Иџеван
Иџеван Իջևան | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Јерменија |
Основан | крајем XVIII века |
Стара имена | Каравансарај (до 1920) |
Становништво | |
Становништво | |
— 2009. | 20.500 |
— густина | 4.437,23 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 52′ С; 45° 09′ И / 40.87° С; 45.15° И |
Временска зона | UTC+4 (лети UTC+5) |
Апс. висина | 755 m |
Површина | 4,62 km2 |
Поштански број | 4001, 4002 |
Позивни број | +374 (263) |
Регистарска ознака | 57 |
Веб-сајт | |
Иџеван инфо портал |
Иџеван (јерм. Իջևան) је град у Јерменији и административни центар марза Тавуш. Смештен је у подножју истоимене планине, на обе обале реке Акстафа, у покрајини Тавуш на крајњем североистоку земље. Удаљен је 137 km североисточно од престонице Јеревана. Кроз град пролази ауто-пут Јереван—Тбилиси (који тренутно саобраћа само до границе са Азербејџаном која је затворена), а град има и властиту железничку станицу још од 1870. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Град се налази у долини реке Агстев, на надморској висини од 755 m,[1] окружен високим планинским врховима са густим шумама и местимично бујним пашњацима. Просечна годишња темпереатура је око 10,6°C (у јануару 0°C, а у јулу 21,3°C). Апсолутни температурни максимум износио је 37°C, а апсолутни минимум -23°C. Годишњи просек падавина је 562 mm. На улаз у град се налази и малено језерце по имену Спитак.
Историја
[уреди | уреди извор]Oснован је као сеоце Каравансарај (тур. Karvansaray) у XVIII веку, да би 1920. добио садашње име Иџеван.[2] Оба имена, и турско и јерменско, се могу превести као гостионица, или одмориште. Град је познат као свратиште на важном трговачком путу, а стари градски центар се налазио 10 км јужније од данашњег града.
У периоду 1604—1605. стари град је готово уништен у честим персијским упадима. Крајем XVIII века основано је ново насеље на месту садашњег града (углавном од стране насељеника из Карабага и села јереванског каната).
29. новембра 1920. град је заузела совјетска Црвена армија (након што су побуњени радници против актуелне власти основали револуционарни комитет у помоћ је позван СССР). Кућа у којој је основан револуционарни комитет је у совјетско доба имала функцију историјско-револуционарног музеја.
Иџеван је 1958. добио статус насеља градског типа, да би већ 1961. добио статус града. Град је гасифициран 1964. године.
Година | Становника |
---|---|
1831. | 440 |
1873. | 1.016 |
1926. | 2.261 |
1959. | 7.639 |
1976. | 15.000 |
2001. | 20.200 |
2009. | 20.500 |
Економија
[уреди | уреди извор]У совјетско време град је доживео велики индустријски напредак, посебно у области дрвне индустрије и у занатству. Иџеванска тканица тепиха је била највећа мануфактура тог типа на Кавказу, и трећа по величини у целом СССР-у. Међутим, након распада СССР-а овај регион је доживео економски колапс.
Данашња економија града почива на малим прехрамбеним погонима и фабрици машинских делова. Најважнији су ипак „Иџевански вински подруми“[3] на самом улазу у град (познати су по свом вину од нара). У близини се налази 20 минералних извора.
Град има и властиту телевизију и новине.
Туризам
[уреди | уреди извор]Тавуш се убраја у најпиторескније регије Јерменије и цео регион је идеалан за ваздушне бање. У вароши се налази и хотел са 200 кревета изграђен 1969. У регији се налази велики број културно историјских споменика:[4]
- Манастир Макараванк — из X века налази се 16 km северно од Иџевана и чувен је по својим каменим громадама зелене и љубичасте боје. Манастир се налази у шуми изнад села Ачајур.
- Манастир Аракелоц — из XIII века, пар километара северно од вароши.
- Манастир Кирантс — је из VIII века и налази се 10 km северно од вароши.
- Кањон Јенокаван у близини истоименог села, северно од Иџевана. Привлачан по лепоти својих клифова, пећина, речица и каскада, окружен густом шумом. У пећини Анапат налазе се бројни цртежи из предхришћанског периода. У кањону се налази и неколико ресторана и одмаралиште.
Култура и образовање
[уреди | уреди извор]У граду се од 1994. године налазе нека одељења државног универзитета са око 700 студената на одсецима за математику, физику, јерменски језик и књижевност, историју, педагогију и психологију.[5]
У периоду од 1985. до 1990. у граду се одржавао годишњи симпозијум посвећен скулптури уз учешће уметника из целог света. Због тога је град и добио епитет град 100 скулптура, иако се данас у самом граду налази 116 скулптура. У граду се налазе мали етнографски музеј и галерија.
Спорт
[уреди | уреди извор]У Иџевану је 2007. саграђен стадион Арнар који је већ наредне године био домаћин финалне утакмице купа Јерменије између ФК Арарата и ФК Банантса. Постојао је и фудбалски клуб Бентонит Иџеван који је 2007. угашен због финансијских проблема.
Градови побратими
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Временска прогноза за Иџеван Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2020), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Online dictionaries and encyclopedias: Place-name dictionary (Russian) (језик: руски)
- ^ Иџеванска винарија Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јул 2010), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Културно историјски споменици у региону Тавуш Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2014), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Јеревански државни универзитет, Приступљено 8. 4. 2013.