Кантон 10
Кантон 10
Херцегбосанска жупанија | |
---|---|
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
Сједиште | Ливно |
Управа | |
• Предсједник | Иван Вукадин |
Површина | |
• Укупно | 4.899,10 km² |
Становништво (2013.) | 84.127 |
• Густина | 17/km² |
Сајт | https://www.vladahbz.com/ |
Овом чланку или једном његовом дијелу недостају извори. Молимо вас да помогнете Wикипедији и додате одговарајуће изворе у чланак. |
Могуће је да овај чланак или неки његов дио садржи застарјеле податке Молимо вас да помогнете Wикипедији у ажурирању чланка, уколико је то могуће. За више детаља, погледајте страницу за разговор. |
Кантон 10 (остали називи: Херцегбосанска жупанија, Сјеверна Херцеговина, Ливањски кантон, Западнобосански кантон) је један од десет кантона у саставу Федерације Босне и Херцеговине, смештен у западном дијелу Босне и Херцеговине. Сједиште кантона је у Ливну.
Територија кантона је површине 4.899 км², што га чини десетим делом Босне и Херцеговине. На цензусу 2013. године, 84.127 људи је живело у кантону.[1]
Велика крашка поља (Ливањско поље, Дувањско поље, Гламочко поље, Купрешко поље) овог кантона су његова главна географска карактеристика.
Назив
[уреди | уреди извор]Локалне власти овај кантон називају Херцегбосанска жупанија. То је посљедица догађања током рата у Босни када је део ове територије обухватала некадашња Херцег-Босна, ратни ентитет босанских Хрвата.
Бошњаци, пак, користе израз Западнобосански кантон, јер географска регија Западна Босна има нешто шири опсег, односно назив подсјећа на Аутономну републику Западну Босну, непризнату државу присташа Фикрета Абдића, која је нестала за вријеме прошлог рата. Умјесто тога се преферира израз Ливањски кантон', који се опет усталио због познатих антагонизама између томиславграђана и ливњака, па је чињеница да такав назив одговара и ливњацима и муслиманима.
Неутралан назив за овај кантон је Кантон 10, ког најчешће употребљавају међународне институције.
Административна Подјела
[уреди | уреди извор]Кантон се састоји од 6 општина
Географија
[уреди | уреди извор]Кантон запрема површину од 4.899 км2 или 19% површине Федерације БиХ. По попису становништва из 2013. године на подручју кантона обитавало је 84.127 становника, с малом густоћом насељености (17 становника/км2).
Природне и географске карактеристике овог подручја су разнолике, од плодних, пространих поља и непрегледних пашњака, ријека и језера па до стољетних листопадних и зимзелених шума, и пружају обилне могућности за живот и господарски развитак темељен на пољопривредној производњи, сточарству, те дрвној индустрији. Еколошки чиста и нетакнута природа, умјерена континентална клима, земљописни положај те близина и добра прометна повезаност са осталим дијеловима Босне и Херцеговине, те сусједне Хрватске, напосе Далмацијом, којој господарски и традиционално гравитира, битни су фактори за привредни развој овог краја.
Привреда
[уреди | уреди извор]Херцегбосански кантон је тешко страдао током протеклог рата и спада у најтеже погођена подручја на подручју Федерације Босне и Херцеговине. Процес обнове је спор и тежак међутим привреда већ показује знакове опоравка, углавном видљиве у сегменту грађевинарства, дрво-прерађивачке индустрије, малог подузетништва и обрта. Иако је трговина још увијек доминантна грана привреде, гледано с аспекта укупног броја предузећа (191 или 44,50% од укупно 429 активних предузећа и 30% укупног прихода).
Гледано са аспекта оствареног прихода у 1998 и 1999 години значајан пораст остварен је у грађевинарству - индекс 234, у пољопривреди и шумарству - индекс 192, као и у промету, индустрији и рударству. Трговина биљежи смањење остварених прихода у односу на 1998. годину за 2 индексна поена, а исто тако и смањење учешћа у укупно оствареним приходима на разини кантона са са 44,80% у 1998., на 30% у 1999. години у корист осталих производних дјелатности, а особито грађевинарства, пољопривреде и шумарства особито ако се узме у обзир да су укупно остварени приходи на разини кантона у 1999. години повећани су за 25% у односу на 1998. годину. Све су то позитивани показатељи опоравка привреде и темељ будућег очекиваног развитка.