Ат Ласт
| "Ат Ласт" | ||||
|---|---|---|---|---|
| Сингл који изводи Етта Јамес | ||||
| с албума Ат Ласт | ||||
| А страна | Ат Ласт | |||
| Б страна | I Јуст Wант то Маке Лове то Yоу | |||
| Датум издања | 15. новембар 1960. | |||
| Формат | Сингл ( 45 о/м) | |||
| Жанр | блуес | |||
| Трајање | (3:05) | |||
| Издавач | Арго | |||
| Аутори | Мацк Гордон & Харрy Wаррен[1] | |||
| Етта Јамес – кронологија синглова | ||||
| ||||
Ат Ласт је пјесма коју су 1941. написали амерички композиторско-текстописачки дуо - Мацк Гордон и Харрy Wаррен за музички филм Сун Валлеy Серенаде.[1]
Прву инструментралну верзију те пјесме снимио је те исте 1941. - Гленн Миллер са својим оркестром, куриозум је да се верзија пјесме са вокалима које су отпјевали у дуету Раy Еберле и Пат Фридаy није искористила. I другу верзију пјесме, као тему која се провлачи кроз читав филм Оркестра Wивес, снимио је Миллер са оркестром, у филму глуме Георге Монтгомерy и Анн Рутхерфорд. I слиједећу верзију пјесме снимио је поновно Гленн Миллер са својим оркестром у Цхицагу 20. маја 1942., а објавио РЦА Вицтор Рецордс као синглицу од 78 окретаја (на Б страни била је "(I'ве Гот а Гал Ин) Каламазоо"). Плоча се попела на #9 Биллбоардове топ љествице 1942., задржавши се 9 тједана на љествицама, да би касније постала евергрин.
Након Гленн Миллеровог оркестра пјесму је снимио и његов бивши трубач Раy Антхонy, она се у његовој изведби попела на #2 америчке Биллбоардове топ листе - 1952.
Ипак праву популарност пјесма је доживјела тек 1961., кад ју је отпјевала пјевачица блуеса Етта Јамес у новом аранжману Рилеy Хамптона. Етта ју је снимала као насловну пјесму за свој истоимени албум - Ат Ласт, који је 1999. уврштен у Граммyеву кућу славних.[2]
Пјесма је постала заштитни знак Етте Јамес, трећи у низу хитова који је снимила за Цхесс Рецордс на свом деби албуму Ат Ласт. Она се у априлу 1961. попела на #2 у категорији Р&Б хитова (као њен други #2 хит) а након радијских емитирања доспјела је и на #47 Биллбоардове Хот 100. Иако се дакле није попела на #1, пјесма се годинама стално емитирала као евергрин, па се плоча временом попела на #40 по укупном броју проданих примјерака.
У декадама након 1961. и Еттине изведбе, пјесма је изведена у 403 верзије[1], али је управо Еттина изведба, страственог вокала и њежне виолинске пратње, остала она коју су бројни амерички младенци бирали себи за вјенчање. Верзија Етте Јамес постала је још славнија, након што је уврштена као музичка подлога за хит филмове Раин Ман, Америцан Пие и ТВ серију Нортхерн Еxпосуре.
Остале верзије пјесме
[уреди | уреди извор]Необичну верзију пјесме објавио је 1961. Перцy Фаитх под насловом Тхеме Фром 'Тхе Ласт Тиме I Саw Арцхие она се попела на # 91 америчких топ листа.
Верзија коју је снимио Гене Wатсон, попела се на # 61 на Биллбоардовој листи синглица у категорији цоунтрy музике 1991. Пјесму је снимила и легендарна Р&Б група Тхе Темптатионс на свом албуму из 1995. Фор Ловерс Онлy. Ат Ласт је снимила и Цyнди Лаупер - 2003. на албуму Ат Ласт, који је те исте године номиниран за награду Граммy.
Пјесму је извела и Беyонцé на инаугурацији предсједника Барацк Обама 20. јануара 2009.[3]}}</реф>
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 „ Ат Ласт (3:05)” (енглески). Ласт.фм. Приступљено 15. 09. 2014.
- ↑ „Граммy Халл оф Фаме Датабасе”. Реплаy.wаyбацкмацхине.орг. 2009. Архивирано из оригинала на датум 2009-04-20. Приступљено 15. 09. 2014.
- ↑ Голдман, Русселл; Фисхер, Луцхина (2012.). „Ат Ласт! Обама Данцес Инто Хисторy ат 10 Баллс”. АБЦ Неwс. Архивирано из оригинала на датум 2012-01-18. Приступљено 15. 09. 2014.