Будва

Будва
Будва;
	Будва, поглед са Госпоштине
	Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Будва
Становништво
— 2011.	13.338
Географске карактеристике
Координате	42° 17′ 07″ С; 18° 50′ 14″ И / 42.285166° С; 18.837333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	0 m
	Будва Будва на карти Црне Горе
Остали подаци
Градоначелник	Марко Царевић
Поштански број	85310; 85311
Позивни број	033
Регистарска ознака	BD
Веб-сајт	www.budva.me

Шаблон:Кратак опис

Будва је град у општини Будва у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 13.338 становника.

Географија

Будва је приморски град на Јадранском мору у Црној Гори. Подручје око града, дуж обале, познато је и као Будванска ривијера. Ривијера је центар црногорског туризма, и позната по пешчаним плажама, ноћном животу. Најчувенија плажа Будве је Могрен. Током 2010. у будванској општини било је 557.000 гостију са 3,4 милиона ноћења, што Будву чини најпопуларнијом туристичком дестинацијом у Црној Гори.

Значајни туристички објекти се налазе унутар млетачких зидина из 15. века, које окружује будвански Стари град. Стари град је био тешко оштећен у разорном земљотресу 1979. године, али је потпуно обновљен. Осам година је трајала велика обнова старог града. У близини Будве налази се туристички центар Бечићи.

Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали Млечани и Аустријанци, који су напустили град 1918. године.

Будва је стара око 2.500 година^{[тражи се извор]} и један је од најстаријих градова на Јадранском мору^{[тражи се извор]}.

Историја

Илирско-грчки тип шлема из Будве (4-ти век старе ере)

Црква Светог Саве (лево) и црква Санта марија ин пунта (Света Марија на хриди, десно)

Утврђени град на овом простору је постојао још у доба антике. Историчари верују да је првобитно био острво, које се касније спојило са обалом и направило земљоуз. Мада су Грци основали многе колоније у Медитерану, по свему судећи, у делу обале Јадранског мора, на подручју данашње Црне Горе, нису успели у насељавању колониста, из разлога што им то није допуштало домородачко илирско становништво.

Умјесто тога, постојали су само поједини грчки тржишни центри — емпорији. Један од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, био у Будви (Butua). Први помен овог илирског града налазимо у V веку пре нве ере, код Софокла, а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до Драча путује морем дан и ноћ, а копном три дана. Земља илирског племена Енхилејаца, на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхилејце у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti"). Након илирско-римских ратова, Будва потпада под власт Рима. Конвенти или опида (oppida civium Romananorum) била су насеља колонизираних римских грађана, досељених у Илирик, односно каснију провинцију Далмацију. Међу таквим насељима се помиње и Butua-Butuanum (Будва). Сем Италика, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегија.

Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем веку, Будва је византински град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико векова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине Будва улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После 1181. у држави је Стефана Немање, Краљевини Србији и Царству. По узору на Душанов законик, сачињен је у вријеме цара Стефана Уроша IV Немањића – Статут града Будве. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре Турака на Балканско полуострво, Млечани нису заузимали велике поседе одједном. Дугим и стрпљивим радом на терену обећањима су придобијали „кућу по кућу“. До 1435. године српској су деспотовини, у приморју Зете, одузели све, сем: Бара и Будве. Међутим, након првог пада Српске деспотовине под турску власт 1439, такво стање су искористили Млеци: предухитивши Турке, до 1443. заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до Котора. Тако су под њихову власт пали и градови: Улцињ, Бар и Будва. У предатим им местима, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1441. до 1797. године Имена ових ректора сачувана су у млетачком архиву. После пада Млетачке републике, Будва улази у састав Аустроугарске. Црногорска војска ослобађа Будву 1915. године.

Стари Град

Венецијански зидови Будве на поштанској разгледници из 1900.

