Сацха Гуитрy
| Сацха Гуитрy | |
|---|---|
Сацха Гуитрy године 1931. | |
| Биографске информације | |
| Рођење | Алеxандре-Георгес-Пиерре Гуитрy 21. 2. 1885. Санкт Петербург, Руско Царство |
| Смрт | 24. 7. 1957. (доб: 72) Париз, Француска |
| Супружник | Цхарлотте Лyсèс (1907-1918) Yвонне Принтемпс (1919-1932) Јацqуелине Делубац (1935-1939) Геневиèве де Сéрéвилле (1939-1949) Лана Марцони (1949-1957) |
| Родитељи | Луциен Гуитрy (отац) |
| Професионалне информације | |
| Занимање | глумац књижевник казалишни и филмски режисер |
| Опус | |
| Дјелатни период | 1902-1957 |
| Инспирација | |
Алеxандре-Пиерре Георгес "Сацха" Гуитрy (21. фебруар 1885 - 24. јул 1957) био је француски глумац, драмски писац и филмски режисер. Родио се у царској Русији као син угледног француског глумца Луциена Гуитрyја, и већ у дјетињству исказао талент за глуму, а с временом је стекао репутацију популарног козера. Управо због тога је, након кратких искустава са нијемим филмом у младости, одлучио да се у потпуности посвети казалишту. Међутим, након што је 1930-их у Француску уведен звучни филм, Гуитрy је закључио да ће ипак моћи користити нови медиј. Резултат је била серија хисторијских комедија која му донијела изузетну популарност и наклоност критике. Каријеру му није прекинула ни њемачка окупација Француске, али је након ослобођења неко вријеме провео у затвору под оптужбом за колаборацију. Иако је пуштен, репутација му се није поправила све док га као свој узор нису почели наводити неки од аутора француског Новог вала.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Осим када није наведено, Гуитрy је све филмове режирао, за њих написао сценарио и у њима глумио.
- 1914 : Осцар ренцонтре Мадемоиселле Мамагеот – кратки нијеми
- 1922 : Уне петите маин qуи се плаце – кратки нијеми
- 1934 : Дîнер де гала ауx амбассадеурс – кратки документарни
- 1935 : Пастеур – ко-режија: Фернанд Риверс
- 1935 : Гоод Луцк (Бонне цханце !)
- 1936 : Индисцретионс
- 1936 : Цонфессионс оф а Цхеат (Ле Роман д'ун трицхеур)
- 1936 : Мон пèре аваит раисон
- 1936 : Лет Ус До а Дреам
- 1937 : Ле Мот де Цамбронне
- 1937 : Дéсирé
- 1937 : Пеарлс оф тхе Цроwн (Лес Перлес де ла цоуронне)
- 1938 : Qуадрилле
- 1938 : Ремонтонс лес Цхампс-Éлyсéес
- 1939 : Нине Бацхелорс
- 1941 : Млле. Десирее
- 1942 : Ла Лои ду 21 јуин 1907
- 1943 : Де Јеанне д'Арц à Пхилиппе Пéтаин
- 1943 : Мy Ласт Мистресс
- 1943 : Ла Малибран
- 1947 : Тхе Привате Лифе оф ан Ацтор
- 1948 : Тхе Ламе Девил (Ле Диабле боитеуx)
- 1949 : Ауx деуx цоломбес
- 1949 : Тоâ
- 1950 : Ту м'ас саувé ла вие
- 1950 : Тхе Треасуре оф Цантенац
- 1951 : Дебурау
- 1951 : Ла Поисон
- 1952 : Је л'аи éтé троис фоис
- 1953 : Ла Вие д'ун хоннêте хомме
- 1953 : Тхе Виртуоус Сцоундрел – ас нарратор
- 1953 : Роyал Аффаирс ин Версаиллес (Си Версаиллес м'éтаит цонтé)
- 1955 : Наполéон
- 1955 : Иф Парис Wере Толд то Ус (Си Парис ноус éтаит цонтé)
- 1957 : Ловерс анд Тхиевес (Ассассинс ет Волеурс) – није глумио
- 1957 : Лес Троис фонт ла паире – посљедњи наступ, али само на шпици
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Мини-сите сур Сацха Гуитрy, Цинéматхèqуе франçаисе
- « Ла Мéтходе д'éцритуре де Гуитрy » сур ле сите де ла Библиотхèqуе ду филм
- Оуврагес де Сацха Гуитрy сур ле сите де ла Библиотхèqуе ду филм
- Сацха Гуитрy на сајту ИМДб
- Пиèцес де Гуитрy репрéсентéес сур Лес Арцхивес ду спецтацле