17. 7.

17. јул/јули/српањ (17. 7.) је 198. дан године по грегоријанском календару (199. у пријеступној години). До краја године има још 167 дана.

Догађаји

1453. — у бици код Кастијона Французи су постигли одлучујућу победу над Енглезима, која је довела до окончања Стогодишњег рата.
1762. — убијен је руски цар Петар III три дана након што је оборен са власти и затворен. Престо је преузела његова супруга Катарина Велика, која је касније постала један од најчувенијих руских владара.
1890. — Цецил Рходес, по којем је Родезија добила назив, постао је премијер Капске колоније у Јужној Африци.
1917. — британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-Кобург-Гота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата.
1936. — Покушајем војног удара против републиканске владе започео шпански грађански рат.
1945. — у Потсдаму је почела конференција о послератној будућности Европе. На скупу који је окончан 2. 8. представници земаља победница у Другом светском рату. СССР-а, САД и Велике Британије, Стаљин, Труман и Черчил, којег је 28. 7. заменио нови шеф британске владе Клемент Атли, донели су одлуку о демилитаризацији и денацификацији Немачке и договорили су се о територијалним променама у источној Европи.
1968. — у Ираку је оборена влада Абдула Арефа, а на власт је дошло Баатх партије. Председник републике, а касније и владе постао је генерал Ахмед Хасан ал-Бакр.
1969. — у Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Јуан Царлоса, који је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти.
1973. — у Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха. Председник је постао бивши премијер Сардар Мухамад Дауд Кан.
1975. — амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летилица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески а Американац руски.
1979. — диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре.
1981. — више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута.
1984. — лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12“, а члан посаде Светлана Савитскаyа постала је прва жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице.
1994. — Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу.
1996. — амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз експлодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома „Кенеди“. Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде.
1998. — посмртни остаци руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу. Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин.
1998. — џиновски таласи изазвани снажним земљотресом на дну Пацифик однели су шест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је око 2.000 људи.
1998. — на конференцији УН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003. споразум је ратификовало 89 земаља.
2000. — Башар ел-Асад постао је председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафез ел-Асад, који је умро 10. јуна.
2001. — на основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата.
2001. — након завршетка сукоба на Косову и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Међународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман, током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали 4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано.

.

Рођења

1714. — Алеxандер Готтлиеб Баумгартен, њемачки филозоф (у. 1762.).
1787. — Фриедрицх Крупп, њемачки индустријалац.
1800. — Иван Падовец, хрватски гитарист и складатељ (у. 1873.).
1884. — Борис Владимирович Асафјев, руски складатељ.
1899. — Јамес Цагнеy, амерички филмски глумац (у. 1986.).
1920. — Јуан Антонио Самаранцх, шпањолски спортски функционер (Предсједник Интернационалног олимпијског комитета).
1935. — Доналд Сутхерланд, канадски глумац.
1939. — Милва, талијанска пјевачица и глумица.
1939. — Валериј Вороњин, бивши руски и совјетски ногометаш (у. 1984).
1947. — Цамилла, херцогиња од Цорнwалла и супруга британског принца Цхарлеса.
1952. — Давид Хасселхофф, амерички глумац.
1954. — Ангела Меркел, њемачка политичарка и државница.
1960. — Робин Схоу, хонконшки глумац.
1963. — Матти Нyкäнен, умировљени фински скијашки скакач.
1972. — Андy Wхитфиелд, велшки глумац (* у. 2011).
1972. — Јаап Стам, низоземски ногометаш и тренер.
1974. — Цлаудио Лóпез, умировљени аргентински ногометни репрезентативац.
1976. — Марцос Сенна, бразилски-шпањолски ногометаш, који наступа за Шпањолску.
1981. — Јонас Кäллман, шведски рукометаш.
1986. — Драгана Станковић, холандска фотографкиња.

.

Смрти

1588. — Мимар Синан, главни Османлијски архитекта у служби султана Селима I, Сулејмана Величанственог и Мурата III.
1790. — Адам Смитх, шкотски економиста и етичар (р. 1727.).
1912. — француски математичар, физичар и филозоф Жил Анри Поенкаре. Развио је теорију аутоморфних функција и истраживао диференцијалне једначине, а посебно су значајни његови радови на подручју топологије и његова интерпретација геометрије Лобачевског. Објавио је око 500 научних радова.
1928. — српски геолог и палеонтолог Светолик Радовановић, члан Српске краљевске академије, први министар привреде у Србији (1904-05). Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. је са геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво.
1941. — Аугуст Цесарец, хрватски књижевник (р. 1893.).
1941. — Павао Марковац (Ебенспангер), хрватски музиколог, глазбени публицист, критичар и складатељ (р. 1903.).
1946. — у Београду је погубљен Драгољуб Дража Михаиловић, генерал краљевске југословенске војске и вођа четничког покрета у Другом светском рату (р. 1893.).
1946. — Коста Мушицки, бригадни генерал Српског добровољачког корпуса и Југословенске војске у отаџбини и пуковник Краљевске Југословенске војске (р. 1897.).
1959. — чувена америчка џез и блуз певачица Биллие Холидаy.
1995. — аргентински аутомобилски ас Јуан Мануел Фангио, петоструки светски шампион у „Формули-1“.
2003. — у Америци „краљица салсе“, певачица кубанског порекла Целиа Цруз (79).
2009. — Wалтер Цронките, амерички новинар и ТВ-водитељ (р. 1916.).

.

Празници и дани сећања

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар