Облик државе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Тренутна верзија на датум 22. јун 2024. у 18:24

Облик државе или врста државе је структура, одређени модел државног уређења, укључујући и врсте територијалне организације, принципе, начине формирања и интеракције органа државне власти, као и метод добијања власти, како би се обезбједила примјена одређене државне политике.^[1] Скуп различитих знакова државног уређења разликује једну државу од друге.

До различитог облика државе долази усљед утицаја различитих фактора, као што су историјски, привредни и политички фактори. Главни међу њима су сљедећи:^[2]

историјска традиција развоја националне државе;
историјске карактеристике формирања националне државе;
реални однос друштвених снага у земљи;
национални састав становништва;
менталитет становништва;
страно присуство;
животни стандард;
степен утицаја бивших метропола на избор облика државе у пријашњим колонијама;
улога међународне заједнице.

Облик државе у сваком случају зависи од изазова са којим се држава суочава и начина на који функционише.

Елементи облика државе

Типологија облика државе

Монократски облик државе

У основи организације државне власти лежи принцип самовлашћа. Државна власт је концентрисана у рукама једне особе (султан у Оману), или једног државног органа (Виши савјет емира у УАЕ) или нека друга врста државних органа (нацистички режим у Њемачкој и фашистички режим у Италији, режим Идија Амина у Уганди 1979). За такву државну власт карактеристичан је затворени тоталитарни режим, који онемогућава утицај интересних група на власт, штавише, да такви напори могу довести до сурових казни. У држави влада идеолошки монизам, једностраначје или је усвојен принцип једног мандата за владајућу партију.^[3]

Монократски облик државе може имати сљедеће варијанте:

Теократска монократија, постоји у земљама муслиманског фундаментализма (Саудијска Арабија, Катар, УЕА).
Екстремистичка (фашистичка) монократија (фашистичка Италија, нацистичке Њемачка, Франкова Шпаније, режим Црвених кмера у Камбоџи);
Милитаристичка монократија, када државна власт припада војном савјету, а у ствари њеном лидеру (Садам Хусеин у Ираку, у данашње вријеме Мјанмар, Фиџи).
Монократија тоталитарног социјализма (СССР, од 1953. Сјеверна Кореја).

Поликратски облик државе

Одликује се подјелом власти, постојањем више центара моћи на националном нивоу (шеф државе, влада, скупштина, судство, органи уставне контроле), одређеним степеном децентрализованог управљања територијама, државним режимом којим доминирају демократске методе управљања, повезане са редовним изборима, као и потрага за компромисом и консензусом, гарантовањем права грађана.^[3]

Поликратски облик државе може имати сљедеће варијанте:

традиционална поликратија, која је преовладала у већини држава свијета након Другог свјетског рата (Француска, Сједињене Државе, Јапан, Аустралија, Норвешка).
постсоцијалистичка поликратија, утврђена након распада источног блока (Мађарска, Пољска, Чешка, Бугарска).

Види још

Подјела власти

Извори

^ Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.
^ Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.
^ ^а ^б Чиркин В. Е. Государствоведение: Учебник / В. Е. Чиркин. — М. : Юристъ, 1999. — С. 132—135.

[1] Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.

[2] Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.

