Кобре
Кобре су змије отровнице из породице гуја (Елапидае). То је збирни назив за читав низ разних врста змија из те породице, сврстаних иначе у разне родове.
Тјелесна грађа
[уреди | уреди извор]Величина им се креће од приближно 60 цм па све до 5 м, али најчешћи су одрасли примјерци од 2 м. Ове су змије можда најпознатије по томе што могу раширити свој врат тако да обликују савршени клобук.
Станиште
[уреди | уреди извор]Природно станиште им је поприлично разнолико те неке врсте живе у пустињама а друге у тропским кишним шумама и другим стаништима у Африци и Азији. Врло често живе у близини људских насеља те тако често долази до међусобног контакта гдје нису ријетки опасни угризи.
Отровност
[уреди | уреди извор]Успркос својој великој и злогласној репутацији, угриз кобре ријетко завршава смрћу угризене особе. Нека истраживања указују да је чак око 50 % угриза без отрова, то су тзв. "сухи угризи". Угриз је смртоносан у само 10 % случајева, али се опасност разликује од врсте до врсте. Неке су врсте много опасније од других. Зуби су им релативно мали те понекад не омогућују ефективно уштрцавање отрова. Примјерице, краљевске кобре дуге 5 метра имају отровне зубе дуге свега 1 цм док поскок дуг једва 1 м има отровне зубе једнаке величине. Такођер, кобрин угриз је врло спор у успоредби с муњевитим угризима других опасних змија отровница, поглавито љутица као сто су наш поскок и риђовка. Ипак, сваки угриз треба схватити врло озбиљно (као потенцијално смртоносан) те што хитније потражити љечнићку помоћ. Смрт од угриза (ако је угриз смртоносан) најчешће сеxнаступа у року од 2-6 сати, али ако је отров убризган директно у вену она може наступити у мање од једног сата.
Најпознатије врсте
[уреди | уреди извор]У подручју јужне и југоисточне Азије живи краљевска кобра (Опхиопхагус ханнах) која је друга највећа змија отровница на свијету (после копненог тајпана). Нису ријетки примјерци дуљине 4,5 м, а рекордна величина је 5,7 м. Пошто живи искључиво у шумским подручјима, ријетко долази у дотицај са човјеком, тако да је број угриза ове змије врло мали. Најчешће буду угризени кротитељи змија у Бурми и Тајланду који за своје представе користе ове змије. Иако јој отров није нарочито токсичан, те је по својој снази знатно слабији од бројних других змија, угриз је врло опасан, јер змија угризом излучи велику количину отрова. Забиљежен је случај када је краљевска кобра угризла слона у кожни набор на врху сурле, па је слон за неколико сати угинуо. Ове се змије хране искључиво другим змијама па се и због тога на латинском зову змијождери.
Иако људи често страдају од Индијске кобре (Наја наја) број угриза је релативно мали у односу на бројност популације кобри и људске популације. Разлог томе је што се кобра сматра утјеловљењем неких индијских божанстава, па многи људи пазе да кобрама не сметају и не науде. Чак се негдје (примјерице, у мјесту Схигали) одржавају фестивали са змијама. Људи прије таквих догађаја сакупљају кобре и након фестивала брижљиво их враћају на мјесто на којем су их нашли.
Због посебне грађе отровних зуби неке кобре могу штрцати отров на удаљеност и до 2 метара и тако се бранити од нападача. Отров има јако надражујуће дјеловање на очи и, ако га се одмах не испере, може довести до трајне слијепоће. Посебно су по тој особини познате четири врсте афричких кобри,[1] то су : црноврата кобра (Наја нигрицоллис), мозамбичка кобра (Наја моссамбица), црвена кобра (Наја паллида) и јужноафричка кобра пљувачица (Хемацхатус хаемацхатус). Такођер неке врсте азијских кобри попут малезијске кобре пљувачице (Наја спутатриx) такођер могу штрцати отров.
Позната је и гласовита Египатска кобра (Наја хаје) која посједује један од најснажнијих отрова од свих кобри,те је њезин угриз често смртоносан. Вјерује се да је египатска краљица Клеопатра починила је самоубојство или је била убијена угризом ове змије. Ова је кобра такођер у вријеме старога Египта била симбол Доњег Египта а звала се Уаџит и представљала је ватрено око бога Ра.
Попис кобра
[уреди | уреди извор]- Праве кобре (Наја)
- Краљевска кобра (Опхиопхагус ханнахкеипер)
- Јужноафричка кобра пљувачица (Хемацхатус хаемацхатус)
- Аспиделапс
- Водене кобре (Боуленгерина)
- Харлекинске кобре (Хомороселапс)
- Шумске кобре (Псеудохаје)
- Пустињске кобре (Wалтериннесиа)
- Индијска кобра (Наја наја)
- Египатска кобра (Наја хаје)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Броадлеy, Доналд Г.; Андреw С. Балдwин (2006). „Таxономy, натурал хисторy анд зоогеограпхy оф тхе Соутхерн Африцан схиелд цобрас, генус Аспиделапс (Серпентес: Елапидае)”. Херпетологицал Натурал Хисторy 9.