Пређи на садржај

Кукуруз

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Zea mays var. huehuetenangensis)

Кукуруз
Илустрација која приказује мушке и женске цветове кукуруза
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Monocotyledones
Кладус: Commelinids
Ред: Poales
Породица: Poaceae
Потпородица: Panicoideae
Род: Zea
Врста:
Z. mays
Биномно име
Zea mays
Слатки куруруз, жут, сиров
(семе)
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија360 kJ (86 kcal)
18,7 g
Скроб5,7 g
Шећери6,26 g
Прехрамбена влакна2 g
1,35 g
3,27 g
Триптофан0,023 g
Треонин0,129 g
Изолеуцин0,129 g
Леуцин0,348 g
Лизин0,137 g
Метионин0,067 g
Фенилаланин0,150 g
Тирозин0,123 g
Валин0,185 g
Аргинин0,131 g
Хистидин0,089 g
Аланин0,295 g
Аспарагинска киселина0,244 g
Глутаминска киселина0,636 g
Глицин0,127 g
Пролин0,292 g
Серин0,153 g
Витамини
Витамин А екв.
(1%)
9 μg
644 μg
Тиамин (Б1)
(13%)
0,155 mg
Рибофлавин (Б2)
(5%)
0,055 mg
Ниацин (Б3)
(12%)
1,77 mg
Витамин Б5
(14%)
0,717 mg
Витамин Б6
(7%)
0,093 mg
Фолат (Б9)
(11%)
42 μg
Витамин Ц
(8%)
6,8 mg
Минерали
Гвожђе
(4%)
0,52 mg
Магнезијум
(10%)
37 mg
Манган
(8%)
0,163 mg
Фосфор
(13%)
89 mg
Калијум
(6%)
270 mg
Цинк
(5%)
0,46 mg
Остали конституенти
Вода75,96 g
Веза на унос базе података УСДА
Клип кукуруза средње величине (6-3/4" до 7-1/2" дугачак) има око 90 грама семена
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Кукуруз (лат. Zea mays), такође и куруз или мумуруз је велика једногодишња биљка пореклом из Средње и Јужне Америке. Ову биљку су први доместиковали урођеници у јужном Мексику[1] пре око 10.000 година. Лисната стабљика биљке производи засебан полен и цвасти са семеним замецима или клас, из кога се развијају кукурузна језгра или семе. Гаји се у умереним и топлим деловима света у великом броју подврста, варијетета и сорти.

Кукуруз је постао основна храна у многим деловима света, са тоталном продукцијом која превазилази пшеницу или пиринач. Међутим, сав кукуруз није намењен за директну људску конзумацију. Део кукурузне продукције се користи као сточна храна, а део за прераду у кукурузни етанол и друге кукурузне продукте, као што су кукурузни скроб и кукурузни сируп. Шест главних типова кукуруза су зубан, тврдунац, плевичар, кокичар, мекунац, и шећерац.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

У Европу је донесен 1493. а по неким изворима и 1535. На Балкан је стигао у 17. веку.

Печина Гуела Наквитц у Оаксаки у Мексику је место ране доместикације неколико усева, укључујући теосинт (претка кукуруза).[3]
Култивација кукуруза у илустрацији из 16. века у Флорентинском кодексу

Већина историчара сматра да је кукуруз био доместикован у Теваканској долини у Мексику.[4] Недавна истраживања у раном 21. веку су донекле модификовала то становиште; научници сада сматрају да је суседна долина реке Балсас у јужном централном Мексику била центар доместикације.[5]

Олмеци и Маје су култивисали кукуруз у бројним варијететима широм Мезоамерике; они су га кували, млели и обрађивали путем никстамализације. Сматра се да се почетком раздобља око 2500 п. н. е, усев проширио на највећи део Америка.[6] Истраживања из 21. века успоставила су још раније датуме. Регија је развила трговачку мрежу засновану на вишку и варијететима кукурузних усева.

Једна утицајна студија из 2002 аутора Matsuoka et al. је демонстрирала да је уместо вишеструких независних доместикација, сав кукуруз настао из једне доместикације у јужном Мексику пре око 9000 година. Та студија је исто тако показала да су најстарији преживели типови кукуруза они са мексичких планина. Касније се кукуруз проширио из тог региона на остатак Америка дуж два главна пута. То је конзистентно са моделом базираним на археолошким записима који сугеришу да се кукуруз био диверсификован на мексичким брдима пре него што се проширио на низије.[7][8]

Археолог Долорес Пиперно је рекла:[5]

Велики корпус података указује на то да је [кукуруз] био распрострањен у нижој централној Америци до око 5600 п. н.е. и је био пренет у интерандске долине Колумбије између 5000-4000. п. н. е.

