Будва
Будва | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Општина | Будва |
Становништво | |
— 2023. | 19.218 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 17′ 16″ С; 18° 50′ 30″ И / 42.28791° С; 18.84156° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 3 m |
Остали подаци | |
Градоначелник | Мило Божовић |
Поштански број | 85310 85311 |
Позивни број | 033 |
Регистарска ознака | BD |
Веб-сајт | www |
Будва је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 19.218 становника. Приобално подручје, названо Будванска ривијера, центар је туризма у Црној Гори, а познато је по добро очуваном средњовјековном зидинама, пјешчаним плажама и ноћном животу. Будва је стара 2.500 година, што је чини једним од најстаријих насеља на обали Јадранског мора.
Географија
[уреди | уреди извор]Будва је приморски град на Јадранском мору у Црној Гори. Подручје око града, дуж обале, познато је и као Будванска ривијера. Ривијера је центар црногорског туризма, и позната по пешчаним плажама, ноћном животу. Најчувенија плажа Будве је Могрен. Током 2010. у будванској општини било је 557.000 гостију са 3,4 милиона ноћења, што Будву чини најпопуларнијом туристичком дестинацијом у Црној Гори.
Значајни туристички објекти се налазе унутар млетачких зидина из 15. века, које окружује будвански Стари град. Стари град је био тешко оштећен у разорном земљотресу 1979. године, али је потпуно обновљен. Осам година је трајала велика обнова старог града. У близини Будве налази се туристички центар Бечићи.
Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали Млечани и Аустријанци, који су напустили град 1918. године.
Будва је стара око 2.500 година[тражи се извор] и један је од најстаријих градова на Јадранском мору.[тражи се извор]
Историја
[уреди | уреди извор]Трагови раних насеља на ширем подручју будванског приморја потичу из протоисторијског периода, а утврђени град на мјесту Будве постојао је већ у античко доба. Историчари сматрају да је првобитно античко мјесто настало на остврву које се налазило непосредно уз обалу, а које је временом спојено са копном путем насипња и стварања земљоуза. Иако су антички Грци дуж обала Јадранског мора оснивали разне колоније, сматра се да на подручју данашњег црногорског приморја нијесу усјпели у трајном насељавању већих скупина колониста. Умјесто тога, постојале су само мање грчке тржишне испоставе — емпорији. Једна од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, била у Будви (Butua). Први помен овог града налазимо у V вијеку прије нове ере, код Софокла, а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до Драча путује морем дан и ноћ, а копном три дана.[1][2]
У залеђу античке Будве живјели су Илири. Земља илирског племена Енхилејаца, на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхилејце у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti").
Након илирско-римских ратова, Будва потпада под власт Рима. Дуж илирских обала Јадрана, Римљани су оснивали своја насеља (конвенти или опида: oppida civium Romananorum), настањена колонизованим римским грађанима, а на том простору су потом успоставили провинцију Далмацију, којој је припадала и античка Будва (Butua или Butuanum). На тим просторима се упоредо са досељавањем римских колониста одвијала и постепена романизација домаћег илирског становништва. Након управне реформе која је спроведена у вријеме цара Диоклецијана (284-305), Будва је припала новоствореној провинцији Превалитани, чији је главни град била античка Скодра (данашњи Скадар). Потоњом подјелом Римског Царства (395), Превалитана је заједно са Будвом припала Источном римском царству, односно Византији, под чијом је влашћу остала све до почетка 7. вијека.[3][4]
Разарањем античке Превалитане од стране Авара почетком 7. вијека и насељавањем Словена дуж јадранских обала, знатан дио романизованих старосједелаца повукао се у преостале приморске градове. У залеђу јужног Јадрана настанила су се српска племена, а тачно вријеме обнове византинске власти у Будви није познато. По осамостаљењу кнежевине Дукље, Будва улази у њен састав, а касније поново потпада под византијску власт. Око 1185. године улази у састав српске државе великог жупана Стефана Немање, те потом припада средњовјековној Краљевини Србији и Српском царству. По узору на Душанов законик, сачињен је у вријеме цара Стефана Душана и знаменити Статут града Будве.[5][6][7]
