Зхоукоудиан

Налазиште пекиншког човјека у Зхоукоудиану
Налазиште пекиншког човјека у Зхоукоудиану
Свјетска баштина – УНЕСЦО
	Кина ; ЗхоукоудианЛокација Зхоукоудиана у Кини
Регистриран:	1987. (11. засједање)
Врста:	Културно добро
Мјерило:	иии, ви
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Зхоукоудиан или Цхоукоутиен (кинески: 周口店; пинyин: Зхōукǒудиàн; чита се "Чоукотијен") је сустав шпиља 42 км југозападно од Пекинга (Кина), који је најпознатији као налазиште Пекиншког човјека, али и бројних остатака Дивовске хијене (Пацхyцроцута), који су живјели на овом подручју прије око 750.000-200.000 година (плеистоцен), али и палеолитских налаза Хомо сапиенса од 18.000 до 11.000. пр. Кр.

Зхоукоудиан је већ 1921. године истраживао шведски геолог Јохан Гуннар Андерссон, а 1923. године је у талогу шпиље Отто Зданскy пронашао зубе хоминида. Год. 1926., кинески археолог Пеи Wен Зхонг је пронашао и цијелу лубању која је побудила велико свјетско занимање, чему су особито придонијела дјела П. Т. де Цхардина. До тада прихваћена кронологија почетака људске повијести је срушена овим открићем, јер се показало како Хомо ерецтуса пекиненсис, који је живио у средњем плеистоцену, 700.000-200.000 година прије модерних времена, није овладао ватром али се користио великим бројем малог каменог оруђа. Узастопна ископавања у шпиљи и око ње донијели су на видјело велик број непотпуних људских костију које су, након што је показала антрополошка студија, припадала 45 различитих појединаца.

Пронађено је око 100.000 предмета (у бити поприлично грубо ситног каменог оруђа, бројни трагови домаћег огњишта, камења промијењеног ватром, спаљених костију, пепела остатака, итд.) као и окамењене житарице. Недалеко од главног налазишта, откривено је како друга шпиља садржи остатке Хомо сапиенса из око 18.000-11.000 прије Криста, заједно с великом количином других материјала: огрлице израђене од зуба, прободених шкољака и облутака, коштане игле , итд.

Нажалост, Други кинеско-јапански рат, који је започео 1937. године, прекинуо је ископавања с катастрофалним посљедицама: остаци Пекиншког човјека откривени прије тог датума били су распршени или изгубљени. Само одљеви изложени у музеју локалитета су сачувани, као и неки изолирани фрагменти у Шведској.

Искапањима које су након Другог свјетског рата извели археолози Народне Републике Кине су дијелом надокнадили те губитке открићем цијеле чељусти (1959.) и неколико елемената лубање (1966.). У исто вријеме, друга открића хоминида у Кини (Лантиански човјек, пронађен 1963.-64. у провинцији Схаанxи, те Yуанмоу човјек, пронађен 1965. у провинцији Yуннан) открила су како је пекиншки човјек живио у исто вријеме кад и они или касније.

Локалитет Зхоукоудиан је не само изврстан подсјетник праповијесних људских друштава у Азији, него и јединствен показатељ процеса еволуције човјека. Због тога је уписан на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Азији и Оцеанији 1987. године.