— Долорес Пиперно, The Origins of Plant Cultivation and Domestication in the New World Tropics: Patterns, Process, and New Developments

Од тада су чак и ранији датуми су објављивани.[9]

Према генетичкој студији који је спровела агенција Ембрапа, кукурузна култивација је била уведена у Јужној Америци из Мексика, у два велика таласа: приви, пре више од 6000 годна, раширио је културу по Андима. Доказ култивације у Перуу су нађени из периода пре око 6700 година.[10] Други талас пре око 2000 година, је узео маха у низијама Јужне Америке.[11]

Пре доместикације, кукурузне биљке су имале само мале, 25 mm (1 in) дуге клипове, и јављао се један клип по биљци. Након многих векова вештачке селекције Амерички урођеници су развили кукурузне биљке које могу да имају неколико клипова по биљци, који су обично били неколико инча дуги.[12]

Кукуруз је најраспрострањенији житарични усев у Америкама, са 361 милиона метричких тона произведених у Сједињеним Државама у 2014 година. Приближно 40% усева — 130 милиона тона — се користи за производњу кукурузног етанола.[13] Генетички модификовани кукуруз је сачињавао 85% кукуруза посејаног у Сједињеним Државама 2009. године.[14]

Колумбијска размена

[уреди | уреди извор]

После доласка Европљана у 1492. године, шпански насељеници су конзумирали кукуруз, и истраживачи и трговци су пренели овај усев назад у Европу, а он је затим ширио од земље до земље. Шпански насељеници су имали јасно изражену преференцију за пшенични хлеб у односу на онај базиран на кукурузу, тапиоки или кромпири. Кукурузно брашно не може заменити пшеница у причесном хлебу, пошто се по хришћанском веровању само пшеница може подвргнути трансубстанцијацији и претворити у тело Христа.[15] На другом нивоу, Шпанци су били забринути да ће због конзумације аутохтоне хране коју нису сматрали хранљивим, бити ослабљени и да ризикују да се претворе у Индијанце. „По мишљењу Европљана, храна коју су јели, чак и више од окружења у коме су живели, давала је америчким староседеоцима и Шпанцима њихова особене физичка и ментална обележја.”[16] Упркос ових брига, Шпанци су конзумирали кукуруз. Археолошки докази са локација у Флориди указују на то да га и култивисали.[17]

Кукуруз се проширио на остатак света због своје способности да расте у различитим климатским условима. У Шпанији се култивисао само неколико деценија након Колумбовог путовања и потом се проширио на Италију, Западну Африку и другде.[17] Шећером богати варијетети звани слатки кукуруз су обично узгајани за људску конзумацију у облику клипова, док су остали варијетети узгајани за сточну храну, разне производе базиране на кукурузу за људску употребу (укључујући млевење у брашно разних гранулација за прављење паленте и проје, пресовање ради издвајања кукурузног уља, и ферментацију и дестилацију у алкохолна пића као што је борбонски виски).

Имена

[уреди | уреди извор]
Мноштво малих мушких цветова чини мушку цваст, названу метлица.

Енглеска реч maize је изведена из шпанске форме домородачког тајнојског назива биљке, mahiz.[18] Он је познат под бројним другим именима широм света.

Енглеска реч corn изван Северне Америке, Аустралије и Новог Зеланда се односи на било који житарични усев, њено значење варира у зависности од локалне основне хране.[19][20] У Сједињеним Државама,[19] Канади,[21] Аустралији, и Новом Зеланду,[22] corn првенствено значи кукуруз; та употреба је започела скраћивањем фразе Indian corn.[19] Индијански корн првенствено значи кукуруз (основна житарица староседелачких Американаца), мада се може специфично односити на вишебојни flint corn који се користи за декорацију.[23] На местима изван Северне Америке, Аустралије и Новог Зеланда, corn се обично односи на кукуруз у кулинарском контексту. Уже значење се обично индицира додатним речима, као што су sweet corn и baby corn.

У Јужној Африци, кукуруз се обично назива mielie (африканс) или mealie (енглески),[24] што су речи изведене из португалске речи за кукуруз, milho.[25]

Maize је преферентни енглески назив у формалној, научној, међународној употреби пошто се специфично односи на ову житарицу, за разлику од назива corn, који има комплексни варијетет значења који варира у зависности од контекста и географског региона.[20] Реч маize користе пољопривредна тела и истраживачки институти као што су FAO и CSIRO. Националне пољопривредне и индустријске асоцијације обично укључују реч maize у њиховом имену чак и у енглески говорећим земљама где се локална, неформална реч разликује од maize; на пример, the Maize Association of Australia, итд. Међутим, у робној размени, реч corn се конзистентно односи на кукуруз, и не на друге житарице.

Структура и физиологија

[уреди | уреди извор]

Кукурузна биљка често има висину од 3 m,[26] мада неки природни сојеви могу да порасту до 12 m.[27] Стабљика се обично састоји од 20 чланова[28] дужине 18 cm (7,1 in).[26] Лист, који расте из сваког члана, генерално има ширину од 9 cm (4 in) и дужину од 120 cm (4 ft).

Клипови се развијају изнад неколико листова у средишњем делу биљке, између стабљике и листова, издужујући се за око 3 mm (0,12 in) на дан, до дужине од 18 cm (7 in)[26] при чему је максимум 60 cm (24 in) међу подврстама.[29] Они су женске цвасти, чврсто умотани у неколико слојева комушевине. Поједини варијетети кукуруза су узгајани да произведу мноштво додатних клипова. Они су извор типа кукуруза (baby corn) који се користи као поврће у азијској кухињи.

Врх стабљика се завршава у тенселу, метлици с мушким цветовима. Кад је метлица зрела и кад је време довољно топло и суво, прашњаци метлице се отварају и ослобађа се полен. Кукурузни полен је анемофилан (распршује се ветром), и због његове велике брзина падања, највећи део полена пада унутар неколико метара од метлице.

Издужени жигови, звани свила, се појављују из замотаја листова на крају клипа. Она је обично бледожута и дугачка 18 cm (7 in). Она подсећа на прамен косе. На крају сваког жига је карпел, које се може развити у зрно ако дође до опрашивања поленом. Семени омотач плода је стопљен са омотачем семена који се назива крупа, што је типично за траве, и целокупни клип се понека назива семеном. Клип је по структури близак збирним плодовима, осим што се појединачна зрна никад не стапају у једну масу. Зрна су приближно величине грашка, и причвршћена су у регуларним редовима око беле, шапурине која формира клип. Максимална величина зрна је 2,5 cm (1 in).[30] Клип обично садржи око 600 зрна. Она могу да буду различитих боја: црнкаста, плавичасто-сива, љубичаста, зелена, црвена, бела и жута. Кад се самеље у брашно, кукуруз даје више брашна и знатно мање мекиња него пшеница. Ово брашно не садржи глутен попут пшенице и, стога, даје печене производе са слабом способношћу подизања. Генетичка варијанта која акумулира више шећера и мање скроба у клипу се конзумира као поврће и назива се слатки кукуруз. Млади кукуруз се може конзумирати сиров, са шапурином и свилом, али како биљка сазрева (обично током летњих месеци), шапурина постаје чвршћа и свила сувља, тако да више нису јестиви. На крају узгојне сезоне, зрна се исушују и постају неподесна за жвакање уколико нису кувана у кипућој води.

  • Женска цваст, са младом свилом
    Женска цваст, са младом свилом
  • Одрасла свила
    Одрасла свила
  • Тулузина, клип, и свила
    Тулузина, клип, и свила
  • Мушки цветови
    Мушки цветови
  • Одрасле биљке кукуруза
    Одрасле биљке кукуруза
  • Одрасли кукурузни клип на стабљики
    Одрасли кукурузни клип на стабљики

Густина сејања утиче на вишеструке аспекте кукуруза. Технике модерне пољопривреде у развијеним земљама обично се ослањају на густо сејање, чиме се производи један клип по стабљики.[31] Стабљике силажног кукуруза су још гушће,[32] чиме се остварује нижи удео клипова, а више биљне масе.

Кукуруз је факултативна краткодневна биљка[33] и цвета у одређеном броју дана растућег степена > 10 °C (50 °F) у окружењу за које је прилагођен.[34] Величина утицаја који дуге ноћи имају на број дана који морају проћи пре цветања кукуруза је генетички прописана[35] и регулисана је фитохромним системом.[36] Фотопериодичност може да буде ексцентрична код тропских култивара тако да дуги дани карактеристични за високе латитуде омогућавају биљкама да расту тако високо да немају довољно времена за производњу семена пре него што буду убијене мразом. Ови атрибути, међутим, могу бити корисни при коришћењу тропског кукуруза за продукцију биогорива.[37]

Незрели кукурузни изданци накупљају снажну антибиотску материју, 2,4-дихидрокси-7-метокси-1,4-бензоксазин-3-он (ДИМБОА). ДИМБОА је члан групе хидроксаминских киселина (такође познатих као бензоксазиноиди) који служе као природна одбрана против широког опсега штеточина, укључујући инсекте, патогене гљивице и бактерије. ДИМБОА је исто тако присутана у сродним травама, посебно у пшеници. Кукурузни мутант (bx) коме недостаје ДИМБОА је веома осетљив на напад биљних ваши и гљива. DIMBOA је такође одговорна за релативну отпорност незрелог кукуруза на европског бушача кукуруза (фамилија Crambidae). Како кукуруз сазрева, ДИМБОА нивои и отпорност на ову штеточину опадају.

