1. 8.

1. коловоз/аугуст/август ('1. 8.) је 213. дан у години по грегоријанском календару (214. у преступној години) До краја године има још 152 дана.

Догађаји

527. — Јустинијан I. је постао бизантски цар.
1291. — три кантона, Ури, Унтервалден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабсбурговаца. Тај је савез био основа за стварање Швајцарске. Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске.
1560. — шкотски парламент је укинуо папску јуриздикцију и одобрио калвинистичку вероисповест. Тиме је основана Шкотска црква.
1774. — Царл Wилхелм и Јосепх Приестлеy открили елемент кисик.
1778. — отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу.
1793. — као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера.
1798. — британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса у Битци код Абукира, близу Александрије. Наполеонова је војска у Египту после тог пораза остала одсечена од Европе.
1806. — српски устаници победили Турке на Мишарском пољу код Шапца, што је била и највећа победа Карађорђеве војске у Првом српском устанку.
1894. — због спора око Кореје, Јапан је објавио рат Кини.
1914. — четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност.
1921. — Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате.
1936. — 11. олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер.
1941. — Производња првог Јееп-а.
1944. — Посљедњи датум који је Анна Франк унијела у свој дневник.
1944. — у Вашави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре.
1958. — јордански краљ Хусеин II поништио је федерацију своје земље са Ираком.
1960. — Бенин се осамосталио од Француске.
1966. — почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине. На пленуму је донета одлука о почетку „културне револуције“, која је трајала десет година.
1975. — државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, данас Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски предсеник Јосип Броз Тито.
1981. — Глазбена телевизија МТВ започела с емитирањем.
1994. — Роман Херцог, предсеник Немачке, изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату.
2000. — екстремисти у Кашмиру у Индији извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су били хиндуских ходочасници.
2001. — Тони Блер, премијер Велике Британије, започео је званичну посету Аргентини. То је била прва посета неког британског премијера Аргентини од Фокландског рата 1982. године.

.

Рођења

10. пне. - Клаудије, римски цар и историчар.
126. — Пертинакс, римски цар.
1744. — Јеан-Баптисте Ламарцк, француски знанственик (у. 1829.).
1819. — Херман Мелвилле, амерички књижевник (у. 1891.).
1844. — Армин Шрабец, хрватски класични филолог, виолочелист и складатељ (у. 1876.).
1942. — Гианцарло Гианнини, италијански глумац.
1948. — Сеад Хасанефендић, хрватски рукометни тренер.
1952. — Зоран Ђинђић, председник Владе Србије (2000.-2003.).
1953. — Богдан Диклић, српски глумац.
1961. — Даннy Блинд, низоземски ногометаш и тренер.
1970. — Дејвид Џејмс, енглески фудбалер.
1971. — Хакан Şüкüр, умировљени турски ногометаш.
1973. — Мате Батурина, хрватски ногометаш.
1979. — Ненад Ђорђевић, српски фудбалер.
1980. — Манцини, бразилски ногометаш.
1981. — Драган Блатњак, босанскохерцеговачки ногометаш.
1982. — Ханс Линдберг, дански рукометаш.
1984. — Бастиан Сцхwеинстеигер, њемачки ногометани репрезентативац.
1984. — Младен Божовић, црногорски ногометаш.
1986. — Јелена Веснина, руска тенисачица.
1987. — Јаков Фак, биатлонац који је некада скијао за Хрватску а од 2010. за Словенију. Сензационални је освајач бронзане медаље са Светског шампионата у биатлону.
1987. — Иаго Аспас, шпањолски ногометаш.
1988. — Николај Маркуссен, дански рукометаш.

.

Смрти

1137. — Луј VI, краљ Француске..(р. 1081.).
1589. — Јацqуес Цлéмент, доминиканац, присталица католичке Свете лиге.(р. 1567.).
1628. — Јурај Бараковић, хрватски пјесник (р. 1548.).
1714. — Анне Стуарт, енглеска краљица.
1860. — Данило Петровић, црногорски кнез.
1889. — Иван Кукуљевић Сакцински, хрватски политичар, књижевник и повјесничар (р. 1816.).
1936. — Луј Блерио, француски инжењер и пилот. . (р. 1872.).
1955. — Станислав Винавер, српски писац и једна од најистакнутијих личности београдског модернистичког покрета између два светска рата.
1970. — Отто Хеинрицх Wарбург, њемачки физиолог и лијечник, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 1931. године. Открио је узрок настанка канцера (* 1883.).
1973. — Wалтер Улбрицхт, њемачки политичар и први секретар Јединствене радничке партије (р. 1893.).
1995. — Мирко Божић, хрватски књижевник (р. 1919.).
1996. — Мохамед Фарах Аидид, сомалијски политичар.
2009. — Борка Вучић, српска банкарка (р. 1926.).

.

Празници и дани сећања

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар