Univerzitet u Prištini – Kosovskoj Mitrovici

Medicinski fakultet

SEMINARSKI RAD
Farmakologija sa toksikologijom

ANTIHIPERTENZIVNI LEKOVI
ACE INHIBITORI

Kosovska Mitrovica, 2018.

Sadržaj

1. ANTIHIPERTENZIVI ……………………………………………………….………..… 3
1.1. ANTAGONISTI ANGIOTENZINA …………………………..…………… 3
1.2. INHIBITORI ANGIOTENZIN KONVERTIRAJUCEG ENZIMA….……... 3
1.3.MEHANIZAM DELOVANJA …………………………………………......... 4
1.4. PODELA ……………………………………………………………………. 5
2. ANGIOTENZIN II RECEPTORNI ANTAGONISTI ………………………………….. 9
3. KOMBINOVANA PRIMENA ANTIHIPERTENZIVNIH LEKOVA …….………… 10
4. ZAKLJUČAK …………………………………………………………………………... 11

LITERATURA ………………………………...…………………………………………… 12

2
 1.ANTIHIPERTENZIVI

Pojam antihipertenziva je vrlo širok. On podrazumeva nekoliko grupa lekova koji po ATK
klasifikaciji imaju svoje grupe i službeno ne spadaju u antihipertenzive po ATK klasifikaciji, ali
se koriste za lečenje hipertenzije. Za lečenje hipertenzije koriste se sledeće grupe koje jednim
nazivom možemo nazvati antihipertenzivni lekovi:

 antihipertenzivi u užem smislu reči (alfa-blokatori, direktni vazodilatatori)

 diuretici
 organski nitrati
 beta-blokatori
 antagonisti kalcijumovih kanala
 inhibitori angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE inhibitori)
 inhibitori angiotenzina II (AT II inhibitori).

1.1. ANTAGONISTI ANGIOTENZINA

Poznate su dve grupe lekova kojima se moze antagonizovati dejstvo angiotenzina:
1. Inhibitori angiotenzin konvertirajuceg enzima ( ACE inhibitori )
2. Angiotenzin II receptorni antagonisti
Prvi zaustavljau produkciju angiotenzina II, dok drugi blokiraju dejstvo angiotenzina II na
njegovim receptorima.

1.2 INHIBITORI ANGIOTENZIN KONVERTIRAJUCEG ENZIMA

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, ACE inhibitori, su skup lekova koji se

prvenstveno koriste za lečenje hipertenzije i kongestivnog zatajenja srca. Oni su danas uglavnom
potisnuli većinu drugih antihipertenzivnih lekova, te se može reći da su ACE inhibitori lekovi
prvog izbora u lečenju hipertenzije. Stoga su oni među najpropisivanijim lekovima.

3
 1.3 MEHANIZAM DELOVANJA

ACE inhibitori deluju modulacijom renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (RAS ili

RAAS). Blokirajući angiotenzin konvertujući enzim, ACE inhibitori znatno (ali ne sasvim)
blokiraju pretvaranje angiotenzina I u angiotenzin II. U isto vreme ACE inhibitori smanjuju
degradaciju bradikinina. Stoga ACE inhibitori deluju na način da snižavaju krvni
pritisak smanjujući nastajanje jakog vazokonstriktora (angiotenzin II) i smanjujući razgradnju
jakog vazodilatatora (bradikinina). Naime, širenje krvnih žila dovodi do pada otpora
proticanju krvi i posledičnog pada krvnog pritiska. ACE inhibitori snižavaju arterijski otpor
proticanju krvi i povećavaju venski kapacitet, povećavaju srčani minutni volumen i srčani indeks,
snižavaju bubrežno-vaskularni otpor te vode povećavanju izlučivanja natrijum-hlorida u urin.

Epidemiološke i kliničke studije pokazale su da ACE inhibitori usporavaju pogoršanje

dijabetičke nefropatije nezavisno od antihipertenzivnog učinka. Upravo se taj učinak ACE
inhibitora koristi u sprečavanju zatajenja bubrega kod dijabetičara.

Pokazalo se da su ACE inhibitori imaju uticaja i u nekim drugim srčanim bolestima, čak i kod
pacijenata s normalnim krvnim pritiskom. Korištenje maksimalnih doza ACE inhibitora kod ovih
pacijenata (prevencija dijabetičke nefropatije, kongestivnog zatajenja srca, prevencija
kardiovaskularnih bolesti) opravdano je zbog toga što to unapređuje rezultate lečenja, neovisno o
učinku ACE inhibitora na snižavanje krvnog pritiska. Takva terapija, međutim, zahteva pažljivo i
postupno određivanje doze kako bi se sprečile nuspojave zbog brzog padanja pritiska
(vrtoglavica, nesvestica i dr.).

ACE inhibitori koriste se kod:

 prevencije kardiovaskularnih bolesti

 kongestivnog zastoja srca
 hipertenzije

 poremećaja leve srčane komore

 prevencije zastoja bubrega u šećernoj bolesti.

4
 U nekim od ovih bolesti i stanja ACE inhibitori koriste se kao lekovi prvog izbora s obzirom
da su se neki ACE inhibitori pokazali superiornim nad ostalim grupama lekova u smanjenju
morbiditeta i mortaliteta.

ACE inhibitori se ne smeju koristiti u trudnoći - može doći do ozbiljnih oštećenja ploda pa i
smrti fetusa. U dojenju se takođe ne preporučuju.

ACE inhibitori se ne bi trebali koristiti u slučajevima kada je prethodna upotreba ACE

inhibitora uzrokovala angioedem, u slučajevima suženja arterija u bubrezima, a s posebnim
oprezom se mogu koristiti kod pacijenata s oštećenim bubrezima, sa stanjima poremećaja srčanih
zalistaka,hipovolemije i dehidracije te hemodijalize brzog toka s poliakrilonitrilnim
membranama. Trudnice i žene koje planiraju zatrudneti ne bi smele koristiti ACE inhibitore.

Suplementacija kalijumom treba biti pod pomnim nadzorom zbog toga što ACE inhibitori mogu
uzrokovati preveliku količinu kalijuma u krvi.

Moguće nuspojave ACE inhibitora jesu hipotenzija, kašalj, hiperkalemija, glavobolja, mučnina,
slabost, povraćanje te oštećenje bubrega. Stalni i uporni kašalj relativno je česta nuspojava koja
proizlazi iz činjenice da ACE inhibitori povisuju nivo bradikinina u plućima. Naime, bradikinin
je materija koja izaziva refleks suvog kašlja. Pacijenti koji pate od jakog kašlja često prestaju
koristiti ACE inhibitore i prelaze na antagoniste receptora angiotenzina. Osip i poremećaji ukusa
nisu tako česti, a uglavnom se javljaju kod kaptoprila. Oštećenje bubrega predstavlja znatnu
nuspojavu svih ACE inhibitora i povezano je s učinkom angiotenzina II na određene funkcije
poput protoka krvi u bubrezima. ACE inhibitori mogu izazvati oštećenje bubrega kod pacijenata
koji imaju suženje bubrežne arterije. Ovo je posebno problem kod pacijenata koji istodobno
uzimaju NSAID i diuretike – takozvani engl. triple whammy efekt – takvi su pacijenti na vrlo
visokom riziku od razvoja bubrežnog zastoja.

Kod nekih pacijenata se zbog povišenja nivoa bradikinina zna razviti angioedem, a čini se da je
u toj nuspojavi izrazito bitna genetska predisponiranost.

1.4 PODELA

ACE inhibitore prema njihovoj hemijskoj strukturi delimo u tri grupe:

 ACE inhibitori koji sadrže sulfhidrilnu grupu: kaptopril, prvi ACE inhibitor
5
 ACE inhibitori koji sadrže dikarboksilatnu grupu. To je najbrojnija grupa u koju
spadaju: enalapril, cilazapril, ramipril, kvinapril, lizinopril
 ACE inhibitori koji sadrže fosfonatnu grupu: fosinopril

KAPTOPRIL
 FARMAKOKINETIKA I DOZE
Brzo se resorbuje id digestivnog trakta sa bioloskom raspolozivoscu od oko 70%. Kaptopril
se ravnomerno raspodeljuje pos vim telesnim tecnostima I tkivima izuzev centralnog nervnog
sistema. Biolosko poluvreme u plazmi je krace od 3 sata.
 INDIKACIJE
Esencijalna I renovaskulkarna hipertenzija, sistolna disfunkcija leve srcane komore, infarct
miokarda I dijabeticka nefropatija.

