Џаинизам
| Дио серије чланака на тему Џаинизам
| |
|
Главна џаинистичка молитва
| |
|
Џаинистички велики завјети | |
|
Кључни концепти | |
|
Главне личности | |
|
Обичаји и обреди | |
|
Секте џаинизма | |
|
Текстови | |
|
| |
Џаинизам, јаинизам или Јаин Дхарма (जैन धर्म), је класична религија која коријене вуче у древној хисторији Индије. Џаинисти, иако су данас малобројни у Индији, настављају с одржавањем схраман (श्रमण) традиције.
Џаинизам има приличан утјецај на морална схваћања и економију Индије.
Џаинизам се одликује стављањем великог нагласка на суосјећање са свим живим бићима, исто као и на концепт самоконтроле (व्रत врата у Санскриту).
Џаинист-лаик се зове схравака (श्रावक) слушач).
Џаинистичка заједница (или Сангха) (संघ) се састоји од четири дијела: редовника, редовница, мушкараца-лаика и жена-лаика.
Џаинизам је описан као елегантан етички систем јер веома наглашава самодисциплину и самоконтролу са циљем вођења мирног живота, суживота, судјеловању, управљања и његовом реализацијом. Ахимса или ненасиље у мисли, рјечима и дјелима, је његова кључна ствар а савршена једнакост његов почетни став.
Оснивачем религије, која је, као и будизам, настала (око 6. стољећа) отцјепљењем од ведистички ортодоксног брахманизма, погрешно се сматра аскет Вардхамана, познат као Махавира (велики херој). Он је заправо био само посљедњи од великих проповједника џаинизма.
Аскет Вардхамана био је син краља Сидхатре и краљице Тришали који је још као дијете показивао поприлично ријетке и велике особине попут изнимне храбрости, самоконтроле, неустрашивости јунаштва и осталог. Како је након неког времена народ почео примјећивати његове велике даровитости, назвали су Махавира. Махавира је био рођен за духовни живот, није хтио нити чути за женидбу нити икаква свјетовна задовољства. Од своје осме године поштивао је пет малих завјета, те је како је одрастао одлучио постати аскета. Тако је принц Махавира, са својих 30 година постао Ниргрантха Муни тј., аскета који је извана без одјеће, а изнутра без окова. Овај догађај Махавириног напуштања свих свјетовних везаности и постајањем Ниргрантха Махавиром постао је познат као Махавирина Абхинишкрамана тј., Велика Одвојеност Махавире. Та велика одвојеност Махавире очитовала се у пракси трпљења строгости, медитацији и завјету шутње. За то вријеме, Махавира је пролазио кроз различите тестове које су му други постављали са намјером да му поремете медитацију током периода трпљења. Махавира је мирно подносио велике тегобе и неправде од стане других. Но, био је одлучан. Тако је за 12 година, 5 мјесеци и 15 дана непрекидне праксе трпљења постао ималац свезнања.
Када је Махавира досегао то свезнање, он је знао и видио стање свијета богова, људи и животиња, одакле су дошли, гдје ће отићи, гдје ће бити рођени, као људи или животиње, како богови тако и безначајна бића, већ зависно од њихових дјела. У своје вријеме био је називан мудрацем, поштованим од народа, свезнајућим и свевидећим учитељем, који је обдарен бекрајним знањем и визијом. Он је око себе окупио 11 главних ученика (гандадхара), ученика који ће наставити његово дјеловање и проповијед. Подјелио их је на 4 стлежа (4 скупине, поредане по важности):
1. Садхуи, . мушкарци испосници ,
2. Садхвије, жене испоснице,
3. Шраваке, мушкарци световњаци,
4. Шравике, жене световњаци
Но ни унутар тих скупина нису били равноправни, сваки је проповједник имао своју функцију и свој ниво.
Опће вјеровање џаиниста састоји се у неколико ствари:
• Џаинизам као религија одбацује вјеру у врховног бога.
• Постоје 5 главних завјета којих се сваки вјерник треба придржавати:
1. Ахимса, ненасиље
2. Сатја, истина,
3. `Астеја', уздржавање од крађе
4. Брахмаћарyа', честитост
5. Апартграху', невезаност,
Значи, ; не убиј, не лажи, узимај само оно што је поклоњено, одреци се сексуалног живота, не уживај у материјалним добрима.
• Џаинисти држе да је свемир вјечан, начињен од двију твари, неживе (адјива) и живе (дјива), које су у сталном кретању.
• Посебно је обиљежје џаинизма страхопоштовање према свему што зиви. Нпр., они циједе воду прије пића и овијају уста да не би прогутали какав ситни организам.
Вањски обреди џаиниста, који се обављају у архитектонски занимљивим храмовима, обухваћају пјевање, приношење цвијећа, паљење тамјана и кандила пред ликовима митских хероја и славних аскета тзв. јина-