Име Стари Град, Будва је носила у Средњем веку. Већина архитектуре Старог Града је Венецијанког порекла. Врата, прозори, балкони и многе друге мале, али приметне ствари су римског стила Венецијанске Републике. Постоје три основне цркве у Старом Граду. Прва је Светог Ивана, која је саграђена у 7. веку и све до укидања Будванске бискупије била је катедрала, друга Богородичина црква (Santa Maria in Punta) која датира из 840. и трећа, Свете Тројице, која је саграђена 1804. године. Венецијански зидови Старог Града су занимљива туристичка атракција.

Стари Град је такође познат по земљотресима који су га прилично оштетили, 1979. године. Поједине куће биле су потпуно срушене, а дио зидина напукао. За комплетно санирање кућа, улица и бедема било је потребно 8 година (до 1987).

Демографија

Будва је административни центар општине Будва, која укључује насеља Бечићи и Петровац.

Попис становништва 1991 — 11.710 становника:

7,318 Црногорци (62.49%)
2,631 Срби (22.46%)
1,006 Југословени (8.59%)
176 Муслимани (1.5%)
134 Хрвати (1.14%)
74 Албанци (0.63%)
371 остали (3.19%)

У насељу Будва живи 8154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,4 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 3587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника




1948.	687
1953.	812
1961.	1.349
1971.	2.550
1981.	4.684
1991.	7.178	7.086
2003.	11.058	10.918
2011.		13.338

Национални састав према попису из 2003.^[2]‍

Црногорци	5.260	48,17%
Срби	4.177	38,25%
Муслимани	167	1,52%
Хрвати	134	1,22%
Југословени	69	0,63%
Албанци	43	0,39%
Роми	27	0,24%
Бошњаци	24	0,21%
Мађари	19	0,17%
Македонци	18	0,16%
Руси	13	0,11%
непознато	77	0,70%

Национални састав према попису из 2011.‍

Црногорци	6.847	51,33%
Срби	4.779	35,83%
Руси	132	0,99%
Хрвати	130	0,97%
неизјашњени	765	5,73%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	28	43
80+	35	78
75—79	69	99
70—74	129	145
65—69	183	165
60—64	191	222
55—59	231	277
50—54	386	386
45—49	457	498
40—44	360	505
35—39	331	446
30—34	379	436
25—29	387	431
20—24	458	456
15—19	408	444
10—14	407	357
5—9	392	359
0—4	396	344
Просек :	436	24

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	244	282	464	868	1.497	2.339	3.606

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	3.587	779	668	622	973	373	127	24	10	5	6

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.032	1.324	2.486	73	93	56
Женски	4.631	1.379	2.467	494	247	44
УКУПНО	8.663	2.703	4.953	567	340	100

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.043	10	4	1	91
Женски	1.916	3	0	0	51
УКУПНО	3.959	13	4	1	142
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	94	146	331	520	183
Женски	27	35	487	466	119
УКУПНО	121	181	818	986	302
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	21	99	210	52	29
Женски	37	95	154	158	95
УКУПНО	58	194	364	210	124
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	179	0	1	72
Женски	149	2	3	35
УКУПНО	328	2	4	107

Спорт

Најпознатији спортски клубови из будве су ОК Будванска ривијера, ВК Будва и ФК Могрен.

Манифестације

Пјесма Медитерана
Монтенегро Баскер Фест
Фестивал етно медитеранске музике »Ноћи медитерана«
Фестивал »Укус Медитерана« — Гастро фестивал
Дан шируна

Галерија

Поглед са бедема
Стара Будва
Стара Будва
Стара Будва
Стара Будва
Кула бедема Старог Града
Словенска плажа
Плажа Јаз
Гимназијалци осликавају мурал у Савичића потоку, поводом „Дана планете Земље”
Мурали у Савичића потоку

Референце

^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Види још

Литература

Божић, Иван (1970). „Доба Балшића (други део)”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133.
Божић, Иван (1970). „Зета у Деспотовини”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 135—275.
Божић, Иван (1970). „Владавина Црнојевића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 277—370.
Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 403—413.
Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека”. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
Ћирковић, Сима (1970). „Зета у држави Немањића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93.
Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48.
Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196.
Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204.