NEZELJENI EFEKTI

Hipotenzija kod bolesnika koji su hipovolemicni zbog prethodne primene diuretika, koji su na
dijeti bez soli, ili gube tecnost preko gastrointestinalnog trakta.
Zajednicki nezeljeni efekti za sve ACE inhibitore su akutna renalna insufucijencija,
hiperkaliemija, angioneuroticki edem, suvi kasalj ponekad pracen sistanjem.
Posebno teski I ozbiljni nezeljeni efekti se javljaju posle primene kaptoprila kod bolesnika sa
renalnom insuficijencijom.

KONTRAINDIKACIJE

Drugi i treci trimester trudnoce jer mogu prouzrokovati fetalnu hipotenziju, anuriju,
insuficijenciju bubrega, ponekad sa malformacijama i smrcu ploda.

INTERAKCIJE
Kaptopril moze prouzrokovati hiperkaliemiju ako se primeni sa diureticima koji stede kalijum,
ili ako bolesnik nadoknadjuje izgubljeni kalijum. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi smanjuju
hipotenzivno delovanje kaptorpila I drugih ACE inhibitiora time sto blokiraju bradikininsku
vazodilataciju u cijem nastajanju jednim delom sudeluju bradikinini.

6
ENALAPRIL
FARMAKOKINETIKA I DOZE

Enalapril, dat oralno, dobro se resorbuje (55-75% doze). Hrana ne utiče na resorpciju. Nakon
3-4 sata, postiže se maksimalna koncentracija enalaprilata u serumu. Oko 50-60% enalaprilata je
vezano za proteine plazme. Poluvreme eliminacije je oko 11 sati. Prolazi placentnu barijeru, a u
mleku dojilja nalazi se u tragovima. Izlučuje se urinom (60-78%) i fecesom. Antihipertenzivni
efekt nastaje nakon 1 sata, posle uzete oralne doze i traje oko 24 sata.

INDIKACIJE

 Arterijalna hipertenzija
 Hronična srčana insuficijencija.
NEŽELJENA DEJSTVA

Hipotenzija, suv neproduktivan kašalj, glavobolja, malaksalost, umor, vrtoglavica. Rede se

javljaju nesanica, nervoza ili somnolencija. Kod manjeg broja bolesnika, javlja se mučnina,
dijareja, bol u mišićima. Enalapril može dovesti do akutnog, reverzibilnog oštećenja bubrega,
praćenog proteinurijom i glikozurijom.

KONTRAINDIKACIJE

Preosetljivost na ACE inhibitore, obostrana stenoza renalne arterije, stenoza aorte, ascites,
trudnoća.

LIZINOPRIL

FARMAKOKINETIKA I DOZE
Lizinopril se uzima oralno jednom dnevno. Kao i svi ostali lekovi koji se uzimaju jednom
dnevno, lizinopril treba uzimati u otprilike isto vreme svakog dana. Hrana ne utiče na resorpciju
lizinoprila. Doza se mora individualno odrediti za svakog pacijenta na osnovu njegovog

7
zdravstvenog stanja i krvnog pritiska. Lizinopril se može uzimati sam ili u kombinaciji sa drugim
antihipertenzivima.

Početna doza
Kod pacijenata sa hipertenzijom, preporučena početna doza je 10 mg lizinoprila. Pacijenti kod
kojih je veoma aktivan renin-angiotenzin-aldosteron sistem (posebno kod pacijenata sa
renovaskularnom hipertenzijom, gubitkom soli i/ili volumena tečnosti, srčanom
dekompenzacijom ili ozbiljnom hipertenzijom) mogu imati prekomerni pad krvnog pritiska
nakon uzimanja početne doze. Početna doza od 2.5-5 mg se preporučuje takvim pacijentima i
lečenje treba započeti uz lekarsku kontrolu. Potrebna je manja početna doza kod pacijenata sa
oštećenjem bubrega.

Doza održavanja

Uobičajena efektivna doza održavanja je 20 mg lizinoprila jednom dnevno. Ako se željeni

terapeutski efekat ne može postići odreñenom dozom u periodu od 2 do 4 nedelje, doza se može
povećati. Maksimalna doza koja je primenjivana u dugoročnim, kontrolisanim kliničkim
istraživanjima je iznosila 80 mg/dnevno.

Prethodna diuretska terapija

Simptomatska hipotenzija se može javiti posle početne doze lizinoprila. To je češća pojava kod
pacijenata koji su istovremeno na diuretskoj terapiji. Stoga je potreban oprez, jer može postojati
gubitak soli i/ili volumena tečnosti. Ako je moguće, uzimanje diuretika treba prekinuti 2-3 dana
pre početka lečenja lizinoprilom. Kod pacijenata sa hipertenzijom kod kojih se diuretska terapija
ne sme prekinuti, lečenje lizinoprilom treba započeti sa dozom od 5 mg. Bubrežna funkcija i
koncentracija kalijuma u serumu se moraju pratiti. Naredna doza lizinoprila se mora prilagoditi
na osnovu odgovora krvnog pritiska. Ukoliko je potrebno, terapija diureticima se može nastaviti

KONTRAINDIKACIJE
Lizinopril se ne sme uzimati u slučajevima − preosetljivosti na aktivnu supstancu lizinopril,
drugi ACE inhibitor ili neki od sastojaka leka, angioedema povezanim sa prethodnom terapijom
ACE inhibitorom,, kongenitalnog ili idiopatskog angioedema, drugog ili trećeg trimestra
trudnoće.

8
RAMIPRIL, KVINAPRIL I FOSINOPRIL

Ovi lekovi predstavljaju najnovije clanove porodice ACE inhibitora. Njihova dejstva i nacin
upotrebe su slicni kao kod ostalih clanova ove grupe lekova.
Prirodni ACE inhibitori:
Mnogi zmijski otrovi sadrže peptide koji su jaki ACE inhibitori. Na primer predoziranje
kaptoprilom ima isti učinak kao i ugriz brazilske zmije Bothrops jararaca. Kazokini i laktokini su
razgradni produkti kazeina i sirutke koji se javljaju nakon konzumacije mlečnih proizvoda,
pogotovo kiselog mleka. Njihov uticaj na krvni pritisak još je neistražen.

2. ANGIOTENZIN II RECEPTORNI ANTAGONISTI

Antagonisti receptora za angiotenzin II (AT II) snazno blokiraju vezivanje za angiotenzina II i

drugih agonista za angiotenzin II receptor. Poznata su dva tipa ovih receptora AT1 i AT2. Do
sada su uvedena dva leka koja deluju na AT1 receptor: losartan i valsartan.

LOSARTAN
Brzo i efikasno blokira presorno delovanje angiotenzina II, suzbija njegovo stimulantno
delovanje na periferni simpatikus kao I sve njegove centralne efekte (zedj, oslobadjanje
vazopresina), sprecava oslobadjanje kateholamina i sekreciju aldosterona kao I sva direktna I
indirektna dejstva angiotenzina II na bubrege.

FARMAKOKINETIKA I DOZE

Dnevna doza iznosi 50mg. Ta doza je istovremeno i minimalno i maksimalno efikasna. Manja
doza nema nikakav efekat a veca doza ne prouzrokuje jaci efekat. Po efikasnosti losartan je slican
enalaprilu. Moze se kombinovati sa hidrohlotiazidom. Pun terapijski efekt se razvija posle 3-6
nedelja lecenja.

