Котел Да-Дон
| Котел Да-Дон | |
|---|---|
| Рођење | 12. 12. 1967. Јерузалем, Израел |
| Националност | Израелац, Хрват, |
| Етницитет | Жидов |
| Држављанство | Израел, Хрватска |
| Занимање | рабин |
| Супруг/а | Агнес Ева Да-Дон |
| Дјеца | Емануел-Исраел Авиад-Давид Јонатан-Моше Симка-Зсузсиа |
Котел Да-Дон (Јерузалем, 12. 12. 1967.), хрватски рабин, рабин жидовске вјерске заједнице "Бет Исраел" у Загребу и главни рабин Хрватске од 1998 до 2006 године.
Подријетло и школовање
[уреди | уреди извор]Рабин Котел Да-Дон је рођен у Јерузалему 12. 12. 1967 у обитељи мароканских жидова.[1] Вјерско образовање је стекао у јешиви Ха-Котел у Јерузалему, гдје је студирао од 1987 до 1991 године. Од 1991 до 1995 студирао је и завршио школовање за рабина у рабинском и учитељском семинару Мидраш Сепхарди у Јерузалему. Ондје је и стекао педагошко образовање. Право је дипломирао на правном факултету свеучилишта Бар Илан у Рамат Гану, гдје је студирао од 1991 до 1995 године. 1995 постао је члан Израелске одвјетничке коморе.[2]
Рабинска каријера у Хрватској
[уреди | уреди извор]Да-Дон је први пут посјетио Хрватску 1993 године, када га је његов рабин послао у Загреб како би водио вјерске службе за благдане у Жидовској опћини Загреб (ЖОЗ). Загреб је опет посјетио 1994, а 1995 је постављен за рабина ЖОЗ-а.[3] Тијеком 1996 и 1997 године радио је као професор на "Жидовском теолошком сјеменишту Свеучилишта жидовских студија" у Будимпешти, те на на факултетима за рабинске и за педагошке студије.[2] По повратку у Загреб 1998 године Да-Дон је постављен за главног рабина Хрватске.[2] Мјесто главног рабина је било упражњено више од петдесет година прије доласка Да-Дона, пошто је задњи главни рабин Мирослав Шалом Фреибергер убијен у Аусцхwитзу 1943 године тијеком Холокауста.[4] Да-Дон је држао ту позицију до 2006 године, након чега му је вијеће ЖОЗ-а одбило продужити уговор. Умјесто њега на мјесто рабина ЖОЗ-а је постављен рабин Зви Елиезер Алоние. Убрзо послије дошло је до сукоба и подијеле унутар ЖОЗ-а. Да-Дон је поднио тужбу на опћинском суду у Загребу у којој је тражио враћање позиције главног рабина уз плаћу од 15,000 ХРК.[5] Група, унутар ЖОЗ-а, која је подупирала Да-Дона је била окупљена око Иве и Славка Голдстеина. Они су се након сукоба одвојили од ЖОЗ-а тј. од друге стране која је била окупљена око Огњена Крауса и Јакова Биененфелда. Иво и Славко Голдстеин су 2006. године основали Бет Исраел, нову вјерску заједницу. За рабина заједнице је постављен Да-Дон, а за предсједника Иво Голдстеин. Бет Исраел је службено признат од стране Еуропске рабинске конференције 21. 7. 2006 године. ЖОЗ је у међувремену службено поставио Алониеа за рабина заједнице. Односи између двију заједница су остали напети и неразријешени до данашњег дана, дијелом и због имовинско-правних односа.[6][7][8] 2008 године Бет Исраел је у Загребу отворио прву синагогу након Другог свјетског рата.[9]
Од 2006 године Да-Дон предаје "Увод у јудаизам" на Филозофском факултету у Загребу,[10] те исто тако колегиј "Војна етика" на Хрватском војном училишту "Петар Зрински".[11]
У сијечњу 2013 године, Да-Дон је у посјет примио америчку докторицу комуникологије Јудитх А. Реисман. Након разговора са Реисман, рабин Да-Дон је устврдио пред хрватским медијима да Реисман не негира Холокауст, а за што је била оптужена од стране појединих медија у Хрватској приликом својег боравка у Хрватској.[12]
Обитељ
[уреди | уреди извор]Да-Дон је оженио своју супругу Агнес Еву Да-Дон, која је мађарско-жидовског подријетла, 1995 године.[3] Заједно имају четверо дјеце; Емануела-Исраела, Авиада-Давида, Јонатана-Мошеа и Симка-Зсузсиа.[2] Да-Донов син Емануел-Исраел је 2009 године прославио Бар-мизву, то је била прва Бар-мизва у Хрватској од Холокауста и прва Бар-мизва вођена у новоотвореној синагоги.[9][13] Да-Дон је хрватски држављанин[6][14] и течно говори хрватски језик.[9][11] Аутор је књиге "Жидовство - живот, теологија и филозофија"."[15]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Габриела Абрамац, »Језик и идентитет говорника жидовских језика«, Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет, Загреб, стр. 16.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Тијела заједнице: Рабин. Бет Исраел. Преузето 25. 2. 2014
- ↑ 3,0 3,1 Тања Лакић, »Рабин Котел Да-Дон о жидовству и како доћи и остати у Загребу«, Спецтрум (Католички богословни факултет у Загребу), бр. 3-4, Загреб, јануар 2009, стр. 173., 174., 175., ИССН 1849-1065 (Хрчак)
- ↑ Жељко Рогошић (24. 3. 2008). Луциано Моше Прелевић - три живота новог загребачког рабина. Национал. Архивирано из оригинала на 11. 7. 2012. Преузето 25. 2. 2014
- ↑ Да Дон тражи да га суд опет постави за рабина. Национал (20. 3. 2006). Архивирано из оригинала на 7. 7. 2012. Преузето 25. 2. 2014
- ↑ 6,0 6,1 Пламенко Цвитић (12. 7. 2005). 'Ударио бих Голдстеина да нас нису раздвојили'. Национал. Архивирано из оригинала на 7. 7. 2012.. Преузето 25. 2. 2014
- ↑ Рабин Зви Елиезер Алоние именован надрабином загребачким. Жидовска опћина Загреб (28. 2. 2006). Преузето 25. 2. 2014
- ↑ Краус: Котел Да-Дон подијелио је чланове ЖОЗ-а. Хрватска радиотелевизија (4. 9. 2005). Преузето 25. 2. 2014
- ↑ 9,0 9,1 9,2 Кармела Девчић (2009.). Рабинов син постао је мушкарац. Глобус. Преузето 25. 2. 2014.
- ↑ Хрвоје Винцек (3. 3. 2006). Котел Да Дон на Филозофском факултету предаје Увод у јудаизам. Јутарњи лист. Преузето 25. 2. 2014
- ↑ 11,0 11,1 Томислав Брандт (март 2011). Академик, војник и предавач на ХВУ. Хрватски војник. Преузето 25. 2. 2014
- ↑ Рабин Да Дон примио Ј. Реисман: Она не негира холокауст!. Пословни дневник (30. 1. 2013). Преузето 25. 2. 2014
- ↑ (en)Карен Голд Анисфелд (2009). Фирст бар митзва целебратед ин Цроатиа синце Холоцауст. Тхе Јеwисх Цхроницле. Преузето 25. 2. 2014
- ↑ Анита Маленица. Стиже гостујући рабин, Да-Дон не одлази из Хрватске. Слободна Далмација. Преузето 25. 2. 2014
- ↑ (en)Јудаисм: Wаy оф Лифе, Пхилосопхy анд Тхеологy. www.гоодреадс.цом. Преузето 25. 2. 2014