Vrednost celuloze u trnjini je 1,15%, što je u odnosu na sadržaj u šipurku preko dest puta manja vrednost (14,0%), a oko tri puta
veća u poređenju sa šljivom (0,4%). Sadržaj pektinskih materija u trnjini (0,73%) i šljivi (0,6%) su približne, dok je vrednost ovog ingredijenta u šipurku 1,6%. Koncentracija
vitamina C u trnjini je 14,0mg%, a u šljivi svega 6,0mg%, u drenjini 18mg%, a u šipurku izuzetno visoka 250mg%, prema podacima Vračara (9).

Page 1 of 4
 Tabela 3-Sadržaj mineralnih materija plodova trnjine sa Stare planine (mg/100g)

Mineralne materije Koncentracija

Kalcijum 36,27
Gvožđe 2,11
Kalijum 391,07
Natrijum 5,47
Magnezijum 13,58
Fosfor 37,02
Poređenjem sadržaja pojedinih mineralnih materija trnjine i šljive, prema vlastitim rezultatima i podacima Vračara (9), može se uočiti da je trnjina bogatija sa svim ispitivanim
elementima (mg/100g), što je, pored osobenosti voćne vrste, posledica i veće vrednosti ukupne suve materije: kalcijum 36,27:18,0; gvožđe 2,11:0,5; kalijum 391,07:290,0; natrijum
5,47:2,0; magnezijum 13,58:10,0; fosfor 37,02:17,0.

Trnjina se ubraja, zbog svojih lekovitih osobina, i u lekovite biljke (http://zacini.wordpress.com/). Lekovitost ispoljavaju: koren, kora, cvet i plod. Čaj
(http://www.dijetalnaishrana.com/nana.html) od korena trnjine pomaže u lečenju grozničavog stanja. Kora pomaže u lečenju diareje i dezinterije (10). Cvetovi jačaju želudac,
umiruju grčeve želuca, pospešuje izlučivanje urina, kamenca u bubregu, rastvaraju sluz kod katara, sprečava hipertrofiju prostate, čiste krv, odstranjuju kožne osipe (11, 10).
Svež sok trnjine smiruje upalu želuca i izuzetno je delotvoran protiv žutice, a sirup je delotvoran u lečenju reume (12).Koktel od soka i čaja
(http://zacini.wordpress.com/2010/12/20/kopriva-caj-od-koprive/) od korena trnjine je efikasno sredstvo za ispiranje i osvežavanje usta i umirenje krvarenja iz nosa (11). Svež
sok trnjine smiruje upalu želuca i izuzetno je delotvoran protiv žutice, a sirup je delotvoran u lečenju reume (12). Koristi se za common colds, diseases and ailments of the
respiratory tract, as a laxative, for diarrhea, for prophylaxis and tretment of gastic spasms, flatulence,intensinal, diseases and gastric insuffiency. U homeopatiji se primenjuje za
saniranje srčane insufijencije i glavobolja na nervnoj bazi. U narodnoj medicini se koriste sok, sirup i vino trnjine kao purgativ i diuretik (13).

Plodovi trnjine se mogu , zbog čvrstoće mezokarpa, koristitit za proizvodnju kompota, ali i džema, želea, vina (14), alkoholnih pića
(https://agroekonomija.wordpress.com/2011/02/23/%d0%ba%d0%b2%d0%b0%d0%bb%d0%b8%d1%82%d0%b5%d1%82-
%d1%81%d0%bf%d0%b5%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0%d0%bb%d0%bd%d0%b5-%d1%80%d0%b0%d0%ba%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d1%81%d0%b0-
%d1%82%d1%80%d1%9a%d0%b8%d0%bd%d0%be/), viskija (16), likera (15), konditorskih proizvoda, kozmeričkih preparata (17), lekovitih preparata u homeopatskoj medicini
(18) i dr.

Opšta je tendencija vraćanje prirodi i prirodnim proizvodima, uz očuvanje životne sredine (https://agroekonomija.wordpress.com/2011/02/22/заштита-животне-средине-
систем-управ/)pa iz godine u godinu raste potražnja proizvoda, koji potiču iz nezagađenih regija, a uz to su prikupljeni ili proizvedeni po principima organske
(https://agroekonomija.wordpress.com/2010/12/18/organska-produkcija-borovnice/) hrane. Šumsko voće
(https://agroekonomija.wordpress.com/2010/12/18/%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-
%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%88%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-
%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0/) Stare planine, a time i trnjina, predstavljaju proizvode, koji se mogu svrstati u organsku hranu, uz strogu
primenu međunarodnog, odnosno našeg zakonodavstava iz odnosne oblasti. Organska hrana predstavlja značajan izvozni potencijal i veoma je tražena na evropskom i
svetskom tržištu (7).

Zaključak

Na bazi ispitivanja plodova trnjine sa Stare planine i konsultovanja literaturnih podataka mogu se izvesti sledeći zakljulčci:

Plodovi trnjine su loptastog oblika relativno male mase (1,35g);

Sadržaj ukupne suve materije je visok za sveže voće (32,21%);.
Plodovi trnjine sadrže veću koncentraciju svih ispitivanih mineralnih materija (Ca-36,27, Fe-2,11, K-391,07, Na-5,47, Mg-13,58 i P-37,02mg/100g) u odnosu na šljivu;
Obzirom da je poreklom sa Stare planine, koja je Park prirode i ekološko područje, trnjina je potencijalno proizvod organske hrane uz primenu svih propisanih uslova za
ovu vrstu hrane prema međunarodnom i nacionalnom zakonodavstvu.
Širenjem trnjine u prirodnim uslovima na Staroj planini moguće je obezbediti zadovoljavajuće količine kvalitetne sirovine za preradu u visokovredne prehrambene,
terapeutske i kozmetičke proizvode.

Literatura

1. Grlić Lj. Samoniklo jestivo bilje, Prosvjeta, Zagreb, 1980, 196.

2. Mratinić Evica, Kojić M. Samonikle vrste voćaka Srbije,Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1998, 207.
3. http://www.baumkunde.de (http://www.baumkunde.de)
4. Šilić Č, Atlas drveća i grmlja, Svjetlost, Sarajevo, 1983, 116
5. Mijajlović Nada, Savić Mirjana, Katić B. Zastupljenost borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Ekonomika poljoprivrede,
o
Beograd, 2006,Vol. LIII, br./N TB, 533-41.
6. Katić B, Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Regulativa očuvanja i unapređenja biološke i genetske raznovrsnosti, Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 2006,Vol. LIII,
o
br./N TB, 616-27, 2006.
7. Savić Mirjana, Kanački Z, Mijajlović Nada. Quality and Food safety, Memoir Conferenta Internationala „Dezvoltarea complexa spatiului rural- marketingul si procesarea
produselor agricole“ Bukurešt, 2006, Vol. II, 189-197.
8. Savić Mirjana. Kontrola kvaliteta proizvoda od voća i povrća i bezalkoholnih pića, Potez, Beograd, 1995, 41.
9. Vračar Lj. Priručnik za kontrolu kvaliteta svežeg i prerađenog voća, povrća i pečurki i osvežavajućih bezalkoholnih pića, Univerzitet u Novom Sadu, 2001, 214.
10. Tucakov J. Lečenje lekovitim biljem, Kultura, Beograd, 1990, 651.
11. Willfort R. Gesundheit durch Heilkrauter, prevod Videk, V, Mladost, Zagreb,1989, 308.
12. www. englishplants.co.uk
13. PDR for Herbal Medicines, 2000.
14. Tucakov J. Lečenje lekovitim biljem, Rad, Beograd,1996, 217.
15. http://www.liqueurweb.com/sloe.htm (http://www.liqueurweb.com/sloe.htm)
16. http://www.sloemotion.com (http://www.sloemotion.com)
17. http://www.prirodna (http://www.prirodna) kozmetika.com
18. http://www.weleda.com (http://www.weleda.com)

Properties of Blackthorn (Prunus spinosa L) from Stara planina

Mirjana Savic, Ljubo Vracar

Summary

On foundations of analysis of blackthorn from Stara planina and having consulted the information from literature following conclusions can be made:

Blackthorn fruits are spherical, and have relatively small mass (1.35g);
The value of dry matter is high for fresh fruits (32.21%);
Blackthorn fruits contain higher concentration of all examined mineral substances (Ca-36.27, Fe-2.11, K-391.07, Na-5.47, Mg-13.58 and P-37.02mg/100g) comparing to plum;
Considering that it comes from Stara planina, which is a national park and an ecological region, blackthorn is a potential organic food product, provided that all conditions
of international and national legislation regarding this kind of food are fulfilled.
By spreading of blackthorn in natural conditions on Stara planina, it is possible to provide satisfying quantities of high-quality raw material for processing to premium food,
remedial and cosmetic products

Page 2 of 4
 This entry was posted in Flora i fauna.
Bookmark the permalink.
15 komentara

15 thoughts on “SVOJSTVA TRNJINE (Prunus spinosa L) SA STARE PLANINE”

katinac kaže:
15 novembra, 2011 u 7:44 am
Мирјана, ја сам нови блогер и баш се не сналазим у овоме! Лепо је да се интересујете за школство и његове проблеме! Баш ми је драго да има таквих особа, ретке су! А,
што се тиче Старе Планине, гледам њене падине из дворишта породичне куће, кад сам у крају, наравно! Поздрав и пратите школство!

