Пређи на садржај

Ротаторије

Извор: Wikipedija
Ротаторије, колњаци
Птyгура пилула
Научна класификација
Царство: Анималиа
Подцарство: Еуметазоа
Наткољено: Платyзоа
Кољено: Ротифера
Цувиер, 1798.

Ротаторије или колњаци (Ротаториа, Ротифера) су кољено врло малених животиња, највеће досежу дужину од 3 мм, с генетски утврђеним бројем станица (еутелија). У ово кољено сврстане животиње спадају у скупину најмањих вишестаничних животиња (од 0,1 до највише непуна 3 милиметра). покретљиви предњи и стражњи дијелови излазе из хитинског оклопа којим је заштићено ваљкасто тијело, а на глави имају вијенац трепљи (ротаторни апарат). Трепље непрекидно трепере и тако покрећу тијело, а стварањем струје воде, приноси храну устима. У свијету живи око 2.000 дијелом врло различитих врста.

Животни околиш

[уреди | уреди извор]

Колњаци су врло отпорне животиње и могу преживјети у врло различитим срединама. На копну, живе на стаблима, у влажној маховини као и у пијеску или између мрвица тла, но једнако тако настањују и мора и слатководне средине, гдје су важан извор хране већим животињама. При томе, не сметају им хладноће Антарктике односно Арктика, као ни високе температуре термалних извора.

Различити родови колњака живе или трајно причвршћени на биљкама или слободно плутају водом или у детритусу.

Морфологија

[уреди | уреди извор]

Изглед колњака је врло различит, но грубо се може подијелити на три дијела, с тим да врсте које живе на биљкама обликом потсјећају на црве а врсте у води изгледају врећасто.

  • Глава с ротаторним органом - ротаторни орган састоји се од два вијенца трепетљика које су готово непрекидно у покрету и због тога личе на котаче који се окрећу. На тај начин се крећу а истовремено изазивају струјање воде с храњивим дјелићима. Колњаци могу увући или извући ротаторни орган.
  • Труп - у средини тијела налази се обично хитинским омотачем заштићен труп. Црволике врсте могу главу и стопало увући у труп.
  • Стопало - стопало колњака има двије израслине с двије жлијезде које луче љепљиву твар којом се животиња може повремено или трајно држати за одабрану подлогу.

Обзиром на грађу тијела, колњаци се могу кретати на више начина: клизити, пливати, скупљањем и истезањем пузати или се кретати уз помоћ трепетљика на рораторном органу.

У вријеме суше, колњаци користе способност анабиозе. Из тијела избаце тјелесну текућину и скврче се у кугласти облик. У таквом облику, названом и "сухом укочености", могу преживјети до четири године.

На трупу или стопалу могу остати причвршћени пакети или појединачна јаја која имају исту способност реагирања на лоше увјете у околишу као и одрасле животиње.

Храна

[уреди | уреди извор]

Већина врста храни се алгама или детритусом. Неке врсте трепетљикама и струјом воде хватају алге или бактерије. Но, постоје и грабежљиви колњаци који из воде која струји лове врло мале једностаничне животиње или дијелове. Врста Аспланцхна биргхтwелли која је велика само око 1 мм је такођер грабежљивац. У воду излучује пептид. Друге врсте имају другачије начине лова, а неке врсте паразитирају на другим животињама.

Размножавање и очекивани животни вијек

[уреди | уреди извор]

Поједини родови колњака имају различите начине размножавања. У повољним увјетима (углавном у љетним мјесецима) размножавају се несполно (партеногенеза), а кад су увјети неповољни (углавном у јесен), размножавање је сполно.

Очекивани животни вијек појединих врста колњака је различит, но у просјеку је то око једног тједна.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Иако се колњаци и данас сматрају кољеном, према филогенетским, морфолошким и молекуларнобиолошким успоредбама данас их се више не сматра природном скупином (монофилија) јер се још једно кољено, Ацантхоцепхала, сматра сестринском с редом Бделлоида из кољена колњака[1][2].

Данас се као актуелна хипотеза прихваћају слиједећи сроднички односи унутар колњака: 

-- Kolnjaci (Rotatoria)
   |-- Seisonida
   '-- N.N.
       |-- Bdelloida i Acanthocephala
       '-- Monogononta

кољено Ротифера

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Јамес Р. Гареy, Тхомас Ј. Неар, Мицхаел Р. Ноннемацхер1, Стевен А. Надлер: Молецулар евиденце фор Ацантхоцепхала ас а субтаxон оф Ротифера. Јоурнал оф Молецулар Еволутион 43 (3), 1996; Сеитен 287–292 (Абстрацт[мртав линк])
  2. ↑ Мартíн Гарцíа-Варела, Герардо Пéрез-Понце де Леóн, Патрициа де ла Торре, Мицхаел П. Цуммингс, С.С.С. Сарма, Јуан П. Лацлетте: Пхyлогенетиц Релатионсхипс оф Ацантхоцепхала Басед он Аналyсис оф 18С Рибосомал РНА Гене Сеqуенцес. Јоурнал оф Молецулар Еволутион 50 (6), 2000; Сеитен 532–540 (Абстрацт[мртав линк])

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Догељ, V, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, M: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, M: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, I: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, I, Хабдија, I, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Марцон, Е, Монгини, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, I: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, I, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Стyлос Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Стyлос Нови Сад, 1995.
  • Библиотека Планета Земља и живот на њој: Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Остали пројекти
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Ротаторија
Wикиврсте имају податке о: Ротаторија
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rotatorije&oldid=41809974”