Hiposenzibilizacija
| Hiposenzibilizacija | |
|---|---|
Hiposenzibilizacija alergenom |
Hiposenzibilizacija je specifična metoda lečenja u alergologiji, koja se zasniva na postupku kojim se postiže povišenje vrednosti IgG antitela, pa se time sprečava degranulacija mastocita. Zasniva se na primeni rastućih doza alergena kako bi se vremenom kod bolesnika postigla klinička i imunološka tolerancija. Ubrizgavanjem alergena tokom imunoterapija indukuje se T tolerancija ćelija pomoću nekoliko postupaka, uključujući i smanjenu alergenom indukovanu proliferaciju, izmenu sekretovanih citokina, stimulaciju apoptoze, i proizvodnju T regulatornih ćelija. Sve navedeno dovodi do smanjenja inflamatornih ćelija i medijatora u pogođenim tkivima, blokadu antitela, i suzbijanjem IgE.[1]
Hiposenzibilizacija, desenzibilizacija, alergen-specifična imunoterapija, ili skraćeno imunoterapija (što je pogrešno jer se odnosi na više vrsta terapije, npr kod tumora)
Većina bolesnika upravlja svojim alergijama na dva načina, izbegavajući supstance koje izazvivaju alergiju (alergene) ili uzimanjem lekova, kako bi obezbedi privremeno olakšanje alerhijskih simptoma.
Za neke tipove alergija, hiposenzibilizacija predstavlja dopunski i često koristan pristup lečenju koji uključuje uvođenje veće količine alergena u imuni sistem bolesnika. Time hiposenzibilizacija postaje dugorotrajniji oblik lečenja koji; ne samo da može da spreči ili smanji ozbiljnost alergijskih reakcija, već može i da promeni tok alergijske bolesti modifikacijom imunskog odgovora organizma na unete alergene.[2]
Iako se imunoterapija može koristiti za lečenje alergija izazvanih suspstancam iz prirode, ona je naročito efikasna u smanjenju rizika od ozbiljnih alergijske reakcije na ubode nekih insekata, poput pčela i žutih osa. Kod alergija na otrov insekata iz grupe Hymenoptera alergena-specifična imunoterapija suzbijaja reakcije opasne po život kod 80% bolesnika ili smanjuje njihov intenzitet u drugih 20%.
Prednosti pimene hiposenzibilizacije ogledaju se u tome što se njom postiže umanjenje alergijske simptomatologije koja moće trajati nekoliko godina po prestanku imunoterapije u 80-90% pacijenata, a kod dece sa alergijom na travi, dokazano je da traje i do 12 godina.[2]
U poslednje vreme sve veći broj naučnika pokušava da koriste hiposenzibilizaciju kao metodu u prevenciji i lečenju alergija na hranu.[3] Međutim, ravnoteža između koristi i rizika od hiposenzibilizacije za alergije na hranu još uvek nije dobro izučena, i trenutno se ne preporučuje, osim kao eksperimentalni pristup.[2]
Apsolutne i relativne ndikacije za hiposenziblilizaciju su preosetljivost na alergene insekata (pčela, osa), alergene polena (trava, drveća, korova), na kućnu prašinu i grinje.
Jedini apsolutni indikacije za imunoterapiju je sistemska reakciju na otrov insekta, u kojoj progresivne potkožne doze otrova mogu stvoriti otpornost na ubod insekata u 80% -90% slučajeva.[4] Međutim, treba imati u vidu da imunoterapija kod osoba osetljivih na ubod insekata može biti efikasna samo ako se sa njenom primenom nastavi najmanje 5 godina, kako bi se postigla trajna tolerance na otrove insekata.[5] Kod alergije na ubod insekta preporučuje se i doživotna terapija.
Konvencionalna (potkožna) imunoterapija kod alergijskih respiratorne bolesti je prema istraživanjima delotvoran u poređenju sa placebom, ali i ona zahteva višegodišnju primenu (najmanje 3 ili više godina tretmana) do dobijanja trajnih rezultata.
Kod ove metode bolesnicima nije neophodna istovremena primena sistemskih kortikosteroida, antihistaminika, bronhodilatatora i vazokonstriktora kroz duži vremenski period.
Najčešće indikacije za primenu hiposenzibilizacije.[6]
| Vrsta alergije | Vrsta alergena - uzročnika |
|---|---|
| Alergija na otrove insekata |
|
| Alergiski rinokonjunktivitis |
|
| Astma |
|
| Profesionalne alergije |
|
- Druge imunološke ili maligne bolesti.