[ЧИРКИН-3] а ^б Чиркин В. Е. Государствоведение: Учебник / В. Е. Чиркин. — М. : Юристъ, 1999. — С. 132—135.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{Облици владавине}}
+{{Облици држава}}
+'''Облик државе''' или '''врста државе''' је структура, одређени модел државног уређења, укључујући и врсте територијалне организације, принципе, начине формирања и интеракције органа државне власти, као и метод добијања власти, како би се обезбједила примјена одређене државне политике.<ref>Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.</ref> Скуп различитих знакова државног уређења разликује једну државу од друге.
-'''Друштвено уређење''' или '''облик владавине''' је скуп политичких [[институција]] које држави омогућавају извршење њених [[функција]]. Свака [[држава]] се издваја по свом државном уређењу, начину на који је уређена или ко је руководи.
+До различитог облика државе долази усљед утицаја различитих фактора, као што су историјски, привредни и политички фактори. Главни међу њима су сљедећи:<ref>Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.</ref>
-Подела власти по владару:
+* историјска традиција развоја националне државе;
-* [[Анархија]]
+* историјске карактеристике формирања националне државе;
-* [[Аристократија]]
+* реални однос друштвених снага у земљи;
-* [[Аутократија]]
+* национални састав становништва;
-* [[Бирократија]]
+* менталитет становништва;
-* [[Демократија]]
+* страно присуство;
-* [[Демократија (делегирањем)]]
+* животни стандард;
-* [[Демократија (народна)]]
+* степен утицаја бивших метропола на избор облика државе у пријашњим колонијама;
-* [[Бикратија]] (двовлашће)
+* улога међународне заједнице.
-* [[Енархија]]
-* [[Геронтократија]]
-* [[Вазална власт]]
-* [[Гинекократија]]
-* [[Клирократија]]
-* [[Монархија]]
-* [[Монархија (конституционална)]]
-* [[Олигархија]]
-* [[Плутократија]] (власт богатих)
-* [[Панкратија]] (свекратија)
-* [[Поликратија]]
-* [[Технократија]]
-* [[Тимократија]]
-* [[Тетрархија]] (четворовлашће)
-* [[Теократија]]
+Облик државе у сваком случају зависи од изазова са којим се држава суочава и начина на који функционише.
-Можемо поделити владавину по томе колика је власт:
+== Елементи облика државе ==
-* [[Марксизам]]
-* [[Етатизам]]
-* [[Либерализам]]
-* [[Монархизам]]
-* [[Социјализам]]
-* [[Тоталитаризам]]
+* '''[[Облик државне владавине|Облик владавине]]'''
-{{клица-политика}}
+* '''[[Облик државног уређења|Облик уређења]]'''
+* '''[[Политички режим|Државни (политички) режим]]'''
+== Типологија облика државе ==
-[[Категорија:Друштво]]
+=== Монократски облик државе ===
-[[Категорија:Друштвени системи]]
-[[Категорија:Политика]]
+У основи организације државне власти лежи принцип [[аутократија|самовлашћа]]. Државна власт је концентрисана у рукама једне особе (султан у Оману), или једног државног органа (Виши савјет емира у УАЕ) или нека друга врста државних органа (нацистички режим у Њемачкој и фашистички режим у Италији, режим [[Иди Амин|Идија Амина]] у Уганди 1979). За такву државну власт карактеристичан је затворени [[тоталитаризам|тоталитарни режим]], који онемогућава утицај интересних група на власт, штавише, да такви напори могу довести до [[Политички прогон|сурових казни]]. У држави влада идеолошки [[монизам]], једностраначје или је усвојен принцип једног мандата за владајућу партију.<ref name="ЧИРКИН">Чиркин В. Е. Государствоведение: Учебник / В. Е. Чиркин. — М. : Юристъ, 1999. — С. 132—135.</ref>
-<!--interwiki-->
-<!----
-[[Слика:2d_political_spectrum.png|десно]]
+Монократски облик државе може имати сљедеће варијанте:
-Врсте друштвеног уређења:
+* Теократска монократија, постоји у земљама муслиманског фундаментализма (Саудијска Арабија, Катар, УЕА).
-*[[Робовласништво]]
+* Екстремистичка (фашистичка) монократија (фашистичка Италија, нацистичке Њемачка, Франкова Шпаније, режим Црвених кмера у Камбоџи);
-*[[Племе|Племенско уређење]]
+* Милитаристичка монократија, када државна власт припада војном савјету, а у ствари њеном лидеру (Садам Хусеин у Ираку, у данашње вријеме Мјанмар, Фиџи).
-*[[Монархија|Монархизам]]
+* Монократија тоталитарног социјализма (СССР, од 1953. Сјеверна Кореја).
-*[[Олидархија]]
-*[[Република]]
-*[[Анархизам]]
-*[[Комунизам]]
-*[[Фашизам]]
-*[[Капитализам]]
--->
+=== Поликратски облик државе ===
-[[als:Staatsform]]
+Одликује се подјелом власти, постојањем више центара моћи на националном нивоу ([[шеф државе]], [[влада]], [[скупштина]], [[суд]]ство, [[Уставни суд|органи уставне контроле]]), одређеним степеном децентрализованог управљања територијама, државним режимом којим доминирају демократске методе управљања, повезане са редовним изборима, као и потрага за компромисом и консензусом, гарантовањем права грађана.<ref name="ЧИРКИН" />
-[[ar:نظام الحكم]]
-[[id:Bentuk pemerintahan]]
+Поликратски облик државе може имати сљедеће варијанте:
-[[bg:Форма на държавно управление]]
+* традиционална поликратија, која је преовладала у већини држава свијета након Другог свјетског рата ([[Француска]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]], [[Јапан]], [[Аустралија]], [[Норвешка]]).
-[[jv:Wangun pamaréntahan]]
+* постсоцијалистичка поликратија, утврђена након распада [[источни блок|источног блока]] ([[Мађарска]], [[Пољска]], [[Чешка]], [[Бугарска]]).
-[[su:Wangun pamaréntahan]]
-[[ba:Дәүләт идара итеү формаһы]]
+== Види још ==
-[[bn:সরকার ব্যবস্থা]]
+* [[Подјела власти]]
-[[bs:Upravni oblik]]
-[[ca:Forma de govern]]
+== Извори ==
-[[de:Regierungsform]]
+{{reflist}}
-[[et:Riigivorm]]
-[[el:Πολίτευμα]]
+{{нормативна контрола}}
-[[es:Forma de gobierno]]
-[[eo:Ŝtatformo]]
+[[Категорија:Друштво]]
-[[fa:شیوه‌های حکومت]]
+[[Категорија:Друштвени системи]]
-[[fr:Régime politique]]
+[[Категорија:Политика]]
-[[he:ממשל]]
-[[hr:Oblik vladavine]]
-[[it:Forma di governo]]
-[[ja:政治体制]]
-[[kk:Үкімет түрі]]
-[[ko:정부 형태]]
-[[kv:Кансям системаяс]]
-[[lt:Valdymo forma]]
-[[li:Regeringsvörm]]
-[[hu:Államforma]]
-[[mk:Општествено уредување]]
-[[nl:Regeringsvorm]]
-[[no:Styreform]]
-[[nn:Styresett]]
-[[pl:Ustrój polityczny]]
-[[pt:Forma de governo]]
-[[ps:د حکومت بڼې]]
-[[qu:Kamachiy]]
-[[ru:Форма государственного правления]]
-[[sq:Forma e qeverisë]]
-[[sk:Forma štátu]]
-[[ckb:شێوەی حکوومەت]]
-[[fi:Valtiomuoto]]
-[[sv:Statsskick]]
-[[tt:Идарә итү формасы]]
-[[th:ระบอบการปกครอง]]
-[[vi:Hình thức chính thể]]
-[[uk:Форма державного правління]]
-[[yo:Irú ìjọba]]
-[[zea:Regeriengsvurm]]
-[[zh:政体]]