A Song of Ice and Fire

Pesma leda i vatre (engl. A Song of Ice and Fire, ASoIaF) je nedovršeni serijal romana epske fantastike američkog autora Džordža R. R. Martina. Martin je započeo pisanje romana 1991. godine, a prvi roman je objavljen 1996. Prvobitno je planiran kao trilogija, ali se serijal trenutno sastoji od 5 knjiga sa još 2 koje su planirane. Kao dodatak ima još tri novela, a planirane su još nekoliko. Sinopis novela je izvedena iz glavnog sinopisa serijala.

Priča Pesme leda i vatre se događa u izmišljenom svetu, uglavnom na kontinentu zvanom Vesteros, ali takođe i na velikoj kopnenoj masi na istoku znanom kao Esos. Rasa većine likova je ljudska, ali kako serijal odmiče druge rase se dodaju, kao na primer Tuđini, nadljuska hladna rasa sa Severa za koju se je verovalo da je istrebljena, i zmajevi koji bljuju vatru sa Istoka. Radnja se dešava sa tačke gledišta iz trećeg lica sa pregršt likova (31 na kraju pete knjige).

Glavna priča ima tri zasebna toka, ali kako radnja odmiče oni se sve više isprepletaju. Prvi tok je dinastički građanski rat za kontrolu nad Vesterosom između nekoliko porodica. Druga je rastuća pretnja od Tuđina, koji se nalaze iza velikog ledenog zida na severnoj granici Vesterosa. Treća je ambicija Deneris Targarjen, proterane ćerke kralja ubijenog 15 godina ranije u drugom civilnom ratu, da se vrati u Vesteros i povrati presto.

Serijal je preveden u više od 20 jezika. Četvrta i peta knjiga je zauzela vrh liste bestselera Njujork Tajmsa 2005. i 2011. godine. Ukupno prodato je više od 15 miliona primeraka knjiga širom sveta. Jedna od dodatnih novela je dobila Hugo Award u kategoriji naučne fantastike. Serijal je podloga mnogim drugim delima uključujući i televizijsku seriju HBO-a Igra prestola, serijal stripova, kartaškim igrama, tablerskim igrama i dvema video igrama.

Radnja

Pesma leda i vatre prati tri glavne radnje, koje su podeljene geografski i likovima. Svi događaji su ispričani iz perspektive lika koji ih posmatra. Smeštena u Sedam kraljevstva na izmišljenom kontinentu zvanom Vesteros, glavna radnja opisuje mnoge borbe za Gvozdeni presto, posle kraljeve smrti u prvoj knjizi. Druga radnja se dešava na krajnjoj severnoj granici Vesterosa, na ogromnom zidu, sazidanom od leda i šljunka, koji štiti kraljevstvo od mitskih stvorenja severno od njega. Treća radnja se dešava u ogromnom istočnom kontinetnu zvanom Esos i prati avanture ćerke kralja i prethodne vladajuće dinastije, koja želi da povrati presto.

Igra prestola započinje vladavinom Roberta Barateona na Vesterosu. Posle njegove smrti, tokom prve knjige, njegov sin Džofri preuzima Gvozdeni presto uz podršku majčine snažne porodice, Kuće Lanistera. Kada Lord Edard Stark, Robertova desnica, otriva da Džofri i njegovi brat i sestra nisu u stvari deca Roberta, Robertovi mlađi brat Stanis i Renli započinju borbu za presto. U međuvremenu, nekoliko regija se otcepljuje od kraljevstva: Edardov najstariji sin Rob je proglašen za Kralja na Severu i Belon Grejdžoj za vladara Gvozdenih ostrva. Ovaj takozvani rat Pet kraljeva je u punom jeku do polovine druge knjige (Sudar kraljeva) sa još nekoliko ljudi koji se pridružuju borbi za vlast.

U međuvremenu, zima stiže na Vesteros sa severa. Ogroman zid od leda i šljunka je konstruisan na krajnjem severu pre više hiljada godina, sa ciljem da čuva granicu od severnih pretnji poput Tuđina, mističnih stvorenja koji nisu viđeni pre više od 8000 godina. Zakleto bratstvo Noćne straže, koja brani zid, uglavnom se je sukobljavalo sa ljudskim divljacima koji živa iza zida, sve dok se nisu opet pojavili prvi Tuđini na početku knjige Igre prestola. Priča Noćne straže se uglavnom priča iz perspektive Džona Snežnog, kopileta Eda Starka, koji se uzdiže kroz rangove Straže i saznaje za pravu pretnju sa severa. Do kraja treće knjige Oluje mačeva, radnja se sve više spaja sa građanskim ratom na jugu. Stanis, jedini preživeli od prvobitnih petoro zaraćenih kraljeva, dolazi na Zid da ga brani od invazije Divljaka. U petoj knjizi, Ples sa zmajevima, Džofrijev mlađi brat Tomen vlada Gvozdenim prestolom, sa njegovom majkom, a kasnije i ujakom koji kasnije postaje i regent, dok se zima polako bribližava glavnom gradu.

Priča Deneris Targarjen, zadnjeg pripadnika Kuće Targarjena i još jednog borca za presto, je uglavnom zasebna sve dok joj se više glavnih likova ne priduže u Plesu sa zmajevima. Živeći u egzilu na kontinentu Esosu, Denerisine avanture prikazuju njene rastuće sposobnosti vladara. Njeno uzidzanje prati rođenje tri zmaja, stvorenja za koje se je mislilo da su istrebljeni. Zbog porodičnog grba ova stvorenja imaju samo simbolično značenje sve dok dovoljno ne porastu i upotrebe se taktički za zauzimanje Gvozdenog prestola.

Istorija izdavanja

Pregled

Sve informacije ispod su sa američkog izdanja. Serijal je preveden na više od 20 jezika.

#	Naslov	Strane	Poglavlja	Audio knjiga	Godina izdavanja
1.	Igra prestola	807 (704 tvrdi povez)	73	33h 53m	Avgust 1996.
2.	Sudar kraljeva	969 (784 tvrdi povez)	70	37h 17m	Februar 1999.
3.	Oluja mačeva	1128 (992 tvrdi povez)	82	47h 37m	Novembar 2000.
4.	Gozba za vrane	976 (784 tvrdi povez)	46	31h 10m	Novembar 2005.
5.	Ples sa zmajevima	1136 (959 tvrdi povez)	73	48h 56m	Jul 2011.
6.	Vetrovi zime	(Neobjavljena)
7.	San o proleću	(Neobjavljena)

Tri novele zaosnovane na poglavlja su izvedene iz knjige i objavljivane između 1996. i 2003. godine:

• Blood of the Dragon (sh. Krv zmaja) (Jul 1996.), zaosnovana na Denerisina poglavlja knjige Igra prestola.
• Path of the Dragon (sh. Put zmaja) (Decembar 2000.), zaosnovana na Denerisina poglavlja knjige Oluja mačeva.
• Arms of the Kraken (sh. Ruke Krakena) (Mart 2003.), zaosnovana na poglavlja Gvozdenog ostrva iz knjige Gozba za vrane.

Prve tri knjige (1991-2000)

Džordž R. R. Martin - autor serijala

Džordž Martin je već bio uspešan pisac naučne fantastike i televizijski scenarista, pre pisanja „Pesme leda i vatre“. Martin je izdao svoju prvu priču 1971. godine, a prvi roman 1977. Do polovine 1990ih, dobio je tri Hjugo nagrade, dve Nebjula i druge nagrade za pisanje kratkih fikcijskih priča. Iako su njegove knjige dobro primljene među zajednicom fantazijske fikcije, njegovo čitalaštvo je ostalo relativno malo, pa je Martin uzeo posao pisca u Holivudu sredinom 80ih. Uglavnom je radio na oživljavanju Zone sumraka tokom cele 1986. i serije Beauty and the Beast (sh. Lepotica i zver) od 1987. do 1990. Takođe je razvio svoje TV pilote i pisao filmska scenarija. Postajući frustriran što njegove pilot epizode i scenarija nisu razmatrane, postao je umoran od televizijskog ograničenja budžeta. Često se od njega zahtevalo da izbacuje pojedine likove i scene bitaka, zbog nedostatka budžeta. Ovo je nateralo Martina da se opet okrene pisanju knjiga. Volivši dela Dž. R. R. Tolkina u svom detinjstvu, želeo je da piše epsku fantastiku, ali nije imao nikakvu određenu ideju.