NEŽELJENA DEJSTVA
Ekstremna hipotenzija, hiperkaiemija I gastrointestinalne tegobe. Moguca je glavobolja I vrtoglavic

9
 3.KOMBINOVANA PRIMENA ANTIHIPERTENZIVNIH LEKOVA

Kako se lečenje hipertenzije retko provodi samo jednim lekom, tako se došlo do zaključka da
su kombinacije antihipertenzivnih lekova opravdane. Do određivanja koji lek će se s kojim
kombinovati u fiksne kombinacije dolazi nakon dugih godina bogate kliničke prakse - naime,
dolazi se do jasnih spoznaja koji lekovi u kojim dozama primijenjeni zajedno dovode do
poboljšanog zajedničkog, sinergijskog učinka kod većine pacijenata. Tim kombinacijama postiže
se da pacijenti lakše sarađuju i da se bolje pridržavaju terapije - umesto nekoliko trebaju popiti
obično samo jednu tabletu dnevno.

ACE inhibitori se kombinuju u fiksne kombinacije s diureticima i blokatorima kalcijumovih

kanala.

ACE inhibitori se vrlo često kombinuju s diureticima radi boljeg postizanja kontrole
hipertenzije (obično tiazid), kada sam ACE inhibitor nije dovoljno delotvoran ili u slučajevima
hroničnog srčanog zatajenja (obično furosemid). Stoga na tržištu postoje posebni lekovi koji su
kombinacija ACE inhibitora i diuretika hidroklorotiazida u obliku jedne tablete koja omogućuje
jednostavniju primenu. Kombinacija ACE inhibitora i hidroklorotiazida je zanimljiva i sa
strane kalijuma – iako hidroklorotiazid snižava nivo kalijuma u krvi ACE inhibitori uzrokuju
povišenje nivoa kalijuma u krvi, stoga se ta dva učinka zbrajaju i poništavaju, pa do disbalansa
kalijuma ne dolazi. Ove fiksne kombinacije pokazale su se vrlo efikasnim i svrsishodnim i
njihova upotreba je u porastu. Gotovo svaki ACE inhibitor ima svoju fiksnu kombinaciju
s hidroklorotiazidom.

Osim s diureticima, ACE inhibitori se kombinuju i s blokatorima kalcijumovih kanala. Na

primer, na hrvatskom tržištu postoji fiksna kombinacija verapamila u obliku s postupnim
otpuštanjem i trandolaprila. To predstavlja kompatibilnu kombinaciju sinergističkog
antihipertenzivnog učinka. Ista kombinacija lekova ima neutralni učinak na
metabolizam lipida i ugljenih hidrata. Klinička iskustva ukazuju na nefroprotektivni učinak ove
kombinacije, što je posebno značajno u lečenju hipertenzije kod bolesnika sa dijabetesom i
drugih bolesnika s oštećenom funkcijom bubrega. Obe komponente ove kombinacije imaju
koristan učinak u sekundarnoj prevenciji nakon prebolelog infarkta srca. Osim trandolaprila u
svetu se sa blokatorima kalcijumovih kanala kombinuje još i ramipril.

10
 4. ZAKLJUČAK

ACE-inhibitori su važna grupa antihipertenzivnih lekova koji se poslednja tri decenije koriste
za lečenje povišenog krvnog pritiska i povezanih kardiovaskularnih i metaboličkih poremećaja.
To su zadovoljavajuće sigurni lekovi koji, primenjeni uz odgovarajuće mere opreza, mogu, čini
se, više od drugih antihipertenziva doprineti očuvanju funkcije organa, poboljšanju kvaliteta
života i ukupne prognoze. Korist od moguće organoprotekcije posebno valja očekivati u
bolesnika sa srčanim zatajivanjem, koronarnom bolešću i nefropatijom kada su ACE-inhibitori
antihipertenzivi prvog izbora. Kod bolesnica kod kojih je nužno antihipertenzivno lečenje, a
postoji mogućnost začeća, potrebna je temeljna procena i poseban oprez pri / u upotrebi ACE-
inhibitora.

11
LITERATURA

 Vladisav V. Varagić, Milenko P. Milošević, Farmakologija,

 Viktor Čulić, Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima,

 Vikipedija

12