Božur
| Božur | |
|---|---|
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Plantae |
| Divizija: | Magnoliophyta |
| Razred: | Magnoliopsida |
| Red: | Saxifragales |
| Porodica: | Paeoniaceae |
| Rod: | Paeonia |
Božur (lat. Paeonia) je rod višegodišnjih biljaka iz istoimene familije (Paeoniaceae). To je zeljasta ili poludrvenasta biljka sa podzeminim krtolasto zadebljalim stablom, sa dvojno, trojno ili višestruko deljenim, naizmenično raspoređenim listovima. Cvet je krupan, pojedinačan, polusimetričan, crveno-roze boje. Plod je u obliku meška sa većim brojem krupnih semenki. Cveta na proleće od marta do maja.[1]
Razne vrste božura rastu divlje i gaje se kao naše omiljeno narodno cveće. Nekad u školskoj, a danas samo u narodnoj medicini upotrebljava se cvet, ređe krtola i seme (Paeoniae flos, tuber et semen), za lečenje padavice, velikog kašlja, za umirivanje uzbuđenog nervnog sistema, za lečenje hemoroida i dr. Biljka je otrovna i nije dovoljno ispitana ni hemijski ni klinički. U narodu se još ponegde upotrebljava božur kao lek. Nisu retki slučajevi trovanja, jer nestručnjaci ne znaju ni dozu ni način upotrebe božura. U korenu ima tanina, etarskog ulja, masti, šećera, nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Homeopatska medicina upotrebljava svež koren.
U cvetu ima tanina i peonidina (jedna glikozidna antocijanska boja). On se upotrebljavao nekad protiv epilepsije, a danas još ponegde protiv grčevitog kašlja i kao sastojak čaja za dimljenje i kađenje astmatičara.
U semenu ima masnog ulja, šećera, tanina, smole i boje. I ono se nekad upotrebljavalo protiv epilepsije. Izaziva povraćanje. Kod nas ga upotrebljavaju žene za uređivanje menstruacije, i tako najlakše dolazi do trovanja.
Ne preporučuje se upotreba božura za lečenje.
U Srbiji postoji pet vrsta zaštićenog divljeg božura[1]:
- obični (Paeonia officinalis) na Tari, Golini (kod Zaječara) i na Kosovu
- banatski (Paeonia banatica) živa u Deliblatskoj peščari
- uskolisni ili stepski božur (Paeonia tenuifolia)
- muški božur (Paeonia corallina)
- kosovski božur (Paeonia decora) najrasprostranjeniji, sa staništem u istočnoj Srbiji i na Kosovu
Narodna imena za Paeonia officinalis: arapče, božurak, božurić, brozgva, devetak, duhovska ruža, ženski božur, kraljev cvijet, kurjak, mačur, prstenik, trojačke rože, trojaška rožica, turkarica.bozzji or.
Za R. corallina: božur, mosur, muški božur, planinski božur, trava od tri rožčića, crljeni božur.
Za P. peregrina.: bažur, božur, brozgva, kosovski božur.
- ↑ 1,0 1,1 Zavod za zaštitu prirode Srbije: „Sačuvajmo divlje božure u Srbiji“[mrtav link], pristup 17.5.2013
- Jovan Tucakov: Lečenje biljem.
- Dragoslav Životić i Dragana Životić: Lekovito bilje u narodnoj medicini.