Giht
| Giht | |
|---|---|
| Giht, naslikao Džejms Gilrej 1799. Umetnik na slikovit način prikazuje bol i otok, glavne simptome ovog oboljenja. | |
| Specijalnost | Reumatologija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | M10 |
| ICD-9 | 274.00 274.1 274.8 274.9 |
| OMIM | 138900 300323 |
| DiseasesDB | 29031 |
| MedlinePlus | 000422 |
| eMedicine | emerg/221 med/924 med/1112 oph/506 orthoped/124 radio/313 |
| MeSH | D006073 |
Giht ili uratna artropatija je metaboličko oboljenje, koje nastaje kao posledica trajno visokog nivoa mokraćne kiseline u krvi (hiperuratemija) i taloženja kristala mononatrijum-urata u zglobovima i drugim delovima organizma. Predstavlja jednu od najstarijih bolesti poznatih među ljudima. Pre 2000 god. su je zvali "bolest kraljeva", jer je bila raširena među bogatim koji su preterivali u jelu i piću. Ova bolest se deli u dve kategorije: primarni i sekundarni giht.
Češće je prisutna kod muškaraca nego kod žena i 85-90% bolesnika su muškog pola. Najčešće se javlja tek nakon četvrte decenije života, vrlo je retka pre puberteta, a kod žena obično počinje posle menopauze. Učestalost gihta u Evropi je oko 0,3%, ali u svetu je različita. Kod Maora na Novom Zelandu dostiže i 10% ukupne populacije.
U velikom broju slučajeva uzrok nastanka ovog metaboličkog poremećaja je nepoznat. Kristali koji se gomilaju su soli mokraćne kiseline, koja u organizmu nastaje kao krajnji produkt metabolizma purina.
Purini nastaju na tri načina: iz hrane, metabolizmom nukleinskih kiselina u ćelijama i biološkom sintezom.
Normalna vrednost mokraćne kiseline u krvi je do 57 mg/dl i dnevno se u organizmu stvori oko 600 mg. Od toga se putem bubrega izluči 450 mg, a ostatak razgrade bakterije u crevima.
Primarni giht nastaje kao posledica i povećanog stvaranja mokraćne kiseline (zbog urođenih grešaka metabolizma) i smanjenog izlučivanja putem bubrega. Sekundarni ili stečeni giht nastaje usled povećanog stvaranja mokraćne kiseline iz nukleoproteina raspadnutih ćelija u slučaju raznih bolesti (policitemija, hronična granulocitna leukemija, psorijaza i dr).
Giht počinje naglo, obično u snu, sa izuzetno jakim bolom u zglobu, toliko jakim da bolesniku i dodir pokrivača pobuđuje bolnu senzaciju. Najčešće je zahvaćen samo jedan zglob, obično zglob nožnog palca, mada izuzetno bolest može početi i na dva ili više zglobova. Oboleli zglob daje jasnu sliku zapaljenskog artritisa, gde dominira otok, zategnuta i sjajna koža jako crvene boje. Ponekad se zbog inflamatornog procesa u zglobu, javlja i povišena telesna temperatura i drhtavica. Ovaj zapaljenski proces traje 3-14 dana, a nakon toga se spontano smiruje. Kulminaciju dostiže u prva 24 časa.
U toku faze mirovanja bolesnik nema nikakve zglobne tegobe, ali je prisutna hiperuratemija. Bolest se ponovo javlja unutar prve godine od prvog napada i obično zahvata isti zglob kao prethodni put. Postoje određeni faktori koji ubrzavaju ili podstiču ponovno pojavljivanje gihta. To su pre svega gurmanski obroci i konzumacija alkohola, a naročito uzimanje hrane bogate purinima (riba, iznutrice). U nekim slučajevima kao provocirajući faktor mogu delovati i hirurška intervencija, uzimanje nekih lekova, naglo mršavljenje, povrede i sl.
Ako se giht pravilno terapijski ne tretira, vremenom prelazi u hronični oblik koji se karakteriše pojavom potkožnih i kostnih tofusa, kao i hronične uratne artropatije. Tofusi predstavljaju karakterističnu izbočinu na koži, nastalu uled višegodišnje nelečene bolesti, a kao posledica taloženja urata u hrskavici, sinovijalnoj tečnosti zglobova, tetivama, šaci, prstima šake, kolenima, pa čak i na ušnim školjkama. Oko 20% bolesnika ima prisustne bubrežne kamenčiće. Uratna nefropatija se obično ispoljava tek nakon nekoliko godina bolesti i u početku je praćena blagim simptomima, ali kasnije napreduje i dovodi do bubrežne insuficijencije, koja je uzrok smrti oko 25% bolesnika sa gihtom.
Najvažnija laboratorijska promena je povišen nivo mokraćne kiseline u krvi. U akutnom napadu gihta mogu biti pozitivni i nespecifični testovi akutnog zapaljenja, kao npr. ubrzana sedimentacija.
Terapijski pristup bolesti kreće se u dva pravca: lečenje artritisa i lečenje hiperuratemije. Neophodno je što ranije započeti tretman artritisa, zbog zapaljenskog procesa u zglobovima, i u slučaju pravovremene terapije bolest se brzo smiruje. Medikamentozno se primenjuju nestereoidni antiinflamatorni reumatici u maksimalnoj dozi. Svim obolelim od gihta preporučuje se pravilan higijensko-dijetetski režim, sa akcentom na smanjenje masti, hrane bogate purinom i alkohola. Takođe se savetuje što veći unos tečnosti, kao prevencija nastanka bubrežnih kamenčića. U težim oblicima bolesti preporučuje se uključivanje u terapiju lekova koji koriguju metabolički poremećaj. Dugoročno uzimanje ovih lekova koriguje hiperuratemiju, sprečava ponovni nastanak artritisa i stvaranje hroničnih promena. Ukoliko postoje tofusi, dovode do njihovog rastvaranja i nestanka. Terapija gihta traje čitavog života.
U bolnici "Dženeral hospital" iz Masačusetsa urađena je studija na 47.150 ispitanika, i došlo se do zaključka da se redovnim uzimanjem mleka i mlečnih proizvoda može za 50% smanjiti rizik za pojavu gihta. Utvrđeno je i da svakodnevno uzimanje mesa povećava rizik za pojavu ovog oboljenja za 21%, a i veće količine morske hrane povećavaju rizik za 7%. Prilikom ispitivanja utvrđeno je da pojedine vrste povrća nemaju nikakav uticaj na nastanak gihta, iako se ranije smatralo da imaju (karfiol, spanać, pasulj, grašak, bob).
U slučaju da se bolest javi kod mladih osoba prognoza je lošija, jer su ponovni napadi bolesti češći, vrednosti uratemije više, češći su tofusi i promene na bubrezima, a ako se bolest ne leči dolazi do nastanka invaliditeta. Od kada se u terapiju uvode novi lekovi koji smanjuju količinu mokraćne kiseline u krvi, broj bolesnika sa hroničnim promenama je u stalnom padu, a takođe je u stagnaciji i broj bolesnika koji umiru zbog oštećene funkcije bubrega.
Naslage kristala mogu da izazovu stanje poznato kao pseudo-giht. Kristali su ovde sagrađeni od kalcijum-pirofosfata i bolest češće napada velike zglobove kao što su kolena, ručni zglob i zglobove prstiju.
- S.Stefanović i saradnici: "Specijalna klinička fiziologija", Beograd-Zagreb 1980.
- C. Müller: Gichterkrankung - Purinarme Kost gegen Schmerzen. Arhivirano 2010-11-30 na Wayback Machine-u aus: UGB-Forum. 2/00, S. 68–71, UGB-Verband, 2000.
- Anne-Kathrin Tausche et al. (2009). „Gicht – aktuelle Aspekte in Diagnostik und Therapie”. Dtsch Arztebl Int (106(34-35)): 549–555.
- Ursula Gresser: Diagnose und Therapie der Gicht, Deutsche Ärzteblatt 2003; 100(44): A-2862 / B-2379 / C-2235 (http://www.aerzteblatt.de/v4/archiv/lit.asp?id=39139[mrtav link])
- Gerhard Eis: Erhard Knabs Gichtregimen (1469). In: Medizinische Monatsschrift. 7 (1953), S. 523–527.
Članak je velikim delom preuzet sa sajta www.stetoskop.info (Arhivirano 2009-05-23 na Wayback Machine-u) uz dozvolu koju možete videti ovde (srwiki). |