Kosmaj
Za ostale upotrebe, v. Kosmaj (razvrstavanje).
Kosmaj
| |
|---|---|
Panorama Kosmaja | |
| Visina | 626 m |
| Najviši vrh | Veliki Kosmaj |
| Ostali vrhovi | Mali Kosmaj i Košutica |
| Površina | 35,14 km² |
Lokacija
| |
| Država | Srbija |
| Regija | Grad Beograd |
| Najbliža mjesta | Sopot, Mladenovac |
44°27′57″N 20°33′52″E / 44.46583°N 20.56444°E
Kosmaj je planina visoka 626m koja se nalazi u Srbiji, u blizini Sopota i Mladenovca a na teritoriji koja pripada Gradu Beogradu. Posle Avale (506 m) je najniža planina u Šumadiji sa svojih 626 m nadmorske visine. Iako je Kosmaj niska planina, ipak svojim uzgledom u vidu ostrva dominira u ovom delu niske Šumadije, iznad valovitog neogenog pobrđa, raščlanjenog blagim rečnim dolinama.[1] Zajedno sa Avalom, Kosmaj je proglašen za predeo izuzetnih odlika i stavljen pod odgovarajuću zaštitu. Površina Kosmaja je 3.514,50 ha, od toga 1.915,60ha pripada opštini Sopot (katastarske opštine Rogača i Nemenikuće) a 1.598.90 opštini Mladenovac (katastarske opštine Koraćica, Velika Ivanča i Amerić).[2]
Na Kosmaju se nalaze tri manastira Srpske pravoslavne crkve: Manastir Tresije, Manastir Pavlovac i Manastir Kastaljan, kao i brojne crkve od kojih su najznačajnije Crkva Svetog Petra i Pavla u Nemenikućama i Crkva Svete Trojice u Koraćici.
Postoje različiti stavovi kada je u pitanju poreklo imena Kosmaj. Po jednoj grupi izvora naziv kosmaj potiče od prideva kosmat jer je Kosmaj obrastao gustom šumom pa je metaforički smatrat kosmatim.[3] Po drugim izvorima naziv Kosmaj nastao je od keltske reči cos (šuma) i predindoevropske reči maj (planina). Međutim, Rimljani su Kosmaj prilagodili mitologiji jer je dobio značenje casa Maiac - stanište boginje Maje.
Glavni greben Kosmaja polumesečastog je oblika i pruža se u pravcu jugozapad-severoistok. Na kosmajskom masivu se ističu tri vrha:[4]
- Veliki Kosmaj, poznat i kao Rutavi Kosmaj visine 626m. Do drugog svetskog rata se na ovom vrhu nalazio drveni krst postavljen na drvenu piramidu.
- Mali Kosmaj, poznat i kao Malovan ili Goli Kosmaj, sa vrhom Beli Kamen od 546m
- Košutica, koja je obli izbrežak Kosmaja visine 463m[5] visoka 461 metar.[6]
Na zapadnoj strani Kosmaja se nalaze i brda Lupoglava (462m) i Kovijana (368m).
Podzemne vode postoje u obliku različitih tipova izdana u krečnjacima koji se prazne preko brojnih izvora kao što su: Zmajevac, Koraćica, Orovac, Vrelo, Đakonovac itd. Najveći broj izvora na Kosmaju je kaptiran, a deo vode koja izvire u vidu stalnih ili povremenih tokova otiče plitkim rečnim i potočnim dolinama. Na jugoistočnim padinama Kosmaja se pojavljuju ležišta mineralne vode, a na jednom od takvih je formirana i Koraćička banja.[7] Voda sa izvora Orlovac je dovedena do Kleopatrine česme. Izvor Zmajevac u Koraćici je kaptiran.[8]
Površinske vode se na Kosmaju nalaze u obliku brojnih potoka i rečica koje imaju periodski karakter. Ove vode pripadaju slivovima dveju reka: Jesenice i Kolubare. Slivu reke Jesenice, preko njene pritoke Veliki Lug, pripadaju površinske vode koje se uglavnom nalaze sa jugoistočne strane Kosmaja, u koje spadaju: Sleničarski potok, Besna reka, Alinac, Turčić, Draganić, Grabovac, Vukovac, Trnava, Kasteljan i Selište. Slivu reke Kolubare pripadaju površinske vode koje se nalaze sa severozapadne strane Kosmaja u koje spadaju: Turija i njeni izvorišni kraci Velike i Male Tresije, a u koju se ulivaju Mešatin i Drlupska reka, kao i Stojnička reka sa svojim pritokama Melnicom i Guberevskom rekom, a koja se uliva u Beljanicu.[9]
Reka Turija izvire kod Manastira Tresije.[10] Potok Besna Reka (koja se naziva i Milatovica)[11] izvire na Kosmaju i protiče kroz selo Velika Ivanča i Međulužje i uliva se u reku Veliki Lug.[12] Sleničarski potok izvire u Velikoj Ivanči i takođe protiče kroz Međulužje i uliva se u Veliki Lug.