Dok je Martin pravio pauzu između dva holivudska projekta 1991. godine, započeo je pisanje naučno fantastičnog romana Avalon (engl. Avalon). Posle tri poglavlja, dobio je ideju o dečaku koji posmatra obezglavljenje čoveka i pronalaženje jezovuka u snegu, što će u stvari postati prvo poglavlje posle prologa u „Igri prestola“. Ostavljajući Avalon na stranu, Martin je završio ovo poglavlje za nekoliko dana i postao je siguran da je to deo veće priče. Posle još nekoliko poglavlja, Martin je uvideo da je njegova nova knjiga u stvari epska fantazijska priča, pa je počeo da pravi mape i rodoslove. Međutim, pisanje ove knjige je bilo prekinuto na nekoliko godina, kada se je Martin vratio u Holivud da bude producent serije Doorways,, koju ABC nije nikada prikazao.

Nastavljajući da radi na „Igri prestola“ 1994. godine, Martin je dao prve 200 stranice planirane trilogije svome agentu, sa namerom da nastavci Ples sa zmajevima i Vetrovi zime uslede. Kada je Martin rukom napisao još 1400 strane, kraju trilogije nigde nije bilo. Shvatio je da serijal mora da bude dug barem četiri eventualno šest knjiga, tačnije dve trilogije jedne priče. Martin koji je voleo dvosmislene naslove, smatravši da obogaćuju pisanje, izabrao je za naslov „Pesma leda i vatre“, gde su rasa hladnih Tuđina označavali reč „Led“, a vatreni zmajevi reč „Vatra“. Reč „pesma“ se je već upotrebljavala u Martinovim delima, kao što je Pesma za Liju (engl. A Song for Lya) i proizilazi iz njegove opsesije sa pesmama.

Pregledani rukopis „Igre prestola“ je imao 1088 strane (bez apendiksa), a roman je izdat avgusta 1996. Robert Džordan, autor serijala knjiga Točak vremena, je napisao kratku belešku o koricama knjige, koje su uticale da knjiga i serijal budu rano prihvaćeni među čitaocima fantastike. Pre objavljivanja Igre prestola, izdata je novela Krv zmaja (sh. Blood of the Dragon) i sledeće 1997. godine dobila je Hjugo nagradu u kategoriji Najbolja novela.

Oko 300 strana je otklonjeno iz Igre prestola, da bi bile iskorišćene za početak druge knjige Sudar kraljeva. Izdata je februara 1999. u SAD, sa 1184 stranica bez apendiksa. Sudar kraljeva je prva knjigu iz serijala koja je dospela na bestseler listu, dostigavši 13 mesto listi bestselera Njujork tajmsa 1999. Posle uspeha filmova Gospodar prstenova, Martin je počeo da dobija prve ponude od raznih producenata za prodavanje prava na serijal.

Martin je kasnio u predavanju treće knjige Oluje mačeva za štampanje. Zadnje poglavlje koje je napisao je bilo o „Crvenom venčanju“, koje je poznato po nasilnošću. Oluja mačeva je bila duga 1521 stranu bez apendiksa, što je stvaralo probleme mnogim Martinovim izdavačima širom sveta. Bantam Books je Oluju mačeva izdala iz jedne knjige u Sjedinjenim državama novembra 2000. godine, dok su edicije na drugim jezicima podeljene na dva, tri čak i četiri dela. Oluja mačeva je debitovala na 12. mestu Njujork Tajsmove liste bestselera.

Premošćavanje vremenske praznine (2000-2011)

Posle Igre prestola, Sudara kraljeva i Oluje mačeva, Martin je prvobitno nameravao da napiše još tri knjige. Četvrta knjiga eksperimetalno nazvana Ples sa zmajevima, trebala je da se fokusira na povratak Deneris Targarjen na Vesteros i njen ulazak u glavni konflikt. Martin je želeo da ovu priču smesti pet godina posle Oluje mačeva tako da mlađi likovi mogu odrasti, a zmajevi postanu veći. Slažući se rano sa svojim izdavačima da nova knjiga treba biti kraća od Oluje mačeva, Martin je želeo da napiše roman sličan po dužini sa Sudarom kraljeva. Dugi prolog je trebao da objasni sve što se dogodilo u međuvremenu.

