2. 11.

2. новембра/студеног (2. 11.) је 306. дан године по грегоријанском календару (307. у пријеступној години). До краја године има још 59 дана.

Догађаји

1642. — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда у Тридесетогодишњем рату побједили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи.
1687. — У побуни јањичара у Цариграду збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на пријесто је дошао његов млађи брат Сулејман III.
1721. — Послије ратова против Отоманског царства и Шведске којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики проглашен царем цијеле Русије.
1755. — Рођена француска краљица Марија Антоанета, жена Луја XVI, ћерка аустријске царице Марије Терезије. Омражена у народу којем је поручила: "Ако немате хљеба, једите колаче", оптужена током Француске револуције да је тајним везама са бечким двором издала Француску, погубљена је на гиљотини 1793.
1766. — Рођен аустријски војсковођа мађарског поријекла фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки, војни реформатор и национални херој који је више од пола вијека предводио аустријске трупе.
1785. — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спашавање.
1789. — одузимање црквене имовине од Француске државе.
1789. — У Француској конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји.
1815. — Рођен енглески математичар Џорџ Бул, оснивач симболичке логике и "Булове алгебре", која је имала пресудан значај за развој компјутера. Значајни су његови радови "Истраживање закона мишљења" и "Математичка анализа логике".
1841. — Револтирани британском окупацијом Кабула, Афганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало други Афганистански рат.
1906. — Рођен Лукино Висконти, један од најзначајнијих италијанских филмских режисера, који је филмом "Земља дрхти" (1948) означио почетак италијанског неореализма ("Бијеле ноћи", "Роко и његова браћа", "Гепард", "Сумрак богова", "Смрт у Венецији", "Невино").
1914. — Русија, Велика Британија и Француска су објавиле рат Турској.
1917. — објављена Декларација Балфоура која је предвиђала стварање јеврејске државе у будућности.
1917. — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфур објавио је Декларацију, познату као Балфурова декларација, о оснивању јеврејске државе у Палестини.
1920. — У САД-у је настала прва друштвена радио станица.
1930. — Хаиле Селасије I крунисан за цара Етиопије.
1938. — Мађарска анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру.
1941. — Започео братоубилачки рат у Југославији.
1949. — за време конференције округлог стола призната је независност Индонезије.
1950. — Умро енглески драмски писац, новинар и критичар ирског поријекла Џорџ Бернард Шо. Књижевну каријеру почео је писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним дјелима. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1925. ("Кандида", "Занат госпође Ворен", "Мајор Барбара", "Пигмалион").
1953. — Пакистански парламент прогласио Исламску Републику Пакистан.
1956. — Мађарска влада одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ УН-а због напада совјетских трупа; СССР ставио вето у Савјету безбједности УН-а на захтјев западних сила да се размотри криза у Мађарској.
1963. — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени су предсједник Нго Дин Дијем и његов брат Нго Дин Ну.
1964. — У Саудијској Арабији свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал.
1978. — Двојица совјетских космонаута Јуриј Романенко и Георгиј Гречко вратила су се на Земљу са свемирске станице Саљут 6 након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони.
1988. — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус.
1994. — Више од 430 људи погинуло је у пожару послије експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.
1995. — Врховни суд Аргентине донио одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, гдје је оптужен за ратне злочине током Другог свјетског рата. Изручен је Италији, гдје је 1998. осуђен на доживотну казну, која је 2003. преиначена у кућни притвор због његовог здравственог стања. Умро 11. 10. 2013. у Риму, у 101. години.
1998. — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.
1999. — Црна Гора увела њемачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар.
2001. — Хашки трибунал осудио петорицу босанских Срба на вишегодишње казне затвора за убијање и мучење бошњачких и хрватских цивила у логорима Омарска, Кератерм и Трнопоље код Приједора. Бивши полицијци из Приједора Зоран Жигић осуђен је на 25 година затвора, командант смјене у логору Омарска Млађо Радић на 20, док су Мирослав Квочка, Драгољуб Прцаћ и Милојица Кос осуђени на затворске казне од пет до седам година.
2001. — Послије више од пола вијека у школе у Србији поново је уведена вјеронаука.
2003. — Свећеник Кенон V. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве. Он је први свећеник који је јавно признао да је хомосексуалац.
2003. — Умрла Кристабел Биленберг (94), британска књижевница, ауторка књиге "Прошлост сам ја", мемоара о опстанку у нацистичкој Њемачкој.
2004. — Џорџ V. Буш победио на изборима за председника Сједињених Америчких Држава против демократе Џон Керија.
2004. — На предсједничким изборима у САД-у поново је изабран републиканац Џорџ Буш.
2004. — Умро шеик Зајед Бен ал Нахајан (90), оснивач и историјски лидер Уједињених Арапских Емирата, који је том земљом владао од 1971. године.
2004. — Холандски филмски режишер и колумниста Тео ван Гог, праунук сликара Винсета ван Гога, убијен је у Амстердаму. Њега је убодима ножа усмртио један Мароканац који је касније ухапшен. Тео ван Гог је снимио филм о злостављању жена у исламским земљама.
2007. — Умро чувени руски кореограф и руководилац Државног академског ансамбла народних игара Игор Мојсејев. Добитник је бројних совјетских одликовања али и неких земаља свијета, међу којима је и медаља Моцарта којом га је одликовао УНЕСЦО.

.

Рођења

1667. — Јакуб Лудвиг Собиески, пољски краљевић (у. 1737).
1755. — Мариа Антониет, краљица Француске (у. 1793).
1766. — Јосеф Радетзкy, аустријски фелдмаршал (у. 1858.).
1777. — Алојзи Фортунат Жулковски, пољски глумац (у. 1858).
1795. — Јамес Кноx Полк, амерички политичар, једанаести предсједник САД-а.
1815. — Георге Бооле, енглески математичар и филозоф (у. 1864).
1844. — Мехмед V., турски султан (у. 1918).
1861. — Маурис Блондел, француски филозоф (у. 1949).
1861. — Григориј Лавов, револуционарни премијер Русије (у. 1925).
1865. — Wаррен Хардинг, председник САД (у. 1923).
1868. — Јокојама Таикан, Јапански сликар(у. 1958).
1879. — Валери Славек, пољски политичар, троструки премијер пољске (у. 1939).
1888. — Бранимир Петровић, хрватски сликар (у. 1957).
1890. — Моа Мартинсон, шведска списатељица (у. 1964).
1906. — Луцхино Висцонти, италијански филмски редитељ (у. 1976).
1911. — Одисејас Елитис, грчки песник (у. 1996).
1913. — Брут Ланкостер, амерички глумац (у. 1994).
1923. — Цесаре Рубини, талијански кошаркашки тренер и ватерполист (у. 2011.).
1932. — Мелвин Сцхwартз, амерички физичар (у. 2006.).
1934. — Кен Росеwалл, бивши аустралијски аматерски и професионални тениски првак.
1941. — Јежи Осиатињски, пољски политичар.
1946. — Ђузепе Синополи , италијански диригент и композитор (у. 2001).
1946. — Алан Јонес , аустралски шпортски аутомобилист.
1954. — Зоран Симовић, бивши југословенски ногометни вратар и ногометаш Хајдука.
1959. — Саид Аоуита, марокански атлетичар.
1959. — Дамир Шкаро, хрватски боксач и политичар.
1961. — к.д. ланг, канадска музичарка.
1962. — Давид Броцк, амерички политички новинар.
1963. — Сњежана Бановић, хрватска казалишна редатељица.
1963. — Борут Пахор, словенски љевичарски политичар и бивши премијер Словеније.
1966. — Дубравко Шименц, хрватски ватерполист.
1966. — Давид Сцхwиммер, амерички глумац.
1967. — Звонимир Солдо, хрватски ногометаш и ногометни тренер.
1973. — Самир Бараћ, хрватски ватерполист.
1974. — Неллy, амерички пјевач и репер.
1976. — Тхиеррy Омеyер, француски рукометни вратар.
1977. — Рандy Харрисон, амерички глумац.
1981. — Иван Херцег, хрватски филмски, телевизијски и казалишни глумац.
1988. — Јулиа Гöргес, њемачка тенисерка.
1989. — Стеван Јоветић, црногорски ногометаш.

.

Смрти

1469. — Пиеро ди Цосимо де' Медици, талијански племић (р. око 1416).
1802. — Цхарлес Лецлерц, француски генерал (р. 1772).
1887. — Алфред Домет, енглески песник, новозеландски политичар (р. 1811).
1887. — Јеннy Линд, шведска оперна пјевачица (р. 1820).
1905. — Алберт вон Куликер, швајцарски анатомиста, историчар и ембриолог (р. 1817).
1942. — Хакусхū Китахара, јапански песник (р. 1885).
1950. — Џорџ Бернард Шо, Британски драматург, критичар и публициста (р. 1856).
1960. — Димитри Митропоулус, грчки диригент (р. 1896).
1963. — Нго Динх Дием, председник Јужног Вијетнама (р. 1901).
1966. — Петер Дебије, холандски физичар и хемичар, носилац нобелове награде из 1936 године (р. 1884).
1975. — Пиер Паоло Пасолини, италијански писац и режисер (р. 1922).
1977. — Ханс Ерицх Носсацк, немачки писац (р. 1901).
1987. — Анка Кризманић, хрватска сликарица и графичарка (р. 1896.).
1992. — Јерко Фућак, хрватски теолог, библичар, фрањевац (р. 1932.).
2013. — Златко Црнковић, хрватски преводитељ и књижевник (р. 1931.).
2014. — Вељко Кадијевић, генерал армије ЈНА. (р. 1925).
2015. — Мирослав Пољак (Жмега), хрватски је ватерполист, освајач златне медаље на Олимпијским играма у Меxицу 1968. године (р. 1944.).

.

Празници и дани сећања

Задушнице.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар