Sumpor dioksid

Sumpor-dioksid
Drugi nazivi	sumpor(IV)-oksid; anhidrid sumporaste kiseline
Identifikacija
CAS registarski broj	7446-09-5
PubChem	1119
ChemSpider	1087
UNII	0UZA3422Q4
EINECS broj	231-195-2
UN broj	1079, 2037
KEGG	D05961
MeSH	Sulfur+dioxide
ChEBI	18422
ChEMBL	CHEMBL1235997
RTECS registarski broj toksičnosti	WS4550000
Bajlštajn	3535237
Gmelin Referenca	1443
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=S=O
InChI
	InChI=1S/O2S/c1-3-2 ; Kod: RAHZWNYVWXNFOC-UHFFFAOYSA-N InChI=1/O2S/c1-3-2; Kod: RAHZWNYVWXNFOC-UHFFFAOYAT
Svojstva
Molekulska formula	SO2
Molarna masa	64.054 g mol−1
Agregatno stanje	bezbojan gas
Gustina	2.551 g/L, gas
Tačka topljenja	−72.4 °C (200.75 K)
Tačka ključanja	−10 °C (263 K)
Rastvorljivost u vodi	9.4 g/100 mL (25 °C)
pKa	1.81
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Iskrivljen pod uglom od 120°
Dipolni moment	1.63 D
Opasnost
EU-klasifikacija	Otrovan
NFPA 704	0 3 0
R-oznake	R23 R34
S-oznake	(S1/2) S9 S26 S36/37/39 S45
Tačka paljenja	nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Sumpor-trioksid; Sumporasta kiselina
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Sumpor-dioksid (molekulska formula SO₂) je bezbojni gas zagušljivog mirisa koji nastaje spaljivanjem sumpora na vazduhu. Teži je od vazduha. Rastvara se u vodi. Rastvor koji nastaje je kiseo jer gas reaguje sa vodom gradeći sumporastu kiselinu (H₂SO₃) čime se dokazuje da je sumpor-dioksid kiseli oksid. Sumporasta kiselina je nestabilna i lako se ponovo razlaže na sumpor-dioksid i na vodu.^[7]

Rastvor sumpor-dioksida u vlažnoj okolini deluje kao izbeljivač tako što redukuje sastojke u materiji koja se izbeljuje.

Sumpor-dioksid je nusprodukt rada automobilskih motora i fabričkih postrojenja i zagađuje životnu sredinu. Napada sistem za disanje ljudi i životinja. Rastvarajući se u vazduhu uzrokuje kisele kiše koje uništavaju biljke, metalne konstrukcije i građevine.

Dobivanje

Sumpor dioksid se dobija izgaranjem sumpora s kisikom iz zraka:

S + O₂ → SO₂

ili prženjem sulfidnih ruda, obično pirita:

4FeS₂ + 11O₂ → 2Fe₂O₃ + 8SO₂

Osobine

Pri običnoj temperaturi sumpor dioksid je gas, ali se može lako ukapljiti, zbog postojanja dipola u strukturi molekule.

Sumpor dioksid ima neugodan miris i otrovan je za niže organizme, pa se upotrebljava za sterilizaciju suhog voća. U vinu služi kao antioksidans i antibiotik. Osim što sprječava njegovo kvarenje, služi i za održavanje odgovarajuće kiselosti. Sumpor dioksid ima redukciono djelovanje, jer može lahko preći u više oksidacijsko stanje. Ova osobina omogućava njegovo korištenje kao izbjeljivač. Sa vodom daje sulfitnu kiselinu, koja nije poznata u čistom stanju i postoji samo u vodenom rastvoru:

SO₂ + H₂O → H₂SO₃

To je slaba kiselina i daje soli sulfite i hidrogensulfite. I sulfitna kiselina kao i sumpor dioksid ima redukciono djelovanje.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[6] Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

[7] Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]