Budistička terminologija
abhidhamma - viša dhamma ili razrada učenja. To je kasnija zbirka tekstova kojima se sistematizuje Budino učenje.
abhiññā - neposredno znanje; intuitivne moći koje dolaze sa vežbanjem koncentracije: sposobnost da se čuje i vidi na veliku daljinu, da se čitaju misli drugih, sećanje na prošle živote i znanje koje briše mentalne nečistoće. Videti asava.
āćariya - učitelj, mentor.
adhiṭṭhāna - dlučnost, rešenost. Jedno od deset savršenstava (pārami).
ađahn (tajlandski jezik; takođe „ađarn“, „ađaan“ itd.) - Učitelj, mentor. Ekvivalent sanskritskom pojmu aćariya.
ađđhatta - unutrašnje, u sebi, sopstveno, subjektivno. Odnosi se na subjektivni doživljaj osjećaja kao i na subjektivni doživljaj smirenja i zadovoljstva u stanjima meditacije.
akāliko - vanvremeno; neuslovljeno vremenom ili godišnjim dobima; ono što odmah deluje
akusala - karmički štetno, nevešto, pogrešno. Videti suprotno kusala.
anāgāmī - ne-povratnik. Osoba koja je odbacila pet nižih okova koji um vezuju za krug preporađanja (videti samyođana) i koja će se posle smrti pojaviti u nekom od svetova Brahme nazvanim čista boravišta, da bi tu dostigao nibbānu, nikad se više ne rodivši u ovome svetu.
ānāpānasati - sabranost pažnje na dah. Meditativna tehnika u kojoj se centar pažnje vezuje za osećaje koji se javljaju pri udahu i izdahu.
anattā - ne-ja, ne-sopstvo; anata je osnovna zamisao budističkog učenja kojim se odbija mogućnost postojanja bilo koje sopstvenosti, suštine, biti i individualnog principa.
anićća - nestalnost, nepostojanost, prolaznost.
anupādisesa-nibbāna - nibbāna posle koje više nema goriva za vatru života (analogija sa ugašenom vatrom čiji su ugarci već ohlađeni -- nibbāna arahanta posle njegove smrti.
anupubbī-kathā - postepeno upućivanje. Budin metod podučavanja Dhammi koji slušaoca progresivno vodi kroz sve supstilinije pojmove: velikodušnost (videti dana), vrlinu (videti sila), nebeske svetove, prepreke, odricanje i četiri plemenite istine.
anusaya - prikrivene sklonosti, opsednustosti kojima se um vraća uvek iznova: čulna zadovoljstva, naši stavovi, sumnje, razne pogrešne ideje.
apāya-bhūmi - stanje lišavanja; četiri niža nivoa egzistencije u kojima je moguće preporoditi se zbog prošlih loših postupaka (videti kamma): preporađanje u paklu, kao gladni duh, kao ljutiti demon (videti asura), ili kao životinja. Nijedno od ovih stanja nije večno. Uporediti sugati.
apāya-mukha - put ka lišavanju -- preljuba; uživanje u piću ili stimulativnim sredstvima; uživanje u kockanju; druženje sa lošim ljudima. Svaki od ovih postupaka utire put preporađanju u jednom od nižih nivoa egzistencije (videti apāya-bhūmi).
appamada - promišljenost, marljivost, osnovni kvalitet na kojem se mogu razvijati ostala povoljna mentalna stanja
arahant - „dostojni“ ili „pročišćeni"; osoba čiji um je oslobođen nečistoća (kilesa), koji se oslobodio svih okova koji vezuju um za krug preporađanja i koji se neće više preporađati. Budina titula i najviši nivo među plemenitim sledbenicima.
ārammaṇa - zaokupljenost; mentalni objekat.
ariya - plemeniti, idealan. Takođe „plemeniti čovek“ (videti ariya-puggala).
ariyadhana: Plemenito bogatstvo; kvaliteti koji služe kao 'kapital' u traganju za oslobođenjem: ubeđenje (videti saddhā), vrlina (videti sīa), svest, strah od zla, upućenost u učenje, velikodušnost (videti dāna) i sposobnost rasuđivanja.
ariya-puggala - plemeniti čovek; prosvetljena osoba. Onaj ko je ostvario barem jedan od četiri plemenita puta (videti magga) ili njihova ploda (videti phala). Uporediti puthuđđana (prost čovek).
ariya-saćća - plemenita istina. Reč „arija“ (plemenito) može takođe označavati ideal ili merilo i u tom kontekstu znači „objektivnu“ ili univerzalnu“ istinu. Ima ih četiri: patnja, nastanak patnje, iskorenjivanje patnje i put vežbanja koji vodi ka iskorenjivanju patnje.
arūpa-đhāna - bezoblično zadubljivanje na područje netelesnoga. Karakteriše se sabranošću i ravnodušnošću duha. Područja arupa-đhāna su sljedeća: 1. područje beskonačnog prostora, 2. područje beskonačne svesti, 3. područje ničega, 4. područje ni-opažanja-ni-neopažanja. Ovim se procesom postepeno redukuju karakteristike uma, dok se opseg pažnje širi a sadržaj svesti postepeno sužava.
āsava - zatrovanost, mentalne naslage ili nečistoće; Četiri su „otrova“ što čoveka vuku u neznanje: 1. ljubav, osećajnost (kama), 2. egzistencija, želja za postojanjem (bhava), 3. spekulacija, oslanjanje na „spekulativna gledišta“ (ditthi) i zabluda, duhovno neznanje (avijja) -- koji „teku“ iz uma i daju pokretačku snagu točku rađanja i smrti.
asubha - neprivlačnost, odvratnost, nečistoća. Buda preporučuje kontemplaciju o ovim aspektima tela kao protivteži požudi i samodopadljivosti. Videti takođe kāyagatā-sati.
asura - vrsta demonskih bića koja su se, poput Titana u grčkoj mitologiji, borila sa devama za prevlast na nebu i izgubila. Videti apāya-bhūmi.
aviđđa - neznanje, nesvesnost, zabluda, zamaglenja svesnost, obmanutost o pravoj prirodi uma. Videti takođe moha.
āyatana - čulni medijum. Unutrašnji čulni mediji su čulni organi -- oči, uši, nos, jezik, telo i um. Spoljašnji čulni medijum su njihovi objekti -- prizor, zvuk, miris, ukus, dodir i misao.
bardo - međustanje. U učenjima dijamantskog puta se obično govori o šest stanja postojanja, odnosno bardoa.
bhante - poštovani gospodin; na ovaj način se nezaređeni često obraćaju monahu.
bhava - bivanje. Stanja bića koja se prvo razvijaju u umu i onda mogu biti doživljena kao unutrašnji svetovi i/ili svetovi na spoljašnjem nivou. Postoje tri nivoa bivanja: na čulnom nivou, na nivou oblika i na bezobličnom nivou.
bhāvanā: zadubljenje, usredsređivanje na određeni predmet, koncentracija, razvoj duha, meditacija. Treći od tri temelja za postupke koji donose nagradu. Postoje dvije vrste bhavana: 1. razvijanje mira i sabranosti, 2. razvijanje uvida i saznanja. Videti takođe dāna i sīla.
bhikkhu (bhikkhunī) - budistički monah (monahinja), prosjak, beskućnik; osoba koja je napustila dom kako bi živela život ispunjenim vrlinom (videti sīla) u skladu sa pravilima definisanim u Vinaya piṭaki u celiniini, a naročito sa pravilima Pātimokkhe. Videti saṅgha, parisā, upasampadā.
bodhi (sanskrt: बोधि) je indijski pojam koji se posebno koristi u budizmu sa značenjem buđenja (od budh - buditi).
bodhi drvo je drvo iz roda smokve u Uruveli, na obali reke Neranđare, pored današnje Gaje pod kojim je, prema budističkom predanju, Sidarta Gautama dostigao probuđenje i postao Buda.
bodhi-pakkhiya-dhamā - „krila probuđenja“ -- sedam skupova principa koja olakšavaju probuđenje i time, prema Budi, sačinjavaju srž učenja.: [1] četiri područja delovanja (videti satipatthana); [2] četiri ispravna napora (sammappadhana) -- napor da se izbegne nastanak nepoželjnihh stanja u umu, da se napuste sva ona koja su već nastala, da se podstaknu ona poželjnato, a ona koja već postoje da se održe; [3] četiri osnove uspeha (iddhipada) -- želja, istrajnost, usredsređenost, opreznost; [4] pet dominantnih faktora (indrija) -- ubeđenost, postojanost, sabranost pažnje, koncentracija, odvraćenost; [5] pet snaga (bala) -- identično sa [4]; [6] sedam faktora probuđenja (bojjhanga) -- sabranost, istraživanje fenomena, istrajnost, ushićenje, (videti pīti), vedrina, koncentracija, ravnodušnost i [7] osmostruki put (magga) -- ispravno razumevanje, ispravna odluka, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan život, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
bodhisatta - „Biće koje teži probuđenju"; termin kojim se opisuje Buda pre nego što je zapravo postao Buda, počev od njegovih prvih težnji ka budinstvu pa sve do potpunog probuđenja. Sanskritski oblik: bodhisattva.
brahmā - „veliki“. Stanovnik nadčulnog nebeskog sveta oblika ili bezobličnosti.
brahma-vihāra - četiri „božanska“ boravišta u kojima se nalazimo kada su u nama maksimalno razvijena četiri kvaliteta: mettā (prijateljska ljubav), karuṇā (saosećanje), muditā (radost zbog sreće drugih) i upekkhā (spokojstvo).
brahman - bramanska kasta u Indiji je dugo tvrdila da su njeni pripadnici, već svojim rođenjem, vredni najvišeg poštovanja. Budizam je pozajmio naziv braman da bi označio one koji su dostigli najviši cilj i kako bi pokazao da je poštovanje zalužujemo ne rođenjem, rasom ili kastom kojoj pripadamo, već duhovnim postignućem. Kada se koristi u budističkom smislu, ovaj termin je sinonim sa arahantom.
buddha - budni, probuđeni. Jedan od naziva sa Gotama Budu. Prema tradiciji, postoji duga linija Buda koja se proteže u beskonačnu prošlost.
vassa - period monsuna, od jula do oktobra, kada se od svakog monaha očekuje da ostane na jednom mestu, čime takođe dobija priliku za intezivniju meditaciju.
vaṭṭa - ciklus rođenja, smrti i preporađanja. Ovaj pojam označava smrt i ponovno rođenje živih bića, ali i nečistoća (kilesa) u umu. Videti saṃsāra.
vedanā: Osećaj -- zadovoljstvo, bol, ni zadovoljstvo ni bol (neutralan). Videti khandha.
vićāra - procenjivanje, istrajna misao. U meditaciji, vićāra je mentalni faktor koji dopušta našoj pažnji da se pomera i menja perspektivu u odnosu na odabrani objekat meditacije. Vićāra i s njom povezan faktor vitakka dostižu punu zrelost nakon razvijanja prvog stupnja đhāne.
viđđā - Jasno znanje; čista svesnost; nauka (posebno, kognitivne moći razvijene kroz praktikovanje koncentracije i neprianjanja).
viđđā-ćaraṇa-sampano - savršen u znanju i ponašanju. Jedan od Budinih epiteta. vimutti: Izbavljenje; sloboda od tvorevina i konvencija uma.
Vinaya - monaška disciplina, u štampanom obliku obuhvata šest tomova, a njena pravila obuhvataju svaki aspekt života bhikkhua i bhikkhunī. Suština pravila za zaređene sadržana je u pātimokkhi. Spoj dhamme sa vinajom čini suštinu budističke religije: „Dhamma-vinaja“ -- „učenje i displina“ -- jeste ime koje je Budao dao religiji koju je utemeljio.
viññāṇa - svest, čin registrovanja informacija koje nam dolaze kroz čula.
vipāka - posledica i plod voljnog postupka koji je počinjen u prošlosti.
vipassanā - jasni intuitivni uvid u fizički i mentalni fenomen u trenutku dok nastaje i nestaje i njegovo sagledavanje onakvog kakav zaista jeste -- objektivno -- kroz njegove tri karakteristike (videti ti-lakkhaṇa) i kroz patnju, njen nastanak, njen prestanak i put koji vodi do njenog prestanka.
vipasanūpakkilesa - iskrivljavanje uvida; intenzivna iskustva koja se mogu doživeti tokom meditacija i koja nas navode na pomisao da smo došli do kraja puta. Standardna lista nabraja ih deset: svetlost, psihičke moći, ushićenost, vedrina, zadovoljstvo, izuzetna uverenost, preteran napor, opsednutost, ravnodušnost i zadovoljenost.
viriya - istrajnost; energija. Jedno od deset savršenstava (pāramī), pet snaga (bala; videti bodhi-pakkhiya-dhammā) i pet dominatnih faktora (indriya; videti bodhi-pakkhiya-dhammā).
visakha (takođe vesakha, vesak) - drevno ime za indijski mesec po lunarnom kalendaru u proleće, koje danas odgovara periodu april-maj. Prema tradiciji, Budino rođenje, probuđenje i parinibbana su se dogodili u noći punog meseca u mesecu visakha. Ovi događaji se danas kao praznik Visakha slave svake godine širom theravadskog budističkog sveta.
vitakka - usmerena misao. U meditaciji, vitakka jeste mentalni faktor uz pomoć kojeg se pažnja usmerava na odabrani objekat. Vitakka i s njom povezan faktor vicara dostižu punu zrelost nakon razvijanja prvog stupnja jhane.
|
dāna - davanje, velikodušnost; ponuda, milostinja. U užem značenju, davanje neke od četiri monahu neopohodne stvari. U žirem, sklonost davanju, bez očekivanja protivusluge od onoga kome se daje. Dana je prva tema u Budinom sistemu postupnog vežbanja (videti anupubbi-kathā), prva od deset pāramīja, jedno od sedam dragocenosti (videti dhana) i prvi od tri temelja za postupke koji donose dobrobit.
deva (devatā) - „blistavi“ -- stanovnik nebeskih svetova.
Devadatta - nećak Budin koji je pokušao da izazove raskol unutar sanghe, po čemu je među budistima postao oličenje nekoga ko svesno ili nesvesno pokušava da učenje potkopa iznutra.
dhamma (skt. dharma) - (1) Događaj; neki fenomen u i po sebi; (2) kvalitet svesti; (3) doktrina, učenje; (4) nibbāna. Takođe, principi ponašanja koje bi ljudska bića trebalo da sledekako bi živeli u skladu sa prirodnim poretkom stvari; kvaliteti uma koje bi trebalo da razvijaju kako bi razvili latentna svojstva uma. Sledstveno tome, „dhamma“ se koristi takođe da označi svako učenje koje podučava ovakvim načelima. Tako Budina dhamma označava njegovo učenje i direktno iskustvo nibbāne, onaj kvalitet kojem to učenje stremi.
Dhamma-vinaya: „učenje (dhamma) i pravila (vinaya)." Budin naziv za religiju koju je osnovao.
dhana - dragocenost(i). Sedam kvaliteta: poverenje (saddhā), vrlina (videti sīla), svesnost & pažnja (hir-ottappa), poznavanje učenja (suta), velikodušnost (videti dāna) i mudrost (paññā).
dhātu: Element; svojstvo, stanje. Četiri fizička elementa ili svojstva su zemlja (čvrstoća), voda (tečenje), vetar (kretanje) i vatra (toplota). Podela na šest elemenata uključuje četiri pobrojana i još prostor i svest.
dhutaṅga - Svojevoljno preduzete asketske vežbe koje monasi i ostali meditanti mogu praktikovati s vremena na vreme ili kao dugoročnu odluku kako bi negovali odvraćenost i odlučnost, a i da bi podstakli enerigu u sebi. Za monahe, ima trinaest ovakvih vežbi: (1) korišćenje samo starih, odbačenih ogrtača; (2) koerišćenje samo jednog kompleta od tri ogrtača; (3) odlazak u prošenje hrane; (4) ne biranje šta će uzeti a šta ne kada ide u prošenje; (5) uzimanje samo jednog obroka dnevno; (6) jedenje samo iz posude u koju se prosi hrana; (7) odbijanje bilo kakve hrane ponuđene pošto je prošenje hrane završeno; (8) življenje u šumi; (9) življenje pod drvetom; (10) življenje pod otvorenim nebom; (11) življenje na groblju; (12) zadovoljavanje sa bilokakvim boravištem koje imamo; (13) izbegavanje da se ikada legne.
dosa - odbojnost; mržnja; ljutnja. Jedno od tri neblagotvorna korena (mūla) u umu.
dukkha - patnja; bol; muka; neprijatnost, nespokojstvo; nezadovoljstvo; uznemirenost.
đhāna (skt: dhyāna) - zadubljenje, kontemplacija. Kroćenje pažnje i sadržaja svesti i postizanje potpunog duševnog mira. Stanje snažne skoncentrisanosti na jedan fizički podražaj (što rezultuje u rūpa đhāni) ili mentalni sadržaj (što rezultuje u arūpa đhāni). Razvoj jhane kreće se od privremene suspenzije pet prepreka (videti nivaraṇa) preko razvoja pet mentalnih faktora: vitakka (usmerena misao), vićāra (procena), pīti (ushićenje), sukha (zadovoljstvo) i ekaggatārammana (usredsređenost).
ekagatāramana - usredsređenost na jednu tačku. U meditaciji, kvalitet svesti koji omogućuje da nam pažnja ostane sabrana i fokusirana na odabrani objekat meditacije. Ekaggatarammana dostiže svoju punu zrelost tek onda kada razvijemo četvrti nivo jhane.
ekāyana-magga - jedinstveni put; direktan put. Ovim se označava praksa sabranosti pažnje unutar četiri okvira: telo, osećaji, um i sadržaji uma.
evaṃ - ovako; na ovaj način. Ovaj izraz se koristi u Tajlandu kao formalni završetak propovedi.
|
|
idappaććayatā - Ta uslovljenost. Ovo je naziv za princip uzročnosti koji je Buda otkrio upravo one noći kada je dostigao probuđenje i naglašava da, kako bismo okončali patnju i nespokojstvo, moramo u potpunosti razumeti proces uzročnosti i to kao sile u uslovljenosti koje smo iskusili u ravni direktnog iskustva, bez potrebe da to značenje proširujemo i na sile koje deluju izvan nje.
indriya - čula, mentalni faktori. U suttama ovaj termin se može odnositi na tkivo čula (āyatana) ili na pet mentalnih faktora: saddhā (poverenje), viriya (energija, istrajnost), sati (svesnost), samādhi (koncentracija) i paññā (mudrost.
yakkha - demonska bića iz narodnih verovanja, koja se često sreću i u pali kanonu. Pripisuju im se neprijateljske namere prema monasima i monahinjama koji u osami pokušavaju da dostignu više stupnjeve zadubljenja. Obično ih noću ometaju velikom bukom.
kalyāṇamitta - duhovni prijatelj; mentor ili učitelj dhamme.
kamma (skt. karma) - delo, delanje. Namerni, voljni postupci, koji rezultuju rođenjem i nastankom.
karuṇā - saosećanje; simpatija; težnja da se pronađe način da se istinski pomogne sebi i drugima. Jedno od deset savršenstava (parami) i jedno od četiri „uzvišena boravišta“ (brahma-vihāra).
kāya - telo. Obično se odnosi na fizičko telo (rupa-kaja; videti rūpa), ali ponekad i na mentalno telo (nama-kaja; videti nāma).
kāyagatā-sati - sabranost pažnje uronjena u telo. Ovo je zajednički termin koji pokriva nekoliko meditativnih tema: sabranost pažnje na dah; svesnost položaja tela; svesnost onoga šđto radimo; analiziranje delova tela; analiziranje fizičkih svojstava tela (videti dhatu); kontemplacija činjenice da telo neizbežno umire i raspada se.
