Пређи на садржај

Монотеизам

Уреди везе
Извор: Wikipedija
Дио серије чланака на тему
Бог

Опћенити приступи
Агностицизам • Атеизам • Деизам • Хенотеизам
Игностицизам • Мизотеизам • Монизам
Монотеизам • Нонтеизам • Пандеизам
Панентеизам • Пантеизам • Политеизам
Теизам • Трансценденталност • Транстеизам
Теологија (природна • политичка • мистична)

Специфични концепти
Имена • "Бог" • Постојање • Род
Створитељ • Архитект • Демијург • Одржаватељ
Господ • Бог • Монада • Концепт
Врховно биће • Све • Особни
Унитаријанизам • Дитеизам • Тројство
Свезнање • Свемоћ
Свеприсутност • Сведобронамјерност
у бахаизму • у будизму • у кршћанству
у хиндуизму • у исламу • у јудаизму
у сикизму

Искуство и исповиједање
Вјера • Молитва • Вјеровање • Откровење
Фидеизам • Гноза • Метафизика
Мистицизам • Херметицизам • Езотерицизам

Везане теме
Филозофија • Религија • Онтологија
Божји комплекс • Божји ген
Проблем зла (Еутхyпхронска дилема • Теодицеја)
Каос • Козмос • Козмичко јаје

Ова кутијица: погледај • разговор • уреди

Монотеизам, или једнобоштво (грч. μόνος — „један”, грч. θεός — „бог”), вера је у једно, универзално, свеобухватно божанство.[1][2][3]

Монотеистичка религија је религија у којој верници верују у једног бога. Разлике постоје између ексклузивног монотеизма, код, на пример, јудаизма, хришћанства и ислама, као и монотеизма, код кога се признаје постојање и других богова — плуриформни монотеизам који с обзиром да признаје постојање других божанстава, сматра да постоји неки облик њиховог јединства.[4]

У ширем смислу речи, у монотеистичке религије се убрајају атенизам, бахаизам, каодаизам, деизам, екандар, хиндуизам (ваишнаизам, шиваизам), равидаизам, сикизам, тенрикјо и зороастризам.[5][6][7][8] Постоји разлика између ексклузивног монотеизма с једне стране, и укључујућег монотеизма и плуриформног (панентеистичког) монотеизма с друге, који, који мада мада признају више богова, постулирају неки вид фундаменталног јединстава.[4]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Реч монотеизам потиче од грчких речи μόνος (mónos)[9] са значењем „један” и θεός (theós)[10] са значењем „бог”.[11] У енглеском језику овај термин је приви користио Хенри Мор (1614—1687).[12]

Порекло и развој

[уреди | уреди извор]

Квази-монотеистичке тврдње о постојању универзалног божанства датирају из касног бронзаног доба, са Ехнатоновом великом химном Атену. Могућа склоност ка монотеизму настала је током Ведског периода[13] у гвоздном добу у јужној Азији. Ригведа изражава појмове монизма Брахмана, посебно у релативно касној десетој књизи,[14] која је датирана на рано гвоздено доба, нпр. у Насадији сукти. Бонпа Дарма, можда из двадесетог века п. н. е,[15] била је прва записана религија која је декларисала да постоји један Бог изнад свих, којег називају Сангпо Бумтри.[16] Међутим, тиме се не подстиче монотеистичко обожавање Сангпа Бумтрија или ког бога ради спасења, већ се фокус задржава на карми.

Према хришћанској традицији, монотеизам је била изворна религија људи, али је изгубљена током тзв. човековог пада. Ова теорија је напуштена у 19. веку услед напретка еволутивне теорије и да се до монотеизма дошло од анимизма преко политеизма, али је и ова теорија слабо заступљена. Два примера да се монотеизам развио из политеизма је Атонов култ у времену египтског фараона Ехнатона, као и феномем Мардука, који је најпре био заштитник Вавилона, али је касније био поштован као божанство у целом Вавилону.