Након распада Српског царства, Будва је променила неколико господара, тако да се у разним периодима налазила под влашћу Балшића (1360-1392, 1398-1405, 1412-1419), Црнојевића (1392-1396), Косача (1396-1398), Српске деспотовине (1423-1442) и Млетачке републике (1405-1412, 1419-1423, 1442-1797). Након првог пада већег дела Српске деспотовине под турску власт (1439), српски деспот Ђурађ Бранковић је 1440. године пристигао на зетско приморје како би сачувао власт у областима око Будве и Бара, али недуго након његовог одласка (1441) поменуте области су потпале под трајну млетачки власт, коју је Будва прихватила 1442. године. У запоседнутом граду, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1442. до 1797. године, а Имена свих ових ректора позната су на основу грађе из млетачких архива.[8][9][10]
После пада Млетачке републике (1797), у Будви се смјењују окупационе власти: хабзбуршка (1797-1806), руска (1806-1807) и француска (1807-1813), а потом накратко постаје дио заједничке бокељско-црногорске политичке заједнице (1813-1814).[11] Град се потом налази под влашћу Аустријске царевине (1814-1867) и Аустроугарске монархије (1867-1918). За вријеме Првог свјетског рата, Црногорска војска привремено ослобађа Будву 1915. године, а трајно ослобођење наступа 1918. године, када град улази у састав новостворене Краљевине СХС, а од 1929. године припада Зетској бановини. За вријеме Другог свјетског рата, град се налазио под италијанском (1941-1943) и њемачком окупацијом (1943-1944), а по ослобођењу је укључен у састав југословенске федералне јединице Црне Горе.
Стари Град
[уреди | уреди извор]Име Стари Град, Будва је носила у Средњем веку. Већина архитектуре Старог Града је Венецијанког порекла. Врата, прозори, балкони и многе друге мале, али приметне ствари су римског стила Венецијанске Републике. Постоје три основне цркве у Старом Граду. Прва је Светог Ивана, која је саграђена у 7. веку и све до укидања Будванске бискупије била је катедрала, друга Богородичина црква (Santa Maria in Punta) која датира из 840. и трећа, Свете Тројице, која је саграђена 1804. године. Венецијански зидови Старог Града су занимљива туристичка атракција.
Стари Град је такође познат по земљотресима који су га прилично оштетили, 1979. године. Поједине куће биле су потпуно срушене, а дио зидина напукао. За комплетно санирање кућа, улица и бедема било је потребно 8 година (до 1987).
Демографија
[уреди | уреди извор]Будва је административни центар општине Будва, која укључује насеља Бечићи и Петровац.
Попис становништва 1991 — 11.710 становника:
- 7,318 Црногорци (62.49%)
- 2,631 Срби (22.46%)
- 1,006 Југословени (8.59%)
- 176 Муслимани (1.5%)
- 134 Хрвати (1.14%)
- 74 Албанци (0.63%)
- 371 остали (3.19%)
У насељу Будва живи 8154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,4 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 3587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 28 | 43 | ||
80+ | 35 | 78 | ||
75—79 | 69 | 99 | ||
70—74 | 129 | 145 | ||
65—69 | 183 | 165 | ||
60—64 | 191 | 222 | ||
55—59 | 231 | 277 | ||
50—54 | 386 | 386 | ||
45—49 | 457 | 498 | ||
40—44 | 360 | 505 | ||
35—39 | 331 | 446 | ||
30—34 | 379 | 436 | ||
25—29 | 387 | 431 | ||
20—24 | 458 | 456 | ||
15—19 | 408 | 444 | ||
10—14 | 407 | 357 | ||
5—9 | 392 | 359 | ||
0—4 | 396 | 344 | ||
Просек : | 436 | 24 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 4.032 | 1.324 | 2.486 | 73 | 93 | 56 |
Женски | 4.631 | 1.379 | 2.467 | 494 | 247 | 44 |
УКУПНО | 8.663 | 2.703 | 4.953 | 567 | 340 | 100 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.043 | 10 | 4 | 1 | 91 |
Женски | 1.916 | 3 | 0 | 0 | 51 |
УКУПНО | 3.959 | 13 | 4 | 1 | 142 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 94 | 146 | 331 | 520 | 183 |
Женски | 27 | 35 | 487 | 466 | 119 |
УКУПНО | 121 | 181 | 818 | 986 | 302 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 21 | 99 | 210 | 52 | 29 |
Женски | 37 | 95 | 154 | 158 | 95 |
УКУПНО | 58 | 194 | 364 | 210 | 124 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 179 | 0 | 1 | 72 | |
Женски | 149 | 2 | 3 | 35 | |
УКУПНО | 328 | 2 | 4 | 107 |
Спорт
[уреди | уреди извор]Најпознатији спортски клубови из будве су ОК Будва, ВК Будва и ФК Могрен.
