Вена порта
| Вена порта | |
|---|---|
| Систем вене порте | |
| Латински | вена портае хепатис |
| Граy'с | субјецт #174 681 |
| МеСХ | Портал+Веин |
Вена порта или портална вена јетре (лат. вена портае хепатис) је велика вена која доводи крв из органа за варење у јетру. Јетра има два аферентна крвна система (вену порту и артерију јетре) и један еферентни крвоток (јетрене (хепатичне) вене ). Вена порта настаје из три главне венска крвна суда - слезинске, доње и горње мезентријске вене - и на тај начин прикупља крв из слезине, желуца, танког и дебелог црева, жучне кесице и гуштераче и доводи је у јетру.[1]
Циркулација кроз паренхим јетре, тј. микроциркулација јетре обавља се кроз фино гранање доводног крвног система у синусоиде, артериоле и капиларе и кроз одвод крви из синусоида директно у централне, затим сублобулске и друге веће хепатичке вене из јетре. Крв која долази преко вене порте у јетру доноси ресорбовани нутритивне али и токсичке материјале из целог цревног подручја, а захваљујући посебној микроциркулацији у јетри омогућава директан контакт са хепатоцитима и са Купферовим ћелијама.[1]
Анатомија
[уреди | уреди извор]Венски систем, којим се крв враћа из желуца, црева, слезине, гуштераче и жучне бешике скупља крв у једну велику вену, вену порту (лат. в. портае) и заједно са њом чини порталну циркулацију. У јетри из грана порталне вене крв прелази у синусоиде јетре који су по својој грађи слични капиларима. Поред тога крв кроз јетрене вене наставља да тече и у доњу шупљу вену.[2]
У главно стабло портне вене улива се директно пилорусна, цистична и коронарне гастричне вене. Отуда у цирози јетре (која је најчешћи узрок порталне хипертензије због застоја у јетри и повећаног притиска крви на зидове вена), настају колатерале - познате и као синдром венских варикозитета. У хилусу јетре вена порта се грана најчешће у десну и леву грану. Огранци вене порте у паренхиму јетре имају даљи сегментни распоред, што има и велики клинички значај.
Вена порта се обично настаје на ушћу горње мезентеричне вене и вене слезине и прима крв из доње мезентеричне, желудачне, и цистичне вене. Три хепатичне вене (десна, средња, лева) представљају главни пут дренеже крви из јетре.[3]
Хепатичне вене леже у фисурама којима се јетра дели на лобусе и секторе. Оне су интерсегменталне и дренирају делове суседних сегмената, што је у супротности са дистрибуцијом грана хепатичне артерије, вене порте и жучних водова, који обједињени у педикле, управо дефинишу сегменте јетре. Десна хепатична вена лежи у десној сцизури и дели десни лобус на задњи и предњи сектор, а дренира сегменте V, VI, VII и делом сегмент VIII јетре. Средња хепатична вена лежи у главној сцизури, одвајајући десни предњи сектор од медијалног сектора и дренира сегменте IV, V и VIII.[2][4]
Лева хепатична вена лежи у левој сцизури, непосредно десно од фалциформног лигамента и дренира сегменте II и III и делом сегмент IV. Хепатичне вене настају од централне вене лобулуса јетре. Након формирања мањих вена, настају десна и лева хепатична вена које се уливају у доњу шупљу вену. Док периваскуларни фиброзни омотат обавија портне тријаде унутар јетре, хепатичне вене немају фиброзни омотач.[5]
Десна хепатична (јетрена) вена, након кратког екстрахепатичног тока од око 1 цм, дренира се директно у супрахепатичну и доњу шупљу вену. Средња и лева хепатична вена се најчешће претходно сједињују у кратко заједничко стабло, које се улива са леве стране у доњу шупљу вену.[2]
Физиологија
