Пређи на садржај

Ханефијски мезхеб

Извор: Wikipedija

Ханефијски мезхеб (арапски: المذهب الحنفي) је један од четири призната мезхеба (правне школе) у Исламу . Њега је основао имам Ебу Ханифа који је рођен у Куфи. Ебу Ханифе је већ као дјечак учио код познатих учењака и већ тада је показивао своју велику оштроумност, његови учитељи су му већ као веома младом повјеравали држање разних трибина као и учешће у разним дебатама. Ебу Ханифе је за свог живота затекао и неколико асхаба. Из Ханефијске правне школе је изашао велики број учењака, а најпознатији међу Ебу Ханифиним ученицима јесте Ебу Јусуф. Ханефијски мезхеб је најраспростренији међу муслиманима Европе, у Турској, БиХ, Египту, Индији.

Од четири сунитске школе права у исламу, ханефијска школа је најстарија. Она има репутацију да ставља нагласак на улогу разума и да је либералнија него остале три школе. Ханефијски мезхеб такођер има највише сљедбеника од све четири главне сунитске школе. (Османско и Могулско царство су ханефије, тако да је ханефијски мезхеб још увијек широко распрострањен у земљама овог простора.) Данас, ханефијска школа превладава међу сунитима у централној Азији, Афганистану, Пакистану, Бангладешу, Индији, Кини, као и у Ираку, Мауританији, Турској, Албанији, Босни и Херцеговини, Косову, Македонији, на Балкану и на Кавказу. Такођер га слиједе у великом броју у и другим дијеловима муслиманског свијета.

Карта исламског свијета, ханефијски мезхеб (свијетлозелено) најзаступљенији је у Турској, сјеверном дијелу Блиског истока, Централној Азији и Индијском потконтиненту

Извори и методологија

[уреди | уреди извор]

Извори из којих су изведени закони, по редослиједу важности су: Куран, аутентичне нарације посланика Мухамеда / Посланика (хадис), консензус (иџма), те закључивање по аналогији (кијас). Кијас се примјењује само ако се непосредна материја не може се наћи у Курану или хадисима. Четврти халифа, Алија, пренио је главни град исламске државе у Куфу, а тиме су многи асхаби Посланика се населили тамо, а ханефијски мезхеб је доносио своје одлуке на темељу хадиса Посланика које су преносили асхаби који су живјели у Ираку; тако је овај мезхеб постао познат као куфански или ирачки мезхеб, у ранијим временима. Већину основе мезхеба формирали су 'Али ибн Аби Талиб и 'Абдуллах Ибн Мас'уд, као и друге личности из домаћинства Посланика којим је Ебу Ханифа студирао, као што су Мухаммад ал-Баqир, Ја'фар ал-Садиq, те Заyд ибн 'Алија. Многи правници и преносиоци хадиса живјели су у Куфи укључујући и једног од главних учитеља Ебу Ханифе, Хаммада ибн Сулаyмана.

Нека карактеристична мишљења Ебу Ханифе и ханефијског мезхеба

[уреди | уреди извор]
  • Осим на хаџу, сваки намаз (5-пута извршавана дневна молитва) треба бити извршена у свом времену. (Неки не-ханефијски учењаци допуштају особи која путује да прилагоди одређена намаска времена због практичности.)
  • Почетак времена за икиндију-намаз (и крај времена за подне-намаз) касније је него у другим школама (отприлике кад су сјене дупло дуже од дужине њихових објеката).
  • 6. свакодневна молитва зван wитр је wаџиб / потребна (али не на истој нивоу као и обавезних 5-дневних намаза) .
  • Ебу Ханифа, узимајући дословно (харфиyyах), става је да је "вино" (خمر / Кхамр у кур'анском / класичном арапском језику), односно ферментирани сок од грожђа или датуле, апсолутно забрањено. Стога, он је мислио да је допуштено попити малу не-опојну количину других алкохолних пића (нпр. од меда или житарица). Касније ханефијски учењаци уводе правило да су сва алкохолна пића забрањена, без обзира на извор.
  • Није допуштено да се клања у одјећи направљеној од псеће коже [што се сматра прљавштином по исламском шеријатском стога утјече на ваљаност намаза].
  • Крварење може покварити абдест.
  • Сáмо додиривање особе супротног спола не квари абдест.
  • Муслиманима је дозвољено да раде на изградњи цркви, те се таква плаћа сматра законитиом (халал) по ханефијама.
  • Сви сљедбеници ханефијског мезхеба сматрају да је Куран Божији говор и да је шеријатски закон Божански закон, компатибилан за сва времена и да је харам (забрањено) покушати промијенити или модифицирати шеријат.

Све четири мезхеба се поштују и заправо разлику између мезхеба сматрају благословом. Све четири мезхеба се признају као ваљане правне школе сунитског ислама које су произашле из анализе Курана и суннета. Муслимани могу да слиједе било који од четири мезхеба, а особа која је на нивоу учењака једног мезхеба може одабрати да слиједи одеђени став из другог мезхеба на било коју одређену тему, ако јој тај став више има смисла од онога што та особа сматра кривим путем.

Познате ханефије

[уреди | уреди извор]

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]