Од шестог века п. н. е, у зороастризму, Ахура Мазда[17] или Ормазд (господар мудрости, односно мудри господар) појавио се као врховни апстрактни бог који је створио видљиви и невидљиви свет.[18][19][20][21] У зависности од тога из ког периода је Зороастер (најчешће је везиван за рано гвоздено доба), ово је можда један од најранијих појава монизма у Индоевропској религији. Без обзира на то, зороастризам није била строго монотеистичка религија,[22] јер су поштовани други јазати поред Ахура Мазде. Древна хиндуистичка теологија је у међувремену била монистичка, али није била строго монотеистичка у обожавању зато што је и даље задржало постојање многих богова, који су били замишљени као аспекти једног највишег Бога, Брахмана.[23] Бројни антички грчки филозофи, укључујући Ксенофана и Антистен веровали су у сличан политеистички монизам који је био сличан монотеизму, мада се не може квалификовати као такав.[23] Јудаизам је била прва религија која је произвела појам личног монотеистичког Бога у монистичком контексту.[23] Концепт етичког монотеизма, који сматра да тај морал произлази из самог Бога и да су његови закони непроменљиви,[24][25] први пут се јавио у Јудаизму,[26] и временом је постао основни принцип већине модерних монотеистичких религија, укључујући зороастризам, хришћанство, ислам, сикизам и бахаи.[27]

У градовима античког блиског истока, сваки град је имао бога заштитника, као што су Шамаш у Ларси или Син у Уру. Прве појаве шире надмоћи одређеног божанства датирају из касног бронзаног доба, са Атоном (којег је Сигмунд Фројд довео у везу са јудаизмом). Међутим, време егзодуса је дискутабилно, јер није јасно да ли се то према Библији десило пре или после његове владавине. Такође није јасно да ли је ово монотеизам или хенотеизам где Ехнатон себе идентификује са богом Атоном. Етнички монотеизам и појава апсолутног добра и зла појавила се у зороастризму и јудаизму, а касније је ово кулминирало у раном хришћанству и у тевхину у исламу.

Према јеврејској, хришћанској и исламској традицији, монотеизам је била оригинална религија човечанства; та оригинална религија се понекад назива „Адамском религијом”, или, у смислу Ендру Ланга, „прарелигија”. Учењаци који се баве религијом су у великој мери су напустили то гледиште у 19. веку у корист еволуционе прогресије од анимизма преко политеизма до монотеизма, али је до 1974. године та теорија била мањој мери прихваћена, и модификована гледишта слична Ланговом постала су проминентнија.[2] Аустријски антрополог Вилхелм Шмит је постулирао прамонотеизма, „оригинални” или „примитивни монотеизам” током 1910-их.[28] Постоје неслагања с тврдњом да су Јудаизам, Хришћанство, и Ислам произашли из опозиције политеизму, као што је био случај са грчки филозофским монотеизмом.[2] У ближој прошлости, Карен Армстронг[29] и други аутори су се вратили идеји еволуционарне прогресије почевши од анимизма, који се развио у политеизам, из кога је произашао хенотеизам, чему је следила монолатрија, из које је настао истински монотеизам.[30]

Концепти

[уреди | уреди извор]

Свето Тројство је хришћанска доктрина веровања у Бога који има три дела: Оца, Сина, Светог духа.

Тевхид је први члан вере у исламу. Муслимани верују да је Бог један, недељив без равних или оних који су у вези са њим. Са муслиманске тачке гледишта, подела бога на тројство је облик политеизма.