U blizini Manastira Tresije se nalazi i potok Mišljevac.[13] Pored Manastira Pavlovac protiče potok koji se zove Pavlovački potok.[14]
Na obroncima brda Lupoglava izviru potoci Samac i Radovac.[15] Potok Alinac teče sa Kosmaja prema selu Međulužju. U literaturi se pominju i potoci Ajdučki potok i Ladna voda.[16]
Zajedno sa Avalom, Kosmaj čini šumadijsku mezozojsku gredu.[17]
U rimskoj epohi, Kosmaj je bio značajno rudarsko središte. Smatra se da se ruda gvožđa iskopavala na Kosmaju i pre dolaska Rimljana. U doba vladavine Rimskog carstva Kosmaj je bio jedan od najznačajnijih izvora rude olova i srebra.
Na severnoj strani brda Košutica je jedno vreme funkcionisao majdan "Košutica" koji je služio za vađenje kamena i stena i koji je početkom 21 veka zatvoren.
Čitav pejzaž je pod vegetacijom. Naime, strmije strane obrasle su šumom (pretežno bukovom i hrastovom, a mestimično i četinarskom). Blage padine su pod travnatom vegetacijom, a podnožje pod voćnjacima i njivama, dok su zaravni pretežno sa proplancima.
Na Kosmaju ima i razne divljači od značaja za lovni turizam (zečevi, srne, fazani, jarebice, lisice i prepelice, a nekada davno i vukovi).[18]
| Predio izuzetnih odlika Kosmaj[19] | |
|---|---|
Nacionalna kategorija - III (treće) kategorije, značajno zaštićeno prirodno dobro | |
| Najbliži grad | Mladenovac, Sopot, |
| Površina | 35,14 km² (14 mi² ) |
| Oznaka | PIO Kosmaj - režimi zaštite II i III stepena. |
| Osnivanje | 2005. Rešenje o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Kosmaj, broj: 501-890/05-XIII-01, („Službeni list grada Beograda“, br. 29 – 36)[20] |
| Upravitelj | JP Srbijašume - Novi Beograd. |
Područje raspolaže i neočekivano visokim stepenom biološke raznovrsnosti, odnosno bogatim fondom živog sveta sa brojnim predstavnicima svrstanim u prirodne rijetkosti, ugrožene, reliktne i endemične vrste. Riješenjem o stavljanju pod zaštitu broj: 501-890/05-XIII-01, („Službeni list grada Beograda“, br. 29 – 36 iz 2005 god.), Kosmaj je proglašen za Predio izuzetnih odlika.[20]
Na Kosmaju je tokom 20 veka izgrađeno nekoliko hotela:
- "Hajdučica" izgrađen 1948 a do temelja izgoreo 1975, po pričama naroda iz okoline razlog požara Božja kazna što je za izgradnju hotela korišćen kamen iz ruševina konaka Manastira Tresije
- "Kosmaj" od 562m2 je izgrađen 1953 i prvih 20 godina je nosio ime "Zlatar". Kada je krajem 20 veka prestao sa radom nalazio se u sastavu "PKB Beoturs".
- "Javor" izgrađen na tromeđi Koraćice, Rogače i Nemenikuća 1962 izgrađen, koji je kasnije pretvoren u odmaralište za radnike PTT sa ukupno 110 ležaja.[21]
Tokom 90ih godina 20 veka su i hotel i odmaralište prestali da funkcionišu. Hotel je krajem 90ih preuzelo Sportsko Društvo "Crvena Zvezda" i sprovelo opsežno ali nedovršeno renoviranje zbog čega je 2016 Republika Srbija ponovo preuzela vlasništvo nad hotelom koji je u međuvremenu devastiran.[22]
Tokom 2020 je u selu Rogača počela izgradnja turističkog kompleksa "Renew" sastavljenog od hotela i 18 apartmana.[23]
U blizini hotela "Kosmaj" se nalazi i Planinarski Dom koji je inicijalno funkcionisao u okviru PSD "Zlatar" a zatim PSD "Vinča". Na putu od Tresija ka Sopotu se nalazi restoran-pečenjara "Kod Tome i Nade" a na putu ka Rogači i restoran i pivara "Kabinet". Između Malog i Velikog Kosmaja se nalazi restoran "Piknik". U Ameriću se nalazi etno-selo "Amerić".
Tokom Prvog srpskog ustanka su stanovnici Kosmaja imali zapaženu ulogu u ustaničkim redovima, a naročito Janko Katić iz Rogače. Prvi okršaj ustanika i Osmanskih trupa se odigrao u Drlupi, selu ispod Kosmaja. U Rogači se nalazi i nadgrobni spomenik vojvodi Pavlu Cukiću, ustaničkog vođe iz prvog i drugog srpskog ustanka.
Kosmaj je 1914 bio poprište jednog od prelomnih okršaja u Kolubarskoj bici kada je Vojska Kraljevine Srbije uspela da zaustavi invaziju Austro-Ugarske na položajima na liniji Varovnice-Kosmaj i odatle krene u pobedonosnu kontraofanzivu. U odbrani Kosmaja, koji je u jednom trenutku na kratko pao u ruke Austrougarskoj vojsci, presudnu ulogu su imali vojnici Timočke divizije kojima je u čast podignuta spomen kosturnica na obroncima Kosmaja.
- ↑ Srpska akademija nauka i umetnosti (1956). Posebna izdanja. str. 311. »Као што је речено , Космај има обележје „ острвског брега “ .«
- ↑ Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 59, str 236
- ↑ (Skok 1988, p. 32): "U kosmo raširen je danas pridjevskim sufiksom -at : kosmat , dok se prvobitni očuvao u toponimu Kosmaj ( v . pod -aj ) ."
- ↑ Зборник радова: Институт за екологију и биогеографију. Српска академија наука. 1954. str. 1. »Područje Kosmaja koje smo proučavali u toku 1951 i 1952 god . , a delimično i 1953 god . obuhvata sam njegov masiv sa vrhovima Veliki i Mali Kosmaj i Košutica .«
- ↑ (Žujović 1893, p. 50)"Кошутица је обли, пласасти, избрежак Космаја на југоисточној страни његова главна венца."
- ↑ istraživanja, Zavod za geološka i geofizička (1976). Vesnik: Geologija. Zavod za geološka i geofizička istraživanja. str. 8.
- ↑ „Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene predela izuzetnih odlika Avala – Kosmaj”. Vlada Republike Srbije. http://otvorenavlada.rs/.+19. decembra 2014.. Pristupljeno 19 juli 2021.
- ↑ О обалским линијама Панонског мора око Космаја / Милош Зеремски. - Београд : Географски институт "Јован Цвијић", 1994. - Str. 26
- ↑ [https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-7552/2011/1450-75521159235S.pdf „МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ ГИС-А У ВРЕДНОВАЊУ И ЗАШТИТИ ПРИРОДНИХ ВРЕДНОСТИ ПИО "КОСМАЈ"”]. Зборник радова број 59. Географски факултет Универзитета у Београду. Pristupljeno 8 januar 2023.
- ↑ Милићевић, М. Ђ (2005). Кнежевина Србија: фототипско издање. Боок & Марсо. str. 60. ISBN 978-86-7748-030-1. »Турија , извире у Космају код Манастира Тресија ; тече најпре на југ , па се од села Раниловића обрне на запад и ...«
- ↑ М. Ђ Милићевић (2005). Кнежевина Србија: фототипско издање. Боок & Марсо. str. 61. ISBN 978-86-7748-030-1.
- ↑ umetnosti, Srpska akademija nauka i (1930). Serbian ethnographic series. Akademija. str. 65. »Велика Иванча . Кроз село протиче река Бесна која долази са Космаја . Бесна дели село на „ Овај “ и „ Онај Крај “ . У долини Бесне су школа , црква , Земљорадничка и Здравствена Задруга , механе , дуќани и неколико кућа .«
- ↑ Milićević, Milan Djuro (1894). Зановет: збирка разних састава. Štampariǰa Jove Karamata. str. 29. »...и Тресије са запада , на потоку Мишљевцу .«
- ↑ „Manastir PAVLOVAC”. https://www.manastiri-crkve.com/.+Arhivirano+iz originala na datum 2023-01-08. Pristupljeno 8 januar 2023.
- ↑ О обалским линијама Панонског мора око Космаја / Милош Зеремски. - Београд : Географски институт "Јован Цвијић", 1994. - Str. 29
- ↑ Геолошки анали Балканскога полуострва. Изд. и штампа Краљевско-српске државне штампарије. 1927. str. 59.
- ↑ Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu: Bulletin du Museum d'histoire naturelle de Belgrade. Mineralogija, geologija, paleontologija. Naučna Knjiga. 1957. str. 10.
- ↑ „Kosmaj: Najviša (neotkrivena) planina Beograda”. Dan u Beogradu. Pristupljeno 22. 1. 2020.
- ↑ „Predio izuzetnih odlika Kosmaj”. Zavod za zaštitu prirode Srbije, br.13 - www.zzps.rs. Arhivirano iz originala na datum 2022-01-06. Pristupljeno 9. 10. 2021.
- ↑ 20,0 20,1 „Predjeli izuzetnih odlika u Srbiji”. Zavod za zaštitu prirode Srbije, br.13 - www.zzps.rs. Arhivirano iz originala na datum 2022-01-05. Pristupljeno 9. 10. 2021.
- ↑ Zaštita prirode: Okhrana prirody. Protection of nature. Naučna knjiga.. 1982. str. 71. »Kosmaj ima oko 110 ležaja u hotelu i odmaralištu PTT - a . Hotel se dobro koristi , a odmaralište slabije , pa se u njima ostvari godišnjc oko 11.000 noćenja«
- ↑ „Kako je biser postao ruina”. Novosti. 3 april 2016. Pristupljeno 20 juli 2021.
- ↑ „ЛУКСУЗ СТИЖЕ И НА КОСМАЈ: У Рогачи код Сопота, на обронцима планине, ниче туристички комплекс”. Novosti. 4 septembar 2020. Pristupljeno 20 juli 2021.
- Žujović, Jovan (1893). Geologija Srbije. Srpska Kralʹevska drzh. shtamparija.
- Skok, Petar (1988). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.