Због својих плитких корена, кукуруз је подложан суши, нетолерантан је према земљиштима са недостатком хранљивих материја, и снажани ветрови га могу ишчупати.[38]

  • Кукурузни зрна
    Кукурузни зрна
  • Кукурузна биљка
    Кукурузна биљка

Док жути кукуруз изводи своју боју из лутеина и зеаксантина, код црвено обојеног кукуруза, боја зрна потиче од антоцијанина и флобафена. Ове касније супстанце се синтетишу у флавоноидном синтетичком путу[39] из полимеризације флаван-4-ола[40] изражавањем кукурузног перикарпног гена 1 (p1)[41] који кодира један транскрипциони активатор сличан R2R3 myb[42] А1 гена који кодира дихидрокаемпферол 4-редуктазу (која редукује дихидрофлавоноле у флаван-4-оле)[43], док један други ген (супресор перикарпне пигментације 1 или SPP1) делује као супресор.[44] Ген p1 кодира Myb-хомологни транскрипциони активатор гена неопходног за биосинтезу црвеног флобафенског пигмента, док P1-wr алил специфицира безбојни перикарп зрна и црвену шапурину, а нестабилни фактор 1 за наранџасту боју (Ufo1) модификује P1-wr изражавање да би дао пигментацију у перикарију зрна, као и вегетативним ткивима, која обично не акумулирају значајне количине пигмената флобафена.[41] Кукурузни П ген кодира Myb хомолога који препознаје секвенцу CCT/AACC, што је у оштром контрасту са C/TAACGG присутном у кичмењачким Myb протеинима.[45]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Употребљава се за исхрану људи и домаћих животиња и за индустријску производњу.

Млевењем зрна кукуруза (слично као што се меље пшеница — жито) добија се брашно (кукурузно брашно). Од кукурузног брашна или мешањем са пшеничним брашном се за људску исхрану припрема: хлеб, проја, качамак, колачи и друго пециво .

Од кукуруза се добија скроб који се користи у разне сврхе. Производи се и фармацеутски скроб (Maydis amylum) који има различиту примену у медицини и фармацији.

Од клица извађених из зрелог кукуруза прави се врло хранљиво и лековито уље (Maydis oleum) веома богато глицеридима незасићених масних киселина (линолне, олеинске и сл.) и фитостеролима (ситостерол, стигмастерол); садржи и липосолубилне витамине (посебно витамин А).

У кукурузним клицама има око 28% масног уља, 1% лецитина, инозитофосфорне киселине, беланчевина, гванидина, глутамина, шећера и других биолошки врло важних материја, због чега се клице цене као веома јака, концентрована храна.

Интересантно је да се кукурузна свила, уз остале састојке, користи за прављење цигарета против бронхијалне астме.

Производња кукуруза

[уреди | уреди извор]

Убедљиво највећи произвођач кукуруза, према подацима из 2009. године, биле су САД које производе преко 333 милиона тона годишње што је 43% светске производње кукуруза, следећи највећи произвођач је Кина са 163 милиона тона, на трећем месту је Бразил са 51 милионом тона, а Србија је на 17. месту са 6,4 милиона тона годишње (0,815% светске производње).[46]

  • Старе машине и алати који су се користили у производњи кукуруза
  • Дрвене круњаче
    Дрвене круњаче
  • Металне круњаче
    Металне круњаче
  • Машина за чишћење и сортирање семена
    Машина за чишћење и сортирање семена

Поређење са другом основном храном

[уреди | уреди извор]

Следећа табла приказује нутрициони садржај кукуруза и друге основне хране у сировој жетвеној форми. Сирове форме нису јестиве и не могу се сварити. Оне морају бити проклијале, или припремљене и куване за људску конзумпцију. У проклијалој или куваној форми, релативни нутрициони и анти-нутрициони садржаји сваке од ових основних типова хране се разликују од сирове форме.