Godine 2001. Martin je još uvek bio optimističan da će izlazak četvrtog nastavka biti u zadnjem kvartalu 2002. Međutim, petogodišnja praznina nije uspevala na svim likovima tokom pisanja. Sa jedne strane, Martin nije bio zadovoljan pričanjem događaja samo kroz flešbekove i retrospektivu. S druge strane, bilo mu je neverovatno da se za tih pet godina ništa nije moglo dogoditi. Posle jednogodišnjeg rada na knjizi, Martin je shvatio da će mu trebati još jedna knjiga koja će povbezati događaje, koju je nazvao Gozba za vrane (engl. A Feast for Crows). Gozba za vrane se je nadovezivala odmah posle kraja treće knjige, pa je Martin na kraju odbacio ideju o petogodišnjoj praznini. Prolog dug 250 strana je pomešan sa novim likovima iz Dorne i Gvozdenih ostrva. Ove proširena i konačna priča je dosta komplikovala Martinovu zamišljenu radnju.

Dužina rukopisa Gozbe za vrane je prestigla dužinu rukopisa Oluje mačeva. Martin nije imao volju da napravi potrebne rezove, kako bi doveo dužinu knjige dostupnu za štampanje, jer bi to narušilo tok priče koji je imao na umu. Takođe nije želeo da štampa knjigu u mikroformatu, a i odbacio je ideju izdavača o deljenju narativne hronologije na „Prvi“ i „Drugi deo“ Gozbe za vrane. Kasneći sa knjigom, Martin nije ni počeo da piše sve priče za sve likove, a protivio se je završavanju knjige bez razrešenje njihovih priča.

Kako su likovi raštrkani po celom svetu, Martinov prijatelj je predložio da se priča podeli geografski u dve knjige od kojih će Gozba za vrane biti prva. Ovaj pristup je dao Martinu prostora da dovrši započete priče baš kao što je prvobitno nameravao i godinama kasnije je smatrao da je ovaj pristup najbolji. Martin je premestio nedovršene priče likova koji se nalaze na istok (Esos) i sever (Zimovrel i Zid) u sledeću knjigu (Ples sa zmajevima), dok je Gozba za vrane pokrivala priče koje se dešavaju na Vesterosu (Kraljeva luka, Rečne zemlje, Dorna i Gvozdena ostrva). Obe priče počinju odmah sa završetkom Oluje mačeva, i njihove radnje teku istovremeno umesto jedna posle druge, sadržeći različite likove sa malim neslaganjima. Martin je prepolovio priču Arje Stark i ona se pojavljuje u obe knjige, a najpopularnije likove (Džon Snežni, Tirion i Deneris) je prebacio u Ples sa zmajevima.

Posle izdavanja knjige oktobra 2005. u UK, i novembra 2005. u SAD, Gozba za vrane je odmah otišla na sam vrh liste bestselera Njujork tajmsa. Među pozitivnim kritikama Lev Grosman iz Njujork tajmsa je Martina nazvao „američkim Tolkinom“. Međutim, neki obožavaoci i kritika su bili razočarani što je priča podeljena na dva dela i što su sudbine nekih likova ostale nerazjašnjene posle kraja Gozbe za vrane. Po izdanju četvrte knjige, Martin je rekao da je Ples sa zmajevima bio pola završen, i bilo je najavljeno njegovo izdavanje godinu dana posle Gozbe za vrane. Međutim planirani datumi izdavanja su nekoliko puta odlagani. U međuvremenu, HBO je dobio prava da pretvori Pesmu leda i vatre u TV seriju 2007. godine. Prve deset epizode koje pokrivaju Igru prestola su izdate aprila 2011. godine.

Sa oko 1600 stranica, najduža od svih prethodnih knjiga, Ples sa zmajevima je eventualno izdat jula 2011. godine, posle šest godina pisanja. Bila je Priča Plesa sa zmajevima sustiže i prestiže priču Gozbe za vrane, posle jedne trećine knjige. Ali ipak pokriva manje nego što je Martin planirao, jer je isečena jedna velika bitka kao i završetak priča nekoliko likova. Martin je kašnjenje pripisivao svome raspletu „Mirinovog čvora“, koju je objasnio kao „izradu hronologije i likova koji će da se sjedine kao različite teme kod [Deneris].“ Martin je kašnjenje takođe pripisivao njegovom prevelikom prepravljanju i usavršavanju priče, ali je glasno odbacio teorije ekstravagantnih kritičara koji su govorili da je izgubio interesovanje za serijal, kao i da namerno odugovlači kako bi dobio više novca.

Veće vlastelinske porodice

Najveće vlastelinske kuće u svetu Vesterosa su:

• Stark - Grb: Sivi jezovuk na ledenobelom polju - Reči: Zima dolazi
• Barateon - Grb: Okrunjeni crni jelen na zlatnom polju - Reči: Naš je gnev
• Lanister - Grb: Zlatni lav na grimiznom polju - Reči: Čuj moju riku!
• Tirel - Grb: Zlatna ruža na zelenom polju - Reči: Rastemo snažni
• Florent - Grb: Glava lisice u vencu cveća
• Karstark - Grb: Belo sunce na crnom polju
• Tuli - Grb: Pastrmka u skoku, srebrna na polju plavih i crvenih talasa - Reči: Porodica, dužnost, čast
• Erin - Grb: Soko i polumesec, beli na nebeskoplavom polju - Reči: Visoko kao čast
• Frej - Grb: Dve kule bliznakinje
• Bolton - Grb: Odrani čovek na ružičastom polju
• Targarjen - Grb: Troglavi crveni zmaj na crnom polju - Reči: Vatra i krv
• Grejdžoj - Grb: Džinovska zlatna sipa na crnom polju - Reči: Mi ne sejemo
• Martel - Grb: Crveno sunce probodeno zlatnim kopljem - Reči: Nesagnuti, nepokoreni, neslomljeni

Neki od bitnijih likova

• Robert Barateon - umro od rana koje mu je naneo vepar dok je bio otrovan, bivši kralj Vesterosa
• Edard Stark (Ned) - odrubljena mu glava zbog navodne veleizdaje, kraljeva desnica
• Džofri Barateon - otrovan vinom na svojoj svadbi, kralj-dečak
• Sersei Lanister - kraljica majka, žena Roberta Barateona
• Džejmi Lanister - vitez, poznat kao Kraljeubica, izgubio desnu ruku
• Stanis Barateon - Robertov mlađi brat, gospodar Zmajkamena, proglasio se za kralja
• Renli Barateon - Robertov najmlađi brat, proglasio se za kralja, magijom ga ubila čarobnica Melisandra
• Melisandra - crvena sveštenica R'lora, desna ruka Stanisa Barteona
• Rob Stark - ubijen na Crvenoj svadbi, kralj na severu, oženjen sa Džejn Vesterling
• Džon Snežni - vanbračni sin Edarda Starka, pripadnik Noćne straže
• Tomen Barteon - trenutni kralj Vesterosa, dečak
• Bren Stark - brat Roba Starka, slomljena mu je kičma, u izgnanstvu
• Rikon Stark - najmlađi brat Roba Starka, u izgnanstvu, sa Brenom
• Arja Stark - sestra Roba Starka, izgubljena
• Sansa Stark - sestra Roba Starka, udata za Tiriona Lanistera
• Tirion Lanister - kepec, optužen za ubistvo kralja Džofrija, nestao pre egzekucije
• Jezovuci:
  • Lejdi (Sansin)-ubijena po naređenju kraljice Sersei,
  • Sivi Vetar (Robov)-ubijen na "Krvavoj svadbi",
  • Leto (Brenov)-sa njim u izgnanstvu,
  • Čupavko (Rikonov)-sa njim u izgnanstvu,
  • Nimerija (Arjina)-izgubljena, oterala je Arja, da bi je spasila od pogubljenja
  • Duh (Džonov)-sa njim, s one strane Zida

Knjige

Do sada su izdate i prevedene na srpski jezik četiri knjige, od kojih je treća objavljena iz dva dela:

1. „Igra prestola“ (engl. A Game of Thrones) (1996)
2. „Sudar kraljeva“ (engl. A Clash of Kings) (1998)
3. „Oluja mačeva“ (engl. A Storm of Swords) (2000)

   (I) „Čelik i Sneg“ (engl. Steel and Snow) (2001)

   (II) „Krv i Zlato“ (engl. Blood and Gold) (2001)

4. „Gozba za vrane“ (engl. A Feast for Crows) (2005)
5. „Ples sa zmajevima“ (2011) (engl. A Dance with Dragons), dok autor planira da napiše još dve knjige:
6. „Vetrovi Zime“ (engl. The Winds of Winter)
7. „San o proleću“ (engl. A Dream of Spring, prvobitno planirani naslov je bio „Vreme za vukove“ engl. A Time for Wolves)

Vanjske veze

A Song of Ice and Fire na Wikimedijinoj ostavi