Odgovori
agroekonomija kaže:
15 novembra, 2011 u 8:01 am
Vrlo brzo ćete se snaći među nama blogerima. Stara planina je veoma lepa pa ste sretni što ste je možete gledati svaki dan. Pratiću Vaš blog, jer ima temu, koja me interesuje.
Pozdrav!

Odgovori
katinac kaže:
21 novembra, 2011 u 4:53 pm
Мирјана, шта мислите о аронији? Да ли је предмет Вашег интересовања, истраживања? А, узгред, рођен сам на обронцима, такође лепе, Суве Планине! Са
задовољством ћу писати за Вас! Срдачан поздрав!

agroekonomija kaže:
21 novembra, 2011 u 6:50 pm
Evropi je aronija privukla pažnju, pre svega, zbog svoje lepote, jer su njeni beli cvetovi, jedni od najlepših cvetova grmolikih biljaka. Posebno čudesno su u jesen obojeni listovi
aronije, koji blistaju u posebnoj crvenoj boji.
Aronija je izvanredno voće.Zreli plodovi aronije sadrže veliko količinu biofenola, tanina, flavonoida, antocijana, veliku količinu karotina, minerale (kalijum, kalcijum, gvožđe,
mangan, molibden, jod i fosfor), vitamine (A,C,P, B9, B6, B2, vitamin E), tanine, celulozu, pektine.
Više pogledajte na linku: https://agroekonomija.wordpress.com/2011/07/26/aronija-crnoplodna-aronia-melanocarpa-l/

Biće mi drago da pišete o toj lepoj planini i svemu, što je Vama interesantno.

Odgovori
katinac kaže:
21 novembra, 2011 u 7:39 pm
Мотиви из лужничког краја, подно Суве Планине, су у мојој поезији! Ставићу неку песму на блог, Вас ради! Поздрав!

Odgovori
agroekonomija kaže:
21 novembra, 2011 u 8:16 pm
Biće mi drago. Hvala unapred!

Odgovori
Gane kaže:
1 decembra, 2011 u 10:18 pm
Нисте набројали или Вам је непознато још једно својство трњине које је просто изванредно,познато у народу и доказано!Наиме,ако дође до отицанја десни,треба узети
корен трњине,кувати комадић корена да будем прецизан у дужини од пет шест сантиметара,није битно,кувати да ври десетак минута.Кад се охлади,држати у устима
само ту воду,не пити је,то радити неколико пута на дан.Благотворно десјтво се осећа одмах,престају или слабе болови после првог узимања,оток се повлачи,а већ
другог дана тегобе обично сасвим нестају,(ово сам проверио милион пута,на себи али и на познаницима)!Под КОРЕНОМ ТРЊИНЕ мислим на ископану дрвенасту
жилу корена,коај се лепо опере и чува док не затреба!

Odgovori
agroekonomija kaže:
2 decembra, 2011 u 1:31 pm
Gane, svaka dopuna i novo saznanje dobro su došli, hvala!

Odgovori
agroekonomija kaže:
14 januara, 2012 u 12:01 pm
Gane, svaka lekovita biljka ima brojne sastojke, koji pomažu u lečenju niza zdravstvenih tegoba. Bilo bi preopširno da se navode baš svi efekti. U svakom slučaju, hvala Vam i
na ovoj korisnoj informaciji o trnjini.

Odgovori
Predrag Miahjlovic kaže:
14 januara, 2012 u 10:26 am
da li je trnjina isto sto i aronija? Hvala

Odgovori
agroekonomija kaže:
14 januara, 2012 u 11:58 am
Nisu trnjina i aronija isto voće.

Odgovori
olja kaže:
13 februara, 2012 u 5:25 pm
da li u trnjini ima vitamina p?

agroekonomija kaže:
13 februara, 2012 u 9:29 pm
Dostupni podaci potvrđuju da trnjina sadrži sledeće vitamine: A, B1, B2, B6,C,E.

Odgovori
Timosten - Zoran Kovačić kaže:
2 decembra, 2012 u 1:52 am
uh kako sam ja voleo trnjine kad sam bio klinac

Odgovori
Deli Lanoux, Ed.D. kaže:
30 decembra, 2013 u 6:46 pm
This is an impressive account in that it relates to natural healing. But I’ve got to say that the fruit remind me of blue M&Ms! Thanks for the info!

Page 3 of 4
Odgovori

Create a free website or blog at WordPress.com.

Page 4 of 4