- Teške srčana i respiratorne bolesti.
- Kontinuirana oralna kortikosteroidna terapija (preko 10 mg prednizolona na dan ili slični steroid).
- Beta blokatori (i kao kapi za oči, jer teške reakcije na dejstvo adrenalina je smanjena).
- Uzrast ispo 5 godina.
- Trudnoća i dojenje.
Hiposenzibilizacija se dana sprovodi na dva načina, u vidu injekcija i u vidu podjezičnih tableta ili kapi.
Subkutana hiposenzibilizacija ili imunoterapija (SCIT) veoma je efikasna kod sezonskog alergijskog rinitisa izazvanog polenom. U nekim studijama pokazalo se da ona smanjuje simptome bolesti u preko 60% slučajeva.[7]
Iako nije prva linija lekova za lečenje astmu, hiposenzibilizacija se pokazalo efikasnim u smanjenju disajnih problema kod smatičara. Iako se potkožna hiposenzibilizacija kod astme i alergijskog rinitisa, pokazala efisanom, njenu upotrebu treba izbalansirane u odnosu na neženjana dejstva i rizike povezane sa anafilaksom.[8]
| Faza nagomilavanja | Faza održavanja |
|---|---|
|
|
I dok neki bolesnici doživljavaju slabljenje simptoma tokom faze nagomilavanje, kod drugi poboljšanje se javlja tek u fazi održavanja. Kako terapija održavanja generalno traje tri do pet godina, odluka o tome koliko dugo treba da se nastavi njena primena određuje se osnovu toga kakvi su rezultati i koliko dobro je bolesnik podnosi.
Tako npr. ako ni posle godinu dana terapije održavanja nema dokaza o poboljšanju, teško je opravdati dalju primenu kontinuirane imunoterapija za još dve do četiri godine, i sa njom treba prestati. Međutim, ako je bolesnik potpuno bez simptoma, lekar može odlučiti da se prekine sa imunosupresijom nakon treće godine, ili drugog perioda pre isteka kompletanog lečenja u trajanju od pet godina. Kod ove kategorije bolesnika, korsit od terapije najčešće traje nekoliko godina, od kada se prestalo sa njenom primenom, što koncept imunoterapije čini veoma atraktivnim.[9]
Sporedni efekti kod SCIT su obično mali i mogu uključivati oticanje ili crvenilo kože na mestu uboda. Međutim, postoji i ma rizik (koji je mali) od ozbiljnih alergijskih reakcija poput anafilakse. Budući da se većina teške reakcije javlja ubrzo nakon ubrizgavanja, preporučuje se da pacijenti ostajne pod medicinskim nadzorom najmanje pola sata nakon prijema injekcije.
Procenjuje se da na globalnom nivou oko 5% bolesnika sa alergijama na životnu sredinu koristi subkutanu hiposenzibilizacija ili imunoterapiju (SCIT) za alergijski rinitis i astmu, dok manje od 20% bolesnika koji započne SCIT istu i završi do kraja. Razlozi za to su; dugo vremensko trajanje i visoki troškovi lečenja.[10]
Razvoj novih oblika imunoterapija koje zahtevaju kraće trajanje terapije može utcati na to do više pacijenata budezainteresovani za primenu hiposenzibilizacije. U tom smislu naučnici istražuju; korišćenje modifikovanih alergena (koji mogu izazvati iste ili bolje efekte, sa mnogo manjim brojem pojedinačnih doza, ne smanjujući rizik od neželjenih efekata), i razvijaju pristupe lečenju koji kombinuju primenu SCIT sa drugim lekovima.
Ova vrste terapije u poslednjoim godinama široko se koristi u Evropi, a dostupan je i u Sjedinjenim Američkim Državama za lečenje alergije na trave i ambroziju.
