Западни Кавказ

Западни Кавказ
Западни Кавказ
Свјетска баштина – УНЕСЦО
	Русија ; Локација Западног Кавказа у Русији
Регистриран:	1999. (19. засједање)
Врста:	Природно добро
Мјерило:	иx, x
Угроженост:	-
Референца:	УНЕСЦО

44°00′00″Н 40°00′00″Е / 44.00000°Н 40.00000°Е / 44.00000; 40.00000

Западни Кавказ (руски: Западный Кавказ) западни дио планинског вијенца Кавказа, од Црног мора до планине Елбрус (на слици десно) у Русији. Како је то једини велики планински вијенац у Еуропи који није претрпио значајне промјене људским дјеловањем, због чега је још 1978. године уписан је на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Еуропи.

На најзападнијем дијелу заштићеног подручја од 298.903 ха, од љетовалишта Сочи, налази се Кавкашки национални парк биосфере (Кавказский государственный природный биосферный заповедник) који је основан још 1924. године у покрајинама Краснодарски крај, Адигејска и Карачајевско-Черкеска (247.000 ха).

Ово подручје је било насељено прије 500.000 година о чему свједочи више од 150 локалитета у којима су пронађени људски остаци (између осталог и неандерталаца). Но, ипак је овај крајолик остао непромијењен људским дјеловањем; све до недавно. Данас се ту јављају посљедице сјече дрвећа, испаше стоке (око 200 фармера живи у тампон зони), лова, рекреација и туризма. Око 40-50.000 туриста посјети резерват бисфере сваке године (1997.)^[1].

Одлике

Поштанска марка с приказом Западног Кавказа из 2006.

Резерват биосфере чине углавном малена подручја низина, ледењачких врхова (око 60) и преко 130 језера који чине око 80% типичног крајолика Кавказа. Висина се протеже од 250 до 3,360 метара, што је висина највишег врха, Акарагварта. Ријеке са сјеверне стране су Болшаја Лаба и Белаја, које утјечу у Кубан, док су на јужној страни ријеке краће и улијевају се у Црно море. Ту су и бројни слапови до 250 метара висине.

У резервату обитава ријетка, око 85 метра висока, Нордијска јела (Абиес нордманниана), за коју се вјерује да је највиша врста дрвета у Еуропи, али и Енглеска тиса (Таxус баццата), буква (Фагус ориенталис), кестен (Цастанеа сатива), смрека (Пицеа ориенталис), Иберски храст (Qуерцус иберица), Кавкашка липа (Тилиа цауцасиа) и Еуропска зеленика (Буxус семпервиренс). Заправо петина биљних врста на овом подручју су ендемске врсте.

Фауна је такођер богата, укључујући ријетке врсте као што су: леопард (Пантхера пардус цисцауцасица), смеђи медвјед (Урсус арцтос), рис (Фелис лyнx) и Кавкашки јелен (Цервус елапхус морал). Ово подручје је посљедње уточиште Кавкашког бизона (Бисон бонасус цауцасицус) од којих су посљедњи примјерак убили криволовци 1927. године. Данас су преживјели само потомци бизона који је био у зоолошком врту у Њемачкој, али су они настали крижањем с подврстом Бисон бонасус бонасус^[2].

Планина Маркот изнад Сочија
Слап Орековски у НП Сочи
Планина Белалакаја
Западни Кавказ из Краснаја Пољана
Убијени Кавкашки бизон 1889. године

Извори

↑ КАВКАЗСКИY, Опис заштићене свјетске баштине (en)
↑ З. Пузек и др., Еуропеан Бисон Бисон бонасус: Цуррент стате оф тхе специес анд ан ацтион план фор итс цонсерватион, 2002., Институт за истрађивање сисара пољске академије знаности, Биалоwиеза.

Кавказский заповедник. Ин Заповедники СССР. Заповедники Кавказа. Москва: Мысль, 1990. стр. 69.-100. ИСБН 5-244-00432-8

Вањске везе

Западни Кавказ Архивирано 2008-07-02 на Wаyбацк Мацхине-у на Национална свјетска баштина
Руски кавкашки национални парк Архивирано 2008-01-13 на Wаyбацк Мацхине-у (рус.)
Цауцасиан Ресерве Wебсите (en)

[1] КАВКАЗСКИY, Опис заштићене свјетске баштине (en)

[2] З. Пузек и др., Еуропеан Бисон Бисон бонасус: Цуррент стате оф тхе специес анд ан ацтион план фор итс цонсерватион, 2002., Институт за истрађивање сисара пољске академије знаности, Биалоwиеза.

[1]

[2]

п р у Свјетска баштина у Русији
Европски локалитети	Хисторијски центар и цитадела Дербента • Ферапонтов манастир • Хисторијски центар Јарославља • Западни Кавказ • Казански кремљ • Црква Узашашћа у Коломенскоју • Комијске прашуме • Цркве отока Кижи на Оњешком језеру • Курска превлака¹⁾ • Московски кремљ и Црвени трг • Новодјевичански манастир у Москви • Хисторијски центар Великог Новгорода с Кремљем и Катедралом св. Софије • Хисторијски центар Петрограда с припадајућим споменицима • Соловецки отоци • Струвеов лук ²⁾ • Тројице-Сергијева лавра • Бијели споменици Владимир-Суздаља
Азијски локалитети	Златне Алтајске планине • Бајкалско језеро • Вулканско подручје парка природе на Камчатки • Висораван Путорана • Парк природе Сихоте-Алињ • Парк природе Ступови Лене • Базен затворененог слива Увс-Нуур • Резерват природе Врангелов оток
Нематеријална баштина	Усмена традиција и културни простор Семеиские • Олонкхо херојски еп народа Јакута
¹⁾ Заједничка свјетска баштина Литве и Русије ²⁾ Заједничка свјетска баштина десет земаља (Норвешка, Шведска, Финска, Естонија, Латвија, Литва, Русија, Бјелорусија, Украјина, Молдавија)