Деизам претпоставља постојање једног Бога створитеља, који се мало или нимало не меша у дешавања у свету.[31] Семјуел Кларк разликује четири типа деиста: они који верују у створитеља без интереса у свету; оне који су видели и друга провиђења али не и у моралним и духовним сферама; они који верују да Бог има мало моралних атрибута али не верује у будућност живота; и оне које одбијају откровење, а прихватају све остале истине природне религије.[32]

Термин хенотеизам има два различита значења. У контексту библијских студија обично означава племенска божанства која не негирају постојање божанстава других народа, док се друго значење често користи као синоним за монолатрију, које је веровање у или обожавање у једног Бога без негирања постојања других.[33] Хиндуизам се, опште гледајући, сматра за хенотеистичку религију.[34]

Монизам је филозофско учење према којем се све може извести из једног јединог начела.

Пантеизам подразумева да је универзум идентичан Богу.[35] Филозофски, постоји само једна супстанца која је апсолутна, вечна и бесконачна тако да све ствари, укључујући и људе, нису независни него су то само манифестације апсолутног.[36]

Панентеизам је облик монистичког монотеизма који се држи становишта да Бог обухвата цео универзум, али, за разлику од пантеизма, универзум није идентичан Богу.[37]

Политеизам, код одређених урођеничких афричких религија, сматра да су различити богови различити облици једне јединствене основне супстанце. У другим случајевима, у питању је многобоштво, односно вера у више богова, супротност монотеизму.

Аврамске религије

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте чланак Аврамске религије
Тетраграматон у палео-хебрејском (10. век п. н. е. до 135.), старом арамејском (10. век п. н. е. до 4. века) квадратном хебрејском (3. век п. н. е. до садашњице) писму.

Док сви припадници аврамских религија сматрају да су монотеисти, Јудаизам не сматра Хришћанство монотеистичким, већ препознаје само Ислам као монотеистичку религију.[38] Ислам слично томе не признаје модерно Хришћанство као монотеистичку веру, првенствено због хришћанске доктрине светог тројства, за коју Ислам тврди да није била део првобитног монотеистичког хришћанства, које је Исус проповедао.[39] Хришћани с друге стране, тврде да је доктрина светог тројства ваљан израз монотеизма, наводећи да се тројство не састоји од три засебна божанства, већ од три особе, које постоје консупстанционо (као једна супстанца) унутар једног божанства.[40][41][42]

Јудаизам

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Бог у Јудаизму

Јудаизам је једна од најстаријих монотеистичких религија на свету.[43] Бог у Јудаизму је стриктно монотеистички,[44] и апсолутно је, недељиво и неупоредиво биће, које је ултиматни узрок свог постојања. Вавилонски Талмуд наводи друге, „стране богове” као непостојеће ентите којима људи погрешно приписују постојање и моћ.[45] Један од најбоље познатих изјава рабајског Јудаизма о монотеизму је из другог од Мајмонидових 13 принципа вере:

Бог, узрок свега, је један. Ово не значи један као један пар, нити један као врста (која обухвата многе индивидуе), нити један као један објекат који је направљен од мноштва елемената, нити као један објекат који се може бесконачно делити. Уместо тога, Бог је јединство различито од било којег другог могућег јединства.[46]