Хранљиви садржај главних типова основне хране у порцији од 100 g[47]
Нутрициона компонента: Кукуруз[A] Пиринач (бели)[B] Смеђи пиринач[I] Пшеница[C] Кромпир[D] Тапиока[E] Соја (зелена)[F] Батат[G] Јам[Y] Сирак[H] Плантан[Z] RDA
Вода (g) 10 12 10 13 79 60 68 77 70 9 65 3000
Енергија (kJ) 1528 1528 1549 1369 322 670 615 360 494 1419 511 8368–10,460
Протеин (g) 9.4 7.1 7.9 12.6 2.0 1.4 13.0 1.6 1.5 11.3 1.3 50
Масти (g) 4.74 0.66 2.92 1.54 0.09 0.28 6.8 0.05 0.17 3.3 0.37
Угљени хидрати (g) 74 80 77 71 17 38 11 20 28 75 32 130
Влакна (g) 7.3 1.3 3.5 12.2 2.2 1.8 4.2 3 4.1 6.3 2.3 30
Шећер (g) 0.64 0.12 0.85 0.41 0.78 1.7 0 4.18 0.5 0 15
Калцијум (mg) 7 28 23 29 12 16 197 30 17 28 3 1000
Гвожђе (mg) 2.71 0.8 1.47 3.19 0.78 0.27 3.55 0.61 0.54 4.4 0.6 8
Магнезијум (mg) 127 25 143 126 23 21 65 25 21 0 37 400
Фосфор (mg) 210 115 333 288 57 27 194 47 55 287 34 700
Калијум (mg) 287 115 223 363 421 271 620 337 816 350 499 4700
Натријум (mg) 35 5 7 2 6 14 15 55 9 6 4 1500
Цинк (mg) 2.21 1.09 2.02 2.65 0.29 0.34 0.99 0.3 0.24 0 0.14 11
Бакар (mg) 0.31 0.22 0.43 0.11 0.10 0.13 0.15 0.18 - 0.08 0.9
Манган (mg) 0.49 1.09 3.74 3.99 0.15 0.38 0.55 0.26 0.40 - - 2.3
Селенијум (μg) 15.5 15.1 70.7 0.3 0.7 1.5 0.6 0.7 0 1.5 55
Витамин Ц (mg) 0 0 0 0 19.7 20.6 29 2.4 17.1 0 18.4 90
Тиамин (Б1) (mg) 0.39 0.07 0.40 0.30 0.08 0.09 0.44 0.08 0.11 0.24 0.05 1.2
Рибофлавин (Б2) (mg) 0.20 0.05 0.09 0.12 0.03 0.05 0.18 0.06 0.03 0.14 0.05 1.3
Ниацин (Б3) (mg) 3.63 1.6 5.09 5.46 1.05 0.85 1.65 0.56 0.55 2.93 0.69 16
Пантотенска киселина (Б5) (mg) 0.42 1.01 1.49 0.95 0.30 0.11 0.15 0.80 0.31 - 0.26 5
Витамин Б6 (mg) 0.62 0.16 0.51 0.3 0.30 0.09 0.07 0.21 0.29 - 0.30 1.3
Фолат, укупно (Б9) (μg) 19 8 20 38 16 27 165 11 23 0 22 400
Витамин А (IU) 214 0 0 9 2 13 180 14187 138 0 1127 5000
Витамин Е, алфа-токоферол (mg) 0.49 0.11 0.59 1.01 0.01 0.19 0 0.26 0.39 0 0.14 15
Витамин К1 (μg) 0.3 0.1 1.9 1.9 1.9 1.9 0 1.8 2.6 0 0.7 120
Бета-каротен (μg) 97 0 5 1 8 0 8509 83 0 457 10,500
Лутеин+зеаксантин (μg) 1355 0 220 8 0 0 0 0 0 30
Засићена масне киселине (g) 0.67 0.18 0.58 0.26 0.03 0.07 0.79 0.02 0.04 0.46 0.14
Мононезасићена масен киселине (g) 1.25 0.21 1.05 0.2 0.00 0.08 1.28 0.00 0.01 0.99 0.03
Полинезасићене масне киселине (g) 2.16 0.18 1.04 0.63 0.04 0.05 3.20 0.01 0.08 1.37 0.07
A жути кукуруз B сирови необогаћени дугозрни бели пиринач
C тврда црвена зимска пшеница D сирови кромпир
E сирова топиока F сирова зелена соја
G сирови слатки кромпир H сирови сирак
Y сирови јам Z сирови пнатани
I сивори дугозрни смеђи пиринач

Економија

[уреди | уреди извор]
Светска производња кукуруза
по годинама (хиљада тона)
1965 226 544
1970 265 831
1975 341 661
1980 396 623
1985 485 527
1990 483 343
1995 517 329
2000 592 472
2005 713 458
2006 706 656
2007 789 641
2008 826 718
2009 818 823
Водећи произвођачи кукуруза (хиљаде тона)
Извор: Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду
Земља 1985 1995 2005 2009 2014[48] 2016 2017 2018
 САД 225453 187969 282261 333011 361091 384778 - -
 Кина 64102 112361 139498 164107 215646 231674 - -
 Бразил 22018 36267 35113 51232 79882 64143 - -
 Аргентина 11900 11404 20482 13121 33087 39793 - -
 Мексико 14103 18352 19338 20142 23273 28251 - -
 Украјина - 3391 7166 10486 28497 28075 - -
 Индија 6643 9534 14709 16680 24170 26260 - -
 Индонезија 4329 8245 12523 17629 19008 20370 - -
 Русија - 1738 3060 3963 11332 15310 - -
 Канада 6969 7270 9332 9561 11487 12349 - -
 Француска 12409 12739 13687 15288 18343 12131 - -
 Румунија 11903 9923 10388 7973 11989 10746 - -
 Нигерија 1826 6931 5957 7338 10059 10414 - -
 Египат 3686 4535 7085 7686 8060 8001 - -
 Етиопија н/д 1990 3912 3897 7235 7847 - -
 ЈАР 8444 4866 11715 н/д 14250 7779 - -
 Мађарска 6817 4649 9050 7528 9315 7407 - -
 Србија - - - 6396 7952 7377 - -

У 2006. години, жетва кукуруза у Сједињеним Државама се показала рекордном - трећи усев у цијелој повијести земље је сакупљен. Упркос томе, цена жита на Чикаго берзи почетком новембра износила је 3,44 УСД у односу на 1,8 УСД почетком септембра. Разлог за поскупљење лежи у чињеници да се кукуруз користи за производњу [етанола], чија је потражња у тим годинама значајно порасла због повећања цијена нафте.

