Медиоланум
За остала значења, види Медиоланум (разврставање).
Медиоланум је латински назив за данашњи Милано, односно древни град који је у античко доба постојао на његовом мјесту. Име Медиоланум потиче од келтске ријечи "ланум", посуђене од латинске "планум" за равницу; "медио" значи "средина", па би дословни пријевод имена требао бити "У средини равнице".
Основало га је око године 600. пне. галско племе Инсубри, по којима је име добила данашња Инсубрија. Године 222. пне. су га освојили Римљани на челу с конзулом Гнејем Корнелијем Сципионом Калвом. Убрзо након тога, Медиоланум је постао сједиште нове римске провинције под називом Цисалпинска Галија.
Град се под римском влашћу брзо развио, дијелом захваљујући положају на раскрсници најважнијих трговачких путева. Полибије је његову околицу описао као богату виновом лозом, "свим врстама жита", вуном и свињама које су се узгајале у шумама, те да је гостољубивост становништва била надасве позната.
Медиоланум се наставио развијати под Републиком, а да би до времена Октавијана Аугуста стекао и репутацију академског средишта. Тада је добио велики зид и амфитеатар. Цар Максиминијан га је учинио сједиштем лигурске префектуре да би године 286. Диоклецијан одлучио да управо Медиоланум постане сједиште западног дијела Царства које је оставио Максимијан, сам се повукавши у Никомедију. Медиоланум је као царска пријестолница имао важну улогу, па је управо у њему Константин Велики године 313. издао знаменити Милански едикт којим је озакоњено кршћанство у Царству. С друге стране, Медиоланум је као важно кршћанско средиште у 4. вијеку био познат по оштрим подјелама међу кршћанима, односно великом броју аријанаца.
Године 402. град су опсјели Готи, па је цар пријестолницу премјестио у нешто сигурнију Равену. Године 452. град је опсјео хунски вођа Атила. Коначну пропаст древног Медиоланума је донио Готски рат 538. године, приликом кога је остроготски краљ Wитигес освојио и разорио град, побивши велики број његових житеља. Када су у подручје данашње Ломбардије дошли Лангобарди, за пријестолницу су одабрали Тицино. Медиоланум је постао тек сједиште надбискупа из кога ће се у средњем вијеку развити Милано.
Извори
[уреди | уреди извор]- Полyбиус (1889). Хисториес. Лондон, Неw Yорк: Мацмиллан.[1]
- Тхурстон Пецк, Харрy (1898). Харперс Дицтионарy оф Цлассицал Антиqуитиес. Неw Yорк: Харпер анд Бротхерс.[2]
- МацДоналд Стиллwелл, Рицхард; Wиллиам L. МцАлистер, Мариан Холланд (1976). Тхе Принцетон Енцyцлопедиа оф Цлассицал Ситес. Принцетон: Принцетон Университy Пресс.[3]