Хијераполис

За остале употребе, в. Хијераполис (разврставање).

Хиераполис-Памуккале
Свјетска баштина – УНЕСЦО
Турска Хијераполис Локација Хијераполиса у Турској
Регистриран:	1988. (12. засједање)
Врста:	Културно и природно добро
Мјерило:	иии, ив, вии
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Хијераполис (грчки: Ἱεράπολις, у значењу "Свети град") је старогрчки град на врху јединствених минералних извора у југозападној Турској, у близини града Денизли. Хијераполис на топлицама Памуккале (турски за "Памучна палача") је основала пергамска краљевска династија Аталида у 2. стољећу пр. Кр. као љечилиште, а многи који су се дошли лијечити су се повлачили овдје све до своје смрти. У Хијераполису се налазе остаци купатила, храмова и других старогрчких и староримских споменика, те оригиналне ранокршћанске грађевине, због чега је 1988. године, заједно с топлицама Памуккале, уписан као УНЕСЦО-ва свјетска баштина.

Земљовид античког Хијераполиса

Хисторија

Римско казалиште с погледом на Памуккале

Мартриј св. Филипа

Памуккале су јединствене минералне топлице које су својим прелијевањем преко брда створиле јединствен крајолик плитких терасастих базена снијежно бијелих рубова од калцита. Њени топли извори од 35 °Ц су сматрани терапеутскима јер се сматрало да могу лијечити истом снагом којом мијењају крајолик. Због тога су краљеви Пергама ту у 2. стољећу пр. Кр. основали град-лијечилиште Хијераполис, назван према већ постојећем храму из 3. стољећа пр. Кр. који су Фригијци подигли у част краља Сиракузе Хијерону I.

Римљани га освајају 129. пр. Кр. и настављају развијати у важно ходочасничко и медицинско средиште у којему су се мијешали Анатолци, Грко-Македонци, Римљани и Жидови. Хидротерапија у разним пригодним објектима (базени, терме, и др.) је праћена и вјером, те су настали локални култови. Тако је Аполонов храм подигнут на мјесту гдје су из пукотине извирала омамљујућа испаравања.

Према предаји, град је на кршћанство покрстио апостол Филип који је овдје и распет за вријеме цара Домицијана око 87. године. Хијераполис је остао једном од двије метрополије Фригије Пацатиана, али и бискупијом. Најзначајнији споменик из тог доба је Мартриј (мартyриум) св. Филипа који има јединствен осмерокутни тлоцрт на врху монументалног стубишта.

Одлике

Велика некропола Хијераполиса је препуна саркофага од којих је најславнији саркофаг марка Аурелија Аммианоса на којему је приказан најстарији строј који је користио зупчанике и пријенос снаге - пила на воденички погон.

Комплекс Великих римских терми из 2. стољећа пр. Кр. је изграђен од великих камених блокова без цемента, и имао је бачвасте сводове. Имао је много отворених или затворених дијелова спојених пролазима: базене с тополом и хладном водом, парне купељи, те дубоке нише, књижницу, гимназиј и друге објекте. Данас је археолошки музеј Хијераполиса.

Римско казалиште подигнуто је за вријеме цара Септимија Севера и украшено је фризом који приказује обредну процесију и жртву Артемиди из Ефеза.

Мартриј св. Филипа који има оригиналну организацију простора у осмерокутном тлоцрту на врху монументалног стубишта.

Извори

• Клаус Греwе, "Дие Релиефдарстеллунг еинер антикен Стеинсäгемасцхине аус Хиераполис ин Пхрyгиен унд ихре Бедеутунг фüр дие Тецхникгесцхицхте Архивирано 2011-05-11 на Wаyбацк Мацхине-у" Интернационална конференција у Истанбулу 13.−16. српња 2007. год. Издато 2009. као: Мартин Бацхманн, Баутецхник им антикен унд ворантикен Клеинасиен, Истанбул: Еге Yаyıнларı/Зеро Прод. Лтд. стр. 42.9–454. ИСБН 978-975-807-223-1
• Др. Цемил Токсöз - Памуккале & Хиераполис; 1995., Ериṣ Туризм Тиц Пазарлама, Денизли.
• Паул Артхур - Бyзантине анд Туркисх Хиераполис, ан арцхаеологицал гуиде Архивирано 2010-09-17 на Wаyбацк Мацхине-у; Еге Yаyинлари, Истанбул, 2006. ИСБН 975-807-134-3

Вањске везе

Хијераполис на Wикимедијиној остави

• Хиераполис - туристичке информације (en)
• Долина Ликос (Цолоссае, Лаодицеа, и Хиераполис) Архивирано 2016-12-30 на Wаyбацк Мацхине-у