khandha - gomila; grupa; sastojak. Fizičke i mentalne komponente ličnosti i čulnog iskustva uopšte. Pet osnova prianjanja (videti upadāna). Prema Budinoj analizi, tih pet „ogranaka“ ljudskog bića su jedan materijalni, fizički (rūpa) i četiri mentalna (nāma) fenomena: vedanā (osećaj), sańńa (opažaj), saṅkhāra (mentalni obrasci) i viññāṇa (svest).
khanti - strpljenje; izdržljivost. Jedno od deset savršenstava (pāramī).
kilesa - nečistoća: lobha (požuda), dosa (mržnja) i moha (obmana) u njihovim različitim formama, koje uključuju takve stvari kao što su pohlepa, zlovolja, bes, pakost, dvoličnost, aroganciju, zavist, škrtost, nepoštenje, hvalisavost, tvrdoglavost, nasilnost, oholost, taštinu, opijenost i samoljublje.
kusala - Karmički korisno, vešto, dobro, blagorodno. Postupak koji ima ovaj moralni kvalitet (kusala-kamma) sigurno će doneti (pre ili kasnije) sreću i povoljan ishod. Postupci koje karakteriše njegova suprotnost (akusala-kamma) vode u patnju. Videti kamma.
lobha - pohlepa; požuda; štetna želja. Takođe raga. Jedan od tri neblagotvorna korena (mula) u umu.
loka - svet.
loka-dhamma - stvari ili fenonemi ovoga sveta. Standardna lista sadrži ih osam: bogatstvo, gubitak bogatstva, položaj, gubitak položaja, pohvala, kritika, zadovoljstvo, bol.
lokavidū - poznavalac ovoga sveta. Jedan od epiteta Budinih.
lokutara - transcendentno; nadnaravno (videti magga, phala i nibbana).
|
magga - put. Naročito, put do prestanka patnje i nespokojstva. Četiri transcendentna puta (ili jedan put sa četiri nivoa) jesu put ulaska u tok (koji nosi ka nibbāni, čime se osigurava da će se ta osoba ponovo roditi još najviše sedam puta), put samo jednog povratka, put nepovratka i put do stupnja arahanta.
mahāthera - „veliki starac." Počasna titula koju automatski dobija svaki bhikkhu sa najmanje dvadeset godina monaškog života iza sebe.
Māra - personifikacija zla i iskušenja.
mettā - ljubav motivisana saosećanjem; blagonaklonost. Jedno od deset savršenstava (pāramī) i jedno od četiri „uzvišena boravišta“ (brahma-vihāra).
moha - obmana; neznanje (aviđđā). Jedan od tri neblagotvorna korena (mūla) u umu.
muditā - saradost. Radost zbog sreće, svoje i onih oko nas. Jedno od deset savršenstava (parami) i jedno od četiri „uzvišena boravišta " (brahma-vihāra).
mūla - doslovno, „koren“. Fundamentalna stanja uma koja određuju moralni kvalitet -- dobro (kusala) ili pogrešno (akusala) -- svih postupaka koje namerno učinimo (videti kamma). Tri neblagorodna korena su lobha (pohlepa), dosa (odbojnost) i moha (obmanutost); blagorodni koreni su njihove suprotnosti.
nāga - termin najčešće korišćen za snažna, dostojanstvene i odvažne životinje, kao što su slonovi i magične zmije. U budizmu on se koristi za one koji su dostigli cilj praktikovanja učenja.
nāma - mentali fenomen. Zajednički naziv za vedanā (osećaj), sańńā (opažaj), ćetana (volja), phassa (čulni kontakt) i manasikāra (pažnja). Videti: rūpa. Neki komentari nāma koriste da označe mentalne komponente u okviru pet khandhi.
nāma-rūpa - ime-i-lik; um-i-materija; mentalno-fizičko. Jedinstvo mentalnog fenomena (nāma) i fizičkog fenomena (rūpa), uslovljenog svešću (viññāṇa) u uzročnom lancu uslovljenog nastanka (paṭićća-samuppāda).
nekhamma - odvratnost, odvraćenost; doslovno, „oslobođenost požude ". Jedan od deset pāramī.
nibbāna (skt. nirvāna) - oslobađanje; doslovno, „razvezivanje“ uma od mentalnih mental naslaga (videti āsava), nečistoća (videti kilesa) u kruga preporađanja (videti vaṭṭa), kao i svega onoga što je moguće opisati ili definisati. Kako ovaj termin takođe znači gašenje vatre, on konotira i stišavanja, hlađenja i mira. (U Budino vreme verovalo se da je plamen „vezan“ za gorivo od kojeg nastaje, a kada se ugasi onda je oslobođen te veze.) „Potpuna nibbana“ u nekim kontekstima označava iskustvo probuđenja; u drugim, umiranje arahanta.
nibbidā - otrežnjenje, odbojnost, gađenje, zamor. Okretanje um od uslovljenog sveta saṃsāre ka neuslovljenom, transcendentnom – ka nibbāni.
nimitta - mentalni znak ili slika koja se tokom meditacije može javiti u umu. Uggaha nimitta označava bilo koju sliku koja se spontano javi tokom meditacije. Paṭibhāga nimitta označava onu sliku koja je nastala kao proizvod upravljanja svešću.
nirodha - prestanak; razilaženje; iščezavanje.
nīvaraṇa - prepreke u koncentraciji: čulna želja (kamacchanda), zlovolja (bjapada), lenjost i umrtvljenost (thina-middha), uznemirenost i strepnja (uddhacca-kukkucca) i sumnja (vicikiccha).
|
opanayiko - ono što je unutra, što je okrenuto ka unutra, ka sebi. Jedan od epiteta Bude.
pabbađđā - „Pobeći (od dome u beskućnički život)"; zaređenje kao samanera (samaneri) ili monah (monahinja).
paććekabuddha - "utihnuli buda", probuđena osoba koja nema sposobnost podučavanja drugih.
pali - jezik na kojem je zapisan kanon theravada budističke škole.
paññā - mudrost, uvid, inteligencija, zdrav razum. Jedan od deset kvaliteta karaktera (pāramī)
pāramī, pāramitā - kvalitet savršenost karaktera. Grupa od deset kvaliteta koje je tokom dugog niza života razvio bodhisatta i kao grupa oni se unutar pali kaknona pojavljuju jedino u Đatakama ("Pričama o rođenjima"): velikodušnost (dāna), vrlina (sīla), odvraćenost (nekkhamma), mudrost (paññā), energija/istrajnost (viriya), strpljenje/trpeljivost (khanti), istinoljubivost (saćća), odlučnost (adhiṭṭhāna), saosećajna ljubav (mettā) i ravnodušnost (upekkhā).
parinibāna - kompletno utrnuće; potpuni nestanak khandhi koje se događa posle smrti nekog arahanta.
parisā - sledbeništvo; skup. Četiri grupe Budinih sledbenika su: monasi, monahinje, nezaređeni muški i ženski sledbenici.
pariyatti - teorijsko razumevanje Dhamme stečeno čitanjem i proučavanjem tekstova i učenjem. Videti paṭipatti i paṭivedha.
paṭićća-samupāda - uslovljeni nastanak. Shema koja pokazuje put kojim dolazi do interakcije sastojaka (khandha) i čulnih medija (ajatana), s jedne strane, i neznanja (aviđđā) i želje (taṇhā), čime se stvara nespokojstvo i patnja (dukkha). Pošto su ove interakcije veoma kompleksne, postoji više različitih verzija paṭićća samuppāde izložene u suttama. Često, shema počinje neznanjem. Takođe, često je da počinje međuodnosom između imena (nāma) i lika (rūpa), na jednoj strani, i čulne svesti (viññāna), na drugoj.
pātimokkha - osnovni skup pravila monaške discipline, sačinjen od 227 pravila za monahe (bhikkhu) i 310 za monahinje (bhikkhunī). Videti Vinaya.
paṭipadā - put, sredstvo dolaženja do cilja. "Srednji put" (mađđhima paṭipadā) koji je podučavao Buda; put prakse opisan u četvrtoj plemenitoj istini.
paṭipatti: Praktikovanje Dhamme, nasuprot pukom teorijskom znanju (pariyatti).
paṭivedha - direktno, praktično iskustvo Dhamme. Videti takođe pariyatti i paṭipatti.
peta - gladni duh. Jedno od klasa bića u nižim svetovima, koja su u stanju da se ponekad prikažu i kao ljudska bića. Pete se u budističkoj umetnosti prikazuju kao izgladnela bića sa izuzetno malim ustima kroz koja nikada ne mogu da unesu onoliko hrane koliko im je potrebno da utole svoju bezgraničnu glad.
phala - plod. Naročito, plod nekog od četiri transcendentna puta (videti magga).
phra (tajlandski) - poštovani. Koristi se kao prefiks uz ime monaha (bhikkhu).
pīti - ushićenje; blaženstvo; oduševljenje. U meditaciji, ugodan kvalitet uma, koji dostiže punu zrelost pošto je razvio drugi stupanj jhāne.
pūja - Počast, poštovanje; devocija. Najčešće, iskazivanje počasti Budi, koje se u manastirima praktikuje svakog dana (ujutru i uveče), na dan uposatha ili u drugim naročitim prilikama.
puñña - zasluga, vrednost; unutrašnje osećanje blagostanja koje dolazi pošto smo postupili ispravno i korisno i koje nas navodi da i ubuduće tako postupamo.
puthuđđana - prost čovek, jedan od mnogih. Osoba koja još nije dostigla nijedan od četiri stupnja probuđenja (videti magga). Uporediti ariya-puggala.
rāga - požuda, pohlepa.
rūpa - oblik, telo; fizički fenomen; ono što opažamo čulima.
sabhāva-dhamma - priroda; bilo koji fenomen, događaj, svojstvo ili kvalitet doživljeni u i po sebi.
saćća - istinitost. Jedno od deset savršenstava (parami).
saddhā - uverenost, vera. Poverenje u Budu koje nam daje volju da njegovo učenje sprovedemo u praksi. Ovo uverenje postaje nepokolebljivo kada dostignemo nivo „ulaska u tok“ (videti sotāpanna).
sādhu - „tako je“ (uzvik); izraz kojim se iskazuje zahvalnost i slaganje.
sagga - nebesa, nebeski svet. Boravište deva. Za preporađanje na nebu se kaže da je jedna od nagrada za velikodušnost (videti dāna) i vrlinu (videti sīla). Međutim, kao i svako drugo boravište unutar saṃsāre, i ovde je boravak samo privremen.
sakadāgāmi - „jednom-povratnik“. Osoba koja je odbacila prva tri okova koja um vezuju za krug preporađanja (videti saṃyojana), koja je oslabila okove čulne žeđi i razdražljivosti i koja će se posle smrti roditi u ovom svetu još samo jednom.
sakkāya-diṭṭhi - verovanje u postojanje trajnog sopstva, poistovećivanje sa njom. Stanovište koje, pogrešno, smatra da je neka od khandha u stvari „ja"; prvi od deset okova (saṃyođana). Napuštanje sakkāya-diṭṭhi jedno je od obeležja „ulaska u tok“.
Sākyamuni - „Mudrac iz plemena Sakja"; jedan od epiteta Budinih.
sākya-putta - sin plemena Sakja. Epitet budističkih monaha, nastao na osnovu Budinog porekla.
sallekha-dhamma - pretpostavke za brisanje (nečistoća) -- imati malo potreba, biti zadovoljan sa onim što se ima, osamljenost, ne preterivanje u druželjubivosti, istrajnost, vrlina (videti sīla), koncentracija, odvraćenost, rasterećenost i direktno znanje i sagledavanje izbavljenja.
samādhi - koncentracija, sabiranje uma; praksa usredsređivanja uma na jedan osećaj ili predmet. To je posljednji član osmostrukog puta kojim se postiže prevazilaženje patnje.
samaṇa - asketa. Bukvalno, osoba koja je napustila konvencionalne obaveze društvenog života kako bi pronašla način života više „ispravan“ (sama) u odnosu na prirodu.
samaṇera (samaṇerī) - mali samaṇa; iskušenik (iskušenica) koji se pridržava deset pravila i kandidat je za punopravan prijem u red bhikkhua.
sambhavesin - biće koje traga za mestom na kojem će se roditi.
sammuti - konvencionalna stvarnost; konvencija; relativna istina; pretpostavka; bilo šta što je nastalo na osnovu uma.
sampađañña - jasno razumevanje
saṃsāra - krug rađanja i umiranja.
saṃvega - osećanje šoka, smetenosti i otuđenosti koje dolazi sa uviđanjem uzaludnosti i besmislenosti življenja na dotadašnji način; pročišćujuće uviđanje da smo toliko dugo grešili dopuštajući sebi da budemo zaslepljeni i osećaj hitnosti u traženju izlaza iz tog začaranog kruga.
saṃyođana - okovi koji drže um prikovan za krug rađanja i umiranja (videti vatta) -- čvrsto verovanje u postojanje „ja“ (sakkāya-diṭṭhi), sumnjičavost (vićikiććha), slepa vezanost za pravila i ceremonije (sīlabbata-paramasa); čulna želja (kāma-rāga), odbojnost (vyāpāda); želja za materijalnim (rūpa-rāga), želja za nematerijalnim stvarima (arūpa-rāga), obmana (māna), nespokojstvo (uddhaćća) i neznanje (aviđđā).
sandiṭṭhiko - očigledno samo po sebi; neposredno vidljivo; ovde i sada. Jedan od piteta Dhamme.
saṅgha - budistička monaška zajednica.
saṅkhāra - sklop, konstrukcija, uobličavanje; tvorevina uma; ispoljenje svesti i volje.
saññā: opažaj, mentalni čin prepoznavanja predmeta koji us registrovala čula.
sāsana - doslovno, „poruka“. Budino učenje; budistička religija.
sati - pažnja, samoposmatranje. U nekim kontekstima, reč sati kada se koristi sama pokriva takođe i svesnost (sampajańńa).
satipaṭṭhāna - osnova pažnje; okvir njenog delovanja -- telo, osećanja, um i sadržaji uma, posmatrani objektivno, onako kako se događaju.
sa-upādisesa-nibāna - nibana sa još nešto preostalog „goriva“ (ovo je analogija sa ugašenom vatrom, ali pepeo je još uvek užaren) -- oslobađanje onako kako ga doživljava u ovom životu jedan arahant.
sāvaka - „slušalac“. Učenik Budin, naročito plemeniti učenik.
sajado (burmanski) - učitelj, poštovani starac; počasna titula koja se daje veoma cenjenom burmanskom monahu
sekha - učenik, onaj ko još vežba. Plemeniti učenik (ariya-puggala) koji još nije dostigao nibbānu..
sīla - vrlina, moral. Kvalitet etičke čistote koji nas sprečava da skrenemo sa osmostrukog puta. Takođe, praktično pravilo, zbog čijeg pridržavanja nećemo činiti neke štetne postupke. Sila je druga oblast postepenog treninga (videti anupubbi-kathā), jedna od deset pāramīja, drugo od sedam dragocenosti (videti dhana) i prva od tri osnove blagotvornih postupaka (videti dāna i bhāvanā).
sotāpanna: Onaj koji je „ušao u tok“. Osoba koja je odbacila prva tri okova koji um vezuju za krug rađanja i umiranja (videti samjojana) i otuda je ušao u „tok“ koji ga neizbežno nosi ka nibbani, a na osnovu toga je izvesno da će se na ovom svetu preporoditi još samo sedam puta.
stupa (pali: thupa) - prvobitno, grobna humka u kojoj su zakopane ostaci svete osobe -- kao što je Buda -- ili predmeti koje je koristila. Tokom vekova ovaj objekat se razvio u visoke, strelaste spomenike kakvi su česti u manastirima po Tajlandu, Šri Lanki i Burmi; a na drugoj strani, u pagode u Kini, Koreji i Japanu.
sugati - srećno odredište; dva viša nivoa egzistencije u kojima je moguće se preporoditi zahvaljujući prošlim ispravnim postupcima (videti kamma): preporađanje u svetu ljudi i na nebu (videti sagga). Nijedno od ovih stanja nije trajno.
sugato - "Srećni", onaj koji je otišao ili ide u dobrom smeru. Jedan od epiteta Budinih.
sukha - zadovoljstvo; olakšanje; zadovoljenost. U meditaciji, mentalni kvalitet koji svoju punu zrelost doseže posle razvijanja trećeg nivoa đhāne.
sutta (skt: sutra) - „nit, potka"; govor Bude ili učenika koji su živeli u njegovo vreme.
tādi - „takav," još jedna od oznaka za onoga ko je dostigao cilj. Njime se želi reći da je stanje te osobe neodredljivo, ali i da ne podleže bilo kakvoj promeni ili uticaju.
taṇhā - žudnja, žeđ, želja - za čulnim zadovoljstvima, za postojanjem ili za nepostojanjem (videti bhava). Duboko je usađena u ljudskoj prirodi i donosi sve nedaće. Oslobođenje od taṇhe prvi je korak na putu oslobođenja. Videti takođe lobha (pohlepa; strast).
tāpas - pročišćujuća „vatra“ ili meditativna praksa.
Tathāgata - doslovno, „takodošavši (tatha-gata)" ili „onaj ko je postao svoj"(tatha-āgata), epitet korišćen u drevnoj Indiji za osobu koja je dostigla najviši duhovni cilj. U budizmu, on obično označava Budu, mada se ponekad koristi i za nekog od njegovih učenika arahanta.
than (tajlandski; takođe „tan") - poštovani, blaženi.
thera - „stari." Počasna titula koja se automatski dodeljuje kada bhikkhu iza sebe ima deset godina monaštva. Uporediti mahāthera.
theravāda - „učenje starih“ -- jedina od ranih budističkih škola koja je sačuvana do danas; u naše doba dominantna forma budizma u Tajlandu, na Šri Lanki i u Burmi.
ti-lakhaṇa - tri karakteristike svojstvene svim uslovljenim fenomenima -- oni su: prolazni, podložni patnji i bez trajne suštine.
tipiṭaka (skt. tripiṭaka) - budistički kanon; doslovno, tri „košare“ -- pravila discipline, govori i sistematizovane filozofske rasprave.
tiratana - „trostruki dragulj“ kojeg čine Buda, Dhamma i Sangha -- ideali kojima se svaki budista okreće kao utočištu.
tisarana - „trostruko utočište": Buda, Dhamma i Sangha.
|
upādāna - vezivanje, prianjanje; podloga za preporađanje. Vezanost za čulne užitke, stavove, pravila i rituale, kao i za trajno sopstvo.
upāsaka / upāsikā - muški / ženski nezaređen sledbenik Bude.
upasampadā - potpuno monaško zaređenje.
upekkhā - spokojstvo. Jedno od deset savršenstava (pāramī) i jedno od četiri „uzvišena boravišta“ (brahma-vihāra).
uposatha - dan predanosti, odgovara četirima fazama Meseca, kada se budistički nezaređeni sledbenici okupljaju kako bi saslušali govor o dhammi i pridržavali se dodatnih pravila morala. Na dan uštapa i punog meseca monasi se okupljaju kako bi recitovali pravila Pātimokkhe.
|
hīnayāna - „malo vozilo (ka izbavljenju)", pežorativan termin -- skovali su ga oni koji su sebe nazivali sledbenicima mahāyāne, „velikog vozila " -- kako bi označili put prakse onih koji su kao Budine reči prihvatali samo najranije zabeležene njegove govore. Hinajanisti odbijaju da priznaju kasnije govore, koje su sastavili mahajanski mudraci, a za koje se tvrdi da sadrže deo učenja za koje je Buda osećao da je suviše duboko za svoju prvu generaciju učenika, te ga je tajno poverio podzemnim zmajevima na čuvanje. Današnja theravāda škola je potomak hīnayāne.
hiri-ottappa - „svesnost i obazrivost"; „moralni stid i moralni zazor“. Ove dve bliske emocije -- „čuvari sveta " -- u osnovi su svakog blagorodnog postupka. Hiri jeste unutrašnja svesnost koja nas odvraća od toga da činimo nešto što bi ugrozila naše samopoštovanje; ottappa jeste zdrav strah da ne učinimo nešto što bi moglo naškoditi i nama i drugima.
|
|
|
|