Култура
[уреди | уреди извор]Манифестације
[уреди | уреди извор]- Пјесма Медитерана
- Си Денс фестивал
- Монтенегро Баскер Фест
- Фестивал етно медитеранске музике »Ноћи медитерана«
- Фестивал »Укус Медитерана« — Гастро фестивал
- Дан шируна
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Будва је побратимљена са следећим општинама:
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед са бедема
-
Стара Будва
-
Стара Будва
-
Стара Будва
-
Стара Будва
-
Кула бедема Старог Града
-
Словенска плажа
-
Плажа Јаз
-
Гимназијалци осликавају мурал у Савичића потоку, поводом „Дана планете Земље”
-
Мурали у Савичића потоку
Види још
[уреди | уреди извор]- Стари град (Будва)
- Средња мјешовита школа „Данило Киш” у Будви
- Будванска ривијера
- Свети Никола (острво)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Гарашанин & Гарашанин 1967а, стр. 35-86.
- ^ Гарашанин & Гарашанин 1967б, стр. 87-139.
- ^ Гарашанин & Гарашанин 1967в, стр. 141-239.
- ^ Ковачевић 1967а, стр. 241-277.
- ^ Синдик 1957, стр. 23-36.
- ^ Ковачевић 1967б, стр. 279–444.
- ^ Ћирковић 1970а, стр. 3–93.
- ^ Ћирковић 1970б, стр. 3-48.
- ^ Божић 1970а, стр. 49–133.
- ^ Божић 1970б, стр. 135-275.
- ^ Бојовић 1991, стр. 17—27.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
- ^ „САРАДЊА БУДВЕ И ВРАЧАРА: Побратимиле се две општине”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-07-11.
Литература
[уреди | уреди извор]- Антоновић, Милош (2003). Град и жупа у Зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку. Београд: Историјски институт.
- Божић, Иван (1970а). „Доба Балшића (други део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133.
- Божић, Иван (1970б). „Зета у Деспотовини” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 135—275.
- Божић, Иван (1970в). „Владавина Црнојевића” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 277—370.
- Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
- Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 403—413.
- Бојовић, Јован Р. (1991). „Историјски оквири уједињења Црне Горе, Паштровића, Будве и Боке Которске 1813. године”. Уједињење Црне Горе и Боке Которске 1813—1814. године. Титоград: Историјски институт. стр. 17—27.
- Гарашанин, Драга; Гарашанин, Милутин (1967а). „Црна Гора у праисторијско доба” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 35—86.
- Гарашанин, Драга; Гарашанин, Милутин (1967б). „Црна Гора у освит писане историје” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 87—139.
- Гарашанин, Драга; Гарашанин, Милутин (1967в). „Црна Гора у доба Римског царства” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 141—239.
- Ковачевић, Јован И. (1967а). „Провинција Превалис” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 241—277.
- Ковачевић, Јован (1967б). „Од доласка Словена до краја XII вијека” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
- Синдик, Илија (1957). „Однос града Будве према владарима из династије Немањића”. Историски часопис. 7: 23—36.
- Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204.
- Спремић, Момчило (2005). „Грбаљ и Српска деспотовина (1421-1459)”. Грбаљ кроз вјекове. Грбаљ: Друштво за обнову Манастира Подластва. стр. 193—213.
- Ћирковић, Сима (1970а). „Зета у држави Немањића” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (1). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93.
- Ћирковић, Сима (1970б). „Доба Балшића (први део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48.
- Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196.
- Rešetar, Luka (мај 2017). BUDVA – KROZ ISTORIJU ZA BUDUĆNOST (PDF). Tivat: FAKULTET ZA MEDITERANSKE POSLOVNE STUDIJE TIVAT. Приступљено 4. 4. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Туристичка организација Будва
- Будва, туристички водич (хотели, приватни смјештај, излети)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Патрола до Будве кроз кањон Мораче, САТ РТС - Званични канал
- Добродошли у Будву - филм (1963)