Јудаизам[47] и Ислам одбацују Хришћанску идеју монотеизма. Јудаизам користи термин шитуф за именовање богослужења на начин на који Јудаизам не сматра да је монотеистично.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Монотхеисм. Хутцхинсон Енцyцлопедиа (12тх едитион). стр. 644. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Цросс, Ф.L.; Ливингстоне, Е.А., едс. (1974). "Монотхеисм". Тхе Оxфорд Дицтионарy оф тхе Цхристиан Цхурцх (2 ед.). Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс.
  3. ↑ Wиллиам Wаинwригхт (2021). „Монотхеисм”. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. 
  4. ↑ 4,0 4,1 Енцyцлопæдиа Британница Онлине, арт. "Монотхеисм" Аццессед 23 Јануарy 2013, http://www.britannica.com/EBchecked/topic/390101/monotheism
  5. ↑ „Монотхеисм”. Енцyцлопæдиа Британница. 
  6. ↑ „монотхеисм”. оxфорддицтионариес.цом. Архивирано из оригинала на датум 03. 09. 2017. Приступљено 20. 06. 2017. 
  7. ↑ „Монотхеисм”. Мерриам-Wебстер. 
  8. ↑ „монотхеисм”. Цамбридге Дицтионарy. 
  9. ↑ Монос, Хенрy Георге Лидделл, Роберт Сцотт, А Греек-Енглисх Леxицон, ат Персеус
  10. ↑ Тхеос, Хенрy Георге Лидделл, Роберт Сцотт, А Греек-Енглисх Леxицон, ат Персеус
  11. ↑ Тхе цомпоунд μονοθεισμός ис цуррент онлy ин Модерн Греек. Тхере ис а сингле аттестатион оф μονόθεον ин а Бyзантине хyмн (Цанонес Јунии 20.6.43; А. Аццонциа Лонго анд Г. Сцхирò, Аналецта хyмница граеца, вол. 11 е цодицибус ерута Италиае инфериорис. Роме: Иституто ди Студи Бизантини е Неоелленици. Университà ди Рома, 1978)
  12. ↑ Море 1660: стр. 62
  13. ↑ Схарма, Цхандрадхар (1962). „Цхронологицал Суммарy оф Хисторy оф Индиан Пхилосопхy”. Индиан Пхилосопхy: А Цритицал Сурвеy. Неw Yорк: Барнес & Нобле. стр. ви. 
  14. ↑ ХYМН CXC. Цреатион.
  15. ↑ Тонпа Схенраб Миwоцхе
  16. ↑ Yунгдрунг Бон Бy Химансху Бхатт
  17. ↑ Yасна, XLIV.7
  18. ↑ "Фирст анд ласт фор алл Етернитy, ас тхе Фатхер оф тхе Гоод Минд, тхе труе Цреатор оф Трутх анд Лорд овер тхе ацтионс оф лифе." (Yасна 31.8)
  19. ↑ "Виспанам Датарем", Цреатор оф Алл (Yасна 44.7)
  20. ↑ "Дата Ангхеусх", Цреатор оф Лифе (Yасна 50.11)
  21. ↑ НYÂYИС.
  22. ↑ Дуцхесне-Гуиллемин, Јацqуес. „Зороастрианисм”. Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 16. 7. 2017. 
  23. ↑ 23,0 23,1 23,2 Гнусе, Роберт Карл (1. 5. 1997.). Но Отхер Годс: Емергент Монотхеисм ин Исраел. Схеффиелд Ацадемиц Пресс. стр. 225. ИСБН 978-1-85075-657-6. 
  24. ↑ „Етхицал монотхеисм”. Енцyцлопæдиа Британница, Инц.. Приступљено 25. 12. 2014. 
  25. ↑ Прагер, Деннис. „Етхицал Монотхеисм”. Америцан-Исраели Цооперативе Ентерприсе. Приступљено 25. 12. 2014. 
  26. ↑ Фисцхер, Паул. „Јудаисм анд Етхицал Монотхеисм”. Тхе Университy оф Вермонт Блогс. Архивирано из оригинала на датум 30. 07. 2017. Приступљено 16. 7. 2017. 
  27. ↑ Никипроwетзкy, V. (1975). „Етхицал Монотхеисм”. Даедалус 104 (2): 69–89. ЈСТОР 20024331. 
  28. ↑ Армстронг, Карен (1994). А Хисторy оф Год: Тхе 4,000-Yеар Qуест оф Јудаисм, Цхристианитy анд Ислам. Неw Yорк Цитy, Неw Yорк: Баллантине Боокс. стр. 3. ИСБН 978-0345384560. 
  29. ↑ Армстронг, Карен (1994). А Хисторy оф Год: Тхе 4,000-Yеар Qуест оф Јудаисм, Цхристианитy анд Ислам. Неw Yорк Цитy, Неw Yорк: Баллантине Боокс. ИСБН 978-0345384560. 
  30. ↑ Цомпаре: Тхеиссен, Герд (1985). „ИИИ: Библицал Монотхеисм ин ан Еволутионарy Перспецтиве”. Библицал Фаитх: Ан Еволутионарy Аппроацх. Миннеаполис: Фортресс Пресс (издано 2007). стр. 64. ИСБН 9781451408614. Приступљено 13. 1. 2017. »Еволутионарy интерпретатионс оф тхе хисторy оф религион аре усуаллy ундерстоод то бе ан еxпланатион оф тхе пхеноменон оф религион ас а ресулт оф а цонтинуоус девелопмент. Тхе модел фор суцх девелопмент ис тхе гроwтх оф ливинг беингс wхицх леадс то инцреасинглy субтле дифферентиатион анд интегратион. Wитхин суцх а фрамеwорк оф тхоугхт, монотхеисм wоулд бе интерпретед ас тхе ресулт оф а цонтинуоус девелопмент фром анимисм, полyтхеисм, хенотхеисм анд монолатрy то белиеф ин тхе оне анд онлy Год. Суцх а девелопмент цаннот бе провед. Монотхеисм аппеаред судденлy, тхоугх нот wитхоут беинг препаред фор.« 
  31. ↑ Алистер Е. МцГратх Цхристиан Тхеологy, Ан Интродуцтион, Блацкwелл: (2003). стр. 582.
  32. ↑ Цросс, Ф.L.; Ливингстоне, Е.А., едс. (1974). "Деисм". Тхе Оxфорд Дицтионарy оф тхе Цхристиан Цхурцх (2 ед.). Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс.
  33. ↑ Бригхт,Јохн. А Хисторy оф Исраел СЦМ Пресс (1964). стр. 129.; Цросс, Ф.L.; Ливингстоне, Е.А., едс. (1974). "Хенотхеисм". Тхе Оxфорд Дицтионарy оф тхе Цхристиан Цхурцх (2 ед.). Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс.
  34. ↑ Сее Мицхаелс 2004: стр. xив анд Гилл, Н.С. „Хенотхеисм”. Абоут, Инц. Приступљено 5. 7. 2007. 
  35. ↑ Цросс, Ф.L.; Ливингстоне, Е.А., едс. (1974). "Пантхеисм". Тхе Оxфорд Дицтионарy оф тхе Цхристиан Цхурцх (2 ед.). Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс.}}
  36. ↑ Бруггер, Wалтер ед. Дицционарио де Философíа', Хердер, Барцелона (1975) арт Пантеíсмо
  37. ↑ Цросс, Ф.L.; Ливингстоне, Е.А., едс. (1974). "Панентхеисм". Тхе Оxфорд Дицтионарy оф тхе Цхристиан Цхурцх (2 ед.). Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс.
  38. ↑ Амин, Мохаммед. „Триангулатинг тхе Абрахамиц фаитхс – меасуринг тхе цлосенесс оф Јудаисм, Цхристианитy анд Ислам”. »Цхристианс wере сеен ас полyтхеистс, дуе то тхе доцтрине оф тхе Тринитy. Ин тхе ласт феw хундред yеарс, раббис хаве модератед тхис виеw слигхтлy, бут тхеy стилл до нот регард Цхристианс ас беинг фуллy монотхеистиц ин тхе саме маннер ас Јеwс ор Муслимс. Муслимс wере ацкноwледгед ас монотхеистс.« 
  39. ↑ „Исламиц Працтицес”. Универсал Лифе Цхурцх Министриес. »Ит ис тхе Исламиц белиеф тхат Цхристианитy ис нот монотхеистиц, ас ит цлаимс, бут ратхер полyтхеистиц wитх тхе тринитy-тхе фатхер, сон анд тхе Холy Гхост.« 
  40. ↑ https://icucourses.com/pages/025-10-three-persons-are-subsistent-relations Архивирано 2017-07-31 на Wаyбацк Мацхине-у ; Интернатионал Цатхолиц Университy, Тхе Оне Труе Год: "Тхе фатхерхоод цонститутес тхе Персон оф тхе Фатхер, тхе сонсхип цонститутес тхе Персон оф тхе Сон, анд тхе пассиве спиратион цонститутес тхе Персон оф тхе Холy Спирит. Бут ин Год "еверyтхинг ис оне wхере тхере ис но дистинцтион бy релативе оппоситион." Цонсеqуентлy, евен тхоугх ин Год тхере аре тхрее Персонс, тхере ис онлy оне цонсциоуснесс, оне тхинкинг анд оне ловинг. Тхе тхрее Персонс схаре еqуаллy ин тхе интернал дивине ацтивитy бецаусе тхеy аре алл идентифиед wитх тхе дивине ессенце. Фор, иф еацх дивине Персон поссессед хис оwн дистинцт анд дифферент цонсциоуснесс, тхере wоулд бе тхрее годс, нот тхе оне Год оф Цхристиан ревелатион. Со yоу wилл сее тхат ин тхис регард тхере ис ан имменсе дифференце бетwеен а дивине Персон анд а хуман персон."
  41. ↑ https://orthodoxwiki.org/Holy_Trinity ; Холy Тринитy, Ортходоx Wики: "Ортходоx Цхристианс wорсхип тхе Фатхер, Сон, анд Холy Спирит—тхе Холy Тринитy, тхе оне Год. Фоллоwинг тхе Холy Сцриптурес анд тхе Цхурцх Фатхерс, тхе Цхурцх белиевес тхат тхе Тринитy ис тхрее дивине персонс (хyпостасес) wхо схаре оне ессенце (оусиа). Ит ис парадоxицал то белиеве тхус, бут тхат ис хоw Год хас ревеалед химселф. Алл тхрее персонс аре цонсубстантиал wитх еацх отхер, тхат ис, тхеy аре оф оне ессенце (хомооусиос) анд цоетернал. Тхере невер wас а тиме wхен анy оф тхе персонс оф тхе Тринитy дид нот еxист. Год ис беyонд анд бефоре тиме анд yет ацтс wитхин тиме, мовинг анд спеакинг wитхин хисторy."
  42. ↑ https://www.britannica.com/topic/Trinity-Christianity ; Британница, Тринитy: "Тхе Цоунцил оф Ницаеа ин 325 статед тхе цруциал формула фор тхат доцтрине ин итс цонфессион тхат тхе Сон ис “оф тхе саме субстанце [хомооусиос] ас тхе Фатхер,” евен тхоугх ит саид верy литтле абоут тхе Холy Спирит. Овер тхе неxт халф центурy, Атханасиус дефендед анд рефинед тхе Ницене формула, анд, бy тхе енд оф тхе 4тх центурy, ундер тхе леадерсхип оф Басил оф Цаесареа, Грегорy оф Нyсса, анд Грегорy оф Назианзус (тхе Цаппадоциан Фатхерс), тхе доцтрине оф тхе Тринитy тоок субстантиаллy тхе форм ит хас маинтаинед евер синце. Ит ис аццептед ин алл оф тхе хисториц цонфессионс оф Цхристианитy, евен тхоугх тхе импацт оф тхе Енлигхтенмент децреасед итс импортанце."
  43. ↑ „ББЦ - Религион: Јудаисм”. 
  44. ↑ Маимонидес, 13 принциплес оф фаитх, Сецонд Принципле
  45. ↑ е.г., Бабyлониан Талмуд, Мегилла 7б-17а.
  46. ↑ Yесоде Ха-Торах 1:7
  47. ↑ Ботеацх, Схмулеy (2012). Косхер Јесус. Спрингфиелд, НЈ: Гефен Боокс. стр. 47фф, 111фф, 152фф. ИСБН 9789652295781. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Monoteizam&oldid=42171863”