[уреди | уреди извор]Портална вена јетре је велики крвни суд пречника од 8 до 12 мм код одраслих. Хепатични портални систем је прелазни мост који обезбеђује 75 до 80% протока крви из дигестивног тракта, преко кога се усмеравају хранљиве материје у јетру у којој се оне складиште или служе за локалну или системску примену.[6] Осим последње трећине правог црева, сва крв се из желуца, танког и дебелог црева улива у хепатичну вену. Главни физиолошки смисао овакве организације крвотока јесте пречишћевање крви од потенцијално штетних материја (отуд ранији назив детоксикација) и обрада хранљивих материја од стране ензима јетре. Ови ензими делују, између осталог, и на лекове, третирајући их као стране супстанце које треба елиминисати, односно превести у нешкодљиве (у овом случају и неефикасне) метаболите. Ипак, метаболизам лекова не иде нужно ка стварању неактивних метаболита па се термин детоксикација сматра опсолентним.[7]
Портални притисак у систему вене порте је између 5 и 10 ммХг, што омогућава савладавање синусоидне баријере јетре пре пражњењења крви у доњу шупљу вену. Урођене аномалије у систему вене порте као и стечени поремећаји у анатомском односу панкреаса и вене порте (неопластични процеси у глави и телу гуштераче, који могу узроковати спољашњу компресије на гранама вене порте) повећавају ризик од појаве порталне хипертензије.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Веллар ИД. Прелиминарy студy оф тхе анатомy оф тхе веноус драинаге оф тхе интрахепафиц анд еxтрахепатиц биле дуцтс анд итс релеванце то тхе працтице оф хепатобилиарy сургерy АНЗ. Ј Сург 2001; 71: 418-22.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Скандалакис ЈЕ, Цолборн ГЛ, Wеидман ТА, Фостер РС, Кингснортх АН, Скандалакис Љ, ет ал. Сургицал Анатомy: Тхе Ембрyологиц Анд Анатомиц Басис Оф Модерн Сургерy. 2нд ед. Неw Yорк: МцГраw-Хилл; 2004.
- ↑ Цоуинауд C. Ливер анатомy: портал (анд супрахепатиц) ор билиарy сегментатион. Диг Сург 1999; 16 (6): 459-67.
- ↑ Накамура С, Тсузуки Т. Сургицал анатомy оф тхе хепатиц веинс анд тхе инфериор вена цава. Сург Гyнецол Обстет 1981; 152 (1): 43-50.
- ↑ Роувиере,Х.Анатомíаy Дисецциóн. ТерцераЕдициóн. Салват Едиторес,С.А. Барцелона:1998,пп.602-612.
- ↑ Мооре, К.; Даллеy, А. Анатомíа цон ориентациóн цлíница. 5та едициóн. Едиториал Панамерицана, Мéxицо - 2007. пп. 279.
- ↑ „Физиологија јетре, предавање из медицинске физиологије (2011) Медицински факултет Београд”. Архивирано из оригинала на датум 2015-09-22. Приступљено 2014-03-23.
- ↑ Синнатамбy, C.С.. Анатомíа де Ласт: Регионал y Аплицада. 1ера Едициóн 1999; Едиториал Паидотрибо, Барцелона- Еспаñа,. пп. 236-240.
Литература
[уреди | уреди извор]- Газелле, Г.; Саини, С.; Муеллер, П. Хепатобилиарy анд Панцреатиц Радиологy: Имагинг анд Интервентион. 1ера едициóн. Едиториал Тхиеме Медицал Публисхерс, Неw Yорк – 1998. Пп.295.
- Сандерс, Р.; Wинтер, Т. Цлиницал Сонограпхy: А Працтицал Гуиде. 4таЕдициóн. Едиториал Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. УнитедСтатес оф Америца – 2007. Пп. 220.
- Латарјет, А.; Руиз Лиард, А. Анатомíа хумана. 4та едициóн. Едиториал Панамерицана, Буенос Аирес – 2007. пп: 1388- 1393.
- Бурроугхс, А.К. Тхе Хепатиц Артерy, Портал Веноус Сyстем анд Портал Хyпертенсион: Тхе Хепатиц Веинс анд Ливер ин Цирцулаторy Фаилуре, ин Схерлоцк'с Дисеасес оф тхе Ливер анд Билиарy Сyстем. 12тх Едитион 2011, Едиториал Wилеy-Блацкwелл, Оxфорд, УК. пп. 156-158.
Вањскее везе
[уреди | уреди извор]- Анатомске аномалије вене порте Архивирано 2016-03-09 на Wаyбацк Мацхине-у