Кина је 2008. године произвела рекордан принос кукуруза од 166 милиона тона за земљу.

Кукуруз је друга најпродаванија житарица на свијету (након пшеница)). Светски извоз кукуруза у 2009. години износио је око 100 милиона тона, од чега 47,6% потиче из Сједињених Држава, а слиједе га Аргентина (8,5%) и Бразил (7,7%). Највећи увозник у 2009. години био је Јапан (17,0%), затим Јужна Кореја (7,7%), Мексико (7,6%), Кина (4,9%) и Шпанија (4,2%)[49].

У 2014. години, земље Европска унија произвеле су 74160 хиљада тона.[48]

Главни извозници кукуруза (милион тона)[50]
Земља 2014 година
 САД 49,7
 Бразил 20,7
 Украјина 17,6
 Аргентина 15,9
 Француска 5,8
 Румунија 3,7
 Индија 3,6
 Русија 3,5
 Мађарска 2,5
 Србија 2,4
Највећи увозници кукуруза (милион тона)[50]
Земља 2014 година
 Јапан 15,0
 Египат 10,9
 Мексико 10,4
 Јужна Кореја 10,2
 Шпанија 6,3
 Иран 6,0
 Холандија 5,4
 Вијетнам 4,8
 Италија 4,6
 Алжир 4,1

Синоними

[уреди | уреди извор]

За низ подврста установљено је да су само синоними за једну врсту

  • BoZea mays subsp. acuminata Golosk.
  • Zea mays subsp. amylacea (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays subsp. amyleosaccharata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays subsp. aorista (Greb.) Golosk.
  • Zea mays subsp. ceratina (Kuleshov) Zhuk.
  • Zea mays var. ceratina Kuleshov
  • Zea mays subsp. everta (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. everta (Sturtev.) L.H.Bailey
  • Zea mays var. gracillima Körn.
  • Zea mays var. gracillima Körn. ex Hitchc.
  • Zea mays f. hanakibi Makino
  • Zea mays var. hirta (Bonaf.) Alef.
  • Zea mays subsp. huehuetenangensis (Iltis & Doebley) Doebley
  • Zea mays var. huehuetenangensis Iltis & Doebley
  • Zea mays subsp. indentata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. indentata (Sturtev.) L.H.Bailey
  • Zea mays subsp. indurata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. indurata (Sturtev.) L.H. Bailey
  • Zea mays var. japonica (Van Houtte) Alph.Wood
  • Zea mays subsp. luxurians (Durieu & Asch.) Iltis
  • Zea mays subsp. mays
  • Zea mays var. mays
  • Zea mays subsp. mexicana (Schrad.) Iltis
  • Zea mays var. multicoloramylacea Yarchuk
  • Zea mays subsp. obtusa Golosk.
  • Zea mays subsp. parviglumis Iltis & Doebley
  • Zea mays var. praecox Torr.
  • Zea mays var. rugosa Bonaf.
  • Zea mays subsp. saccharata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. saccharata (Sturtev.) L.H.Bailey
  • Zea mays subsp. semidentata Kuleshov
  • Zea mays var. striatiamylacea Leizerson
  • Zea mays var. subnigroviolacea T.A.Yarchuk
  • Zea mays subsp. tunicata (A.St.Hil.) Zhuk.
  • Zea mays var. tunicata A.St.Hil.
  • Zea mays subsp. tunicata Sturtev.
  • Zea mays f. variegata (G.Nicholson) Beetle
  • Zea mays var. variegata G.Nicholson
  • Zea mays var. virginicanaf.

Галерија слика

[уреди | уреди извор]
  • Кукуруз шећерац
    Кукуруз шећерац
  • Свеже убрани кукуруз
    Свеже убрани кукуруз
  • Зрели кукурузни клипови
    Зрели кукурузни клипови
  • Кукурузни клип у јесен, околина Пирота
    Кукурузни клип у јесен, околина Пирота
  • Zea mays "fraise"
    Zea mays "fraise"
  • Zea mays "Oaxacan Green"
    Zea mays "Oaxacan Green"
  • Zea mays "Ottofile giallo Tortonese”
    Zea mays "Ottofile giallo Tortonese”
  • Разнолики кукурузни клипови
    Разнолики кукурузни клипови
  • Разнобојна кукурузна зрна (CSIRO)
    Разнобојна кукурузна зрна (CSIRO)
  • Сорте кукуруза изложене у Пољопривредном музеју у Кулпину
    Сорте кукуруза изложене у Пољопривредном музеју у Кулпину

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Evolution of Corn”. University of Utah HEALTH SCIENCES. Архивирано из оригинала 13. 07. 2019. г. Приступљено 2. 1. 2016. 
  2. ^ Linda Campbell Franklin, "Corn," in Andrew F. Smith (ed.), The Oxford Encyclopedia of Food and Drink in America. 2nd ed. Oxford: Oxford University Press, 2013 (pp. 551–558). стр. 553.
  3. ^ Benz, Bruce F. (2005). „Archaeological evidence of teosinte domestication from Guilá Naquitz, Oaxaca”. Proceedings of the National Academy of Sciences. National Academy of Sciences of the United States of America. 98 (4): 2104—2106. JSTOR 3055008. PMC 29389 Слободан приступ. PMID 11172083. doi:10.1073/pnas.98.4.2104 Слободан приступ. 
  4. ^ „Origin, History and Uses of Corn”. Iowa State University, Department of Agronomy. 11. 2. 2014. Архивирано из оригинала 23. 2. 2014. г. 
  5. ^ а б Piperno, Dolores R. (2011). „The Origins of Plant Cultivation and Domestication in the New World Tropics: Patterns, Process, and New Developments”. Current Anthropology. 52 (S4): 453—S470. S2CID 83061925. doi:10.1086/659998. 
  6. ^ Roney, John (зима 2009). „The Beginnings of Maize Agriculture”. Archaeology Southwest. 23 (1): 4. 
  7. ^ Matsuoka, Y.; Vigouroux, Y; Goodman, MM; et al. (2002). „A single domestication for maize shown by multilocus microsatellite genotyping”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 99 (9): 6080—4. PMC 122905 Слободан приступ. PMID 11983901. doi:10.1073/pnas.052125199 Слободан приступ. 
  8. ^ Matsuoka, Yoshihiro (22. 1. 2003). „Earliest Directional Evolution for Microsatellite Size in Maize” (PDF). Science. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 01. 2017. г. Приступљено 3. 3. 2014. 
  9. ^ Pagán-Jiménez, Jaime R.; Guachamín-Tello, Ana M.; Romero-Bastidas, Martha E.; Constantine-Castro, Angelo R. (2015). „Late ninth millennium B.P. use of Zea mays L. at Cubilán area, highland Ecuador, revealed by ancient starches”. Quaternary International. 404: 137—155. ISSN 1040-6182. doi:10.1016/j.quaint.2015.08.025. 
  10. ^ „Los antiguos peruanos comían palomitas de maíz”. BBC Mundo. BBC. 19. 1. 2012. 
  11. ^ „Did man follow plants or did plants follow man? Tracks of prehistoric man and ways of contact in the Americas according to cultivated plants. Case study - Maize (translated from Portuguese)”. Yumpu. 2015. Приступљено 13. 10. 2015. 
  12. ^ Spielvogel, Jackson J. (2005). Medieval and Early Modern Times: Discovering Our Past. Glencoe/McGraw-Hill School Publishing Company. ISBN 978-0-07-868876-8. 
  13. ^ „US Approves Corn Modified for Ethanol”. The New York Times. 11. 2. 2011. 
  14. ^ Genetically modified plants: Global Cultivation Area Maize Архивирано 2010-08-12 на сајту Wayback Machine GMO Compass, March 29, 2010, retrieved August 10, 2010
  15. ^ Rebecca Earle (2012). The Body of the Conquistador: Food, Race, and the Colonial Experience in Spanish America, 1492-1700. New York: Cambridge University Press. стр. 17, 151. .
  16. ^ Earle, The Body of the Conquistador. стр. 5.
  17. ^ а б Earle, The Body of the Conquistador. стр. 144.
  18. ^ "maize". Oxford English Dictionary, online edition. 2012. June 7, 2012.
  19. ^ а б в "corn". Oxford English Dictionary, online edition. 2012. June 7, 2012.
  20. ^ а б Ensminger 1994, стр. 479
  21. ^ Boberg 2010, стр. 109.
  22. ^ Rhodes, L. L.; Eagles, H. A. (1984). „Origins of maize in New Zealand”. New Zealand Journal of Agricultural Research. 27 (2): 151—156. doi:10.1080/00288233.1984.10430414. 
  23. ^ "Indian corn", Merriam-Webster Dictionary, definition 3, accessed June 7, 2012
  24. ^ "mealie", Oxford English Dictionary, online edition, 2012. Accessed June 7, 2012.
  25. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јун 2016), Oxford Dictionaries – Language Matters, accessed January 7, 2015
  26. ^ а б в Wellhausen, Edwin John (1952). Races of Maize in Mexico. 
  27. ^ Karl, J.R. (2012). „The Maximum Leaf Number of the Maize Subspecies” (PDF). The Maize Genetics Cooperation Newsletter. 86: 4. ISSN 1090-4573. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 24. 9. 2017. 
  28. ^ Stevenson, J. C.; Goodman, M. M. (1972). „Ecology of Exotic Races of Maize. I. Leaf Number and Tillering of 16 Races Under Four Temperatures and Two Photoperiods1”. Crop Science. 12 (6): 864. doi:10.2135/cropsci1972.0011183X001200060045x. 
  29. ^ Karl, J. R. (2007). „Jala Maize is Small” (PDF). Maize Genetics MNL. 89: e3. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 8. 2017. г. Приступљено 24. 9. 2017. 
  30. ^ Grobman, Alexander (1961). Races of Maize in Peru. 
  31. ^ Common Corn Questions and Answers Архивирано 2012-05-01 на сајту Wayback Machine, Iowa State University of Science and Technology, Agronomy Extension, 2011
  32. ^ Gautam, P.; Gustafson, DM; Wicks III, Z (2011). „Phosphorus Concentration, Uptake and Dry Matter Yield of Corn Hybrids” (PDF). World Journal of Agricultural Sciences. 7 (4): 418—424. ISSN 1817-3047. 
  33. ^ Karl, J.R. (јануар 2002). „Maize is Not Day Neutral; Day Length and Flowering” (PDF). The Maize Genetics Cooperation Newsletter. 89: e7. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 8. 2017. г. Приступљено 24. 9. 2017. 
  34. ^ Paliwal, R. L (2000). Tropical maize: Improvement and production. ISBN 9789251044575. 
  35. ^ „Unique gene combinations control tropical maize response to day lengths”. Eurekalert.org. 2011. Приступљено 14. 11. 2013. 
  36. ^ „Elongated mesocotyl1, a phytochrome-deficient mutant of maize.”. Brutnell Lab. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. Приступљено 7. 12. 2013. 
  37. ^ „ACES News :: College of ACES, University of Illinois”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2009. г. Приступљено 24. 09. 2017. 
  38. ^ „Corn Stalk Lodging” (PDF). Monsanto Imagine. 2. 10. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2009. г. Приступљено 23. 2. 2009. 
  39. ^ Himi, E; Mares, DJ; Yanagisawa, A; Noda, K (2002). „Effect of grain color gene (R) on grain dormancy and sensitivity of the embryo to abscisic acid (ABA) in wheat”. Journal of Experimental Botany. 53 (374): 1569—74. PMID 12096095. doi:10.1093/jxb/erf005. 
  40. ^ Winkel-Shirley, B (2001). „Flavonoid biosynthesis. A colorful model for genetics, biochemistry, cell biology, and biotechnology”. Plant Physiology. 126 (2): 485—93. PMC 1540115 Слободан приступ. PMID 11402179. doi:10.1104/pp.126.2.485. 
  41. ^ а б Chopra, S; Cocciolone, SM; Bushman, S; Sangar, V; McMullen, MD; Peterson, T (2003). „The maize unstable factor for orange1 is a dominant epigenetic modifier of a tissue specifically silent allele of pericarp color1”. Genetics. 163 (3): 1135—1146. PMC 1462483 Слободан приступ. PMID 12663550. doi:10.1093/genetics/163.3.1135. 
  42. ^ Structural And Transcriptional Analysis Of The Complex P1-wr Cluster In Maize. Wolfgang Goettel, Joachim Messing. Plant & Animal Genomes XVI Conference Архивирано 2012-02-18 на сајту Wayback Machine
  43. ^ Dong, X; Braun, EL; Grotewold, E (2001). „Functional conservation of plant secondary metabolic enzymes revealed by complementation of Arabidopsis flavonoid mutants with maize genes”. Plant Physiology. 127 (1): 46—57. PMC 117961 Слободан приступ. PMID 11553733. doi:10.1104/pp.127.1.46. 
  44. ^ Lee, E.A.; Harper, V (2002). „Suppressor of Pericarp Pigmentation 1 (SPP1), a novel gene involved in phlobaphene accumulation in maize (Zea mays L.) pericarps”. Maydica. 47 (1). INIST:13772300. 
  45. ^ Grotewold, Erich; Drummond, Bruce J.; Bowen, Ben; Peterson, Thomas (1994). „The myb-homologous P gene controls phlobaphene pigmentation in maize floral organs by directly activating a flavonoid biosynthetic gene subset”. Cell. 76 (3): 543—53. PMID 8313474. S2CID 42197232. doi:10.1016/0092-8674(94)90117-1. 
  46. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2012) ФАО статистике
  47. ^ „Nutrient data laboratory”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 10. 08. 2014. г. Приступљено 10. 8. 2016. 
  48. ^ а б „Производња кукуруза”. 
  49. ^ Статистика трговања FAO-а Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2014).
  50. ^ а б izvoznice kukuruza zemlje uvoznice kukuruza Земље извознице кукуруза, земље увознице кукуруза[мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кукуруз&oldid=28844101”