Sprovodi se oralnom podjezičnom ili sublingvalnom primenom alergena u vidu tableta ili kapi za decu. Kapi se daju svakog dana po jedna kap alergena više, počev od prve do četvrte koncentracije alergena. Ako se terapija sprovodi tabletama one se drže pod jezik jedan do dva minuta, a zatim progutaju. Nakon što je prva sublingvalan doza da u lekarskoj ordinaciji, pacijenti mogu da naredne doze koriste kod kuće. Međutim, kada se terapija koristi kod kuće, mnogi ljudi ne završe sa tretmanu u preporučene tri godine lečenja.[11]
Teške alergijske reakcije (anafilaksa) su izuzetno retke, i to predstavlja veliku njenu prednost. Ipak, zbog toga što se veći deo lečenje odvija u kući bolesnika, lekari propisuju adrenalinske autoinjektore za eventualnu hitnu upotrebu u slučaju teške alergijske reakcije na sublingvalnu imunoterapiju.[12]
Glavni nedostatak sublingvalnu imunoterapijom je visoka cena alergijskih doza neophodnih za efikasan tretman, koje su najmanje 100 puta veće od onih potrebnih za potkožnu imunoterapiju. Tako njihovom primenom troškovi lekova postaju najmanje tri puta veća nego za potkožnu terapiju. Takođe jedan od nedostatak je i taj, da u slučaju nedovoljne podrške od strane pacijenta zbog dugog trajanja sublingvalna terapija, to može smanjiti njenu efikasnost.[13]
Hiposenzibilizacija kao klasičan oblik lečenja izvodi se ubrizgavanjem pod kožu nadlaktice progresivno rastućih koncentracijama komercijalno proizvedenih i standardizovanih alergena, od strane imunoloških zavoda.[14]
Postupak se sprovodi alergenima sa četiri postupne rastuće koncentracije tokom nekoliko meseci. U početku se niže koncentracije daju dva puta nedeljno, dok se četvrta koncentracija (najviša) daje jedanputa nedeljno, a posle prvog puta u 14 dana ili jedan put mesečno (doza održavanja).
Hiposenzibilizacija se može sprovoditi samo sezonski ili tokom cele godinu, što zavisi od vrste alergen kojim se ona sprovodi. Na primer hiposenzibilizacija na polena izvodi se tri meseca pre aktuelne sezone cvatenja biljaka, a na kućnu prašinu i grinje tokom cele godine.
Kod dece mlađe od pet godina izbegava se klasična hiposenzibilizacija, već se i primenjuje oralna (sublingvalna-podjezična) imunoterapijska metoda. Ona se sprovodi svaki dan, davanjem po jedna kap alergena više, počev od prve do četvrte koncentracije alergena.[15]
- Laborartoriski testovi
Tokom imunoterapije obavezno se izvode sledeće laboratorijske analize:
- kompletna krvna slika,
- imunološki status,
- enzimi jetre,
- ukupna i specifična IgE antitela.
- Antišok terapija u pripravnosti
Tokom izvođenja imunoterapije u pripremi je uvek antišokni set lekova, prema svim preporukama Evropskog konsenzusa za imunoterapiju.
- Praćenje bolesnika
Bolesnika, u alergološkoj ambulanti treba opservirati (pratiti) najmanje pola sata nakon aplikacije alergena, i ako nije bilo incidenata, tek tada otpšustiti kući.[16]
- ↑ Gardner LM, Thien FC, Douglass JA, et al. Induction of T “regulatory” cells by standardized house dust mite immunotherapy: an increase in CD4+ CD25+ interleukin-10+ T cells expressing peripheral tissue trafficking markers. Clin Exp Allergy 2004; 34: 1209-1219.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 „Allergen Immunotherapy”. National Institutes of Health USA.gov, 2015.. Arhivirano iz originala na datum 2016-09-09. Pristupljeno 6. 5. 2017.
- ↑ A. Nowak-Węgrzyn, H. A. Sampson: Future therapies for food allergies. In: The Journal of allergy and clinical immunology. Band 127, Nummer 3, März (2011). str. 558–573,
- ↑ Westall GP, Thien FCK, Czarny D, et al. Adverse events associated with rush Hymenoptera venom immunotherapy. Med J Aust 2001; 174: 227-230.
- ↑ Moffitt JE, Golden DB, Reisman RE, et al. Stinging insect hypersensitivity: a practice parameter update. J Allergy Clin Immunol 2004; 114: 869-886.
- ↑ Alvarez-Cuesta E, Bousquet J, Canonica GW, Durham SR, Malling HJ, Valovirta E, EAACI, Immunotherapy Task Force. Standards for practical allergen-specific immunotherapy. Allergy 2006;61 Suppl 82():1-20.
- ↑ Plaut M, Valentine MD. Clinical practice. Allergic rhinitis. N Engl J Med 2005; 353: 1934-1944.
- ↑ Abramson MJ, Puy RM, Weiner JM. Allergen immunotherapy for asthma. Cochrane Database Syst Rev 2003; (4): CD001186.
- ↑ Die spezifische Immuntherapie (Hyposensibilisierung) bei IgE-vermittelten allergischen Erkrankungen. Allergo J 2006, 15, 56–74.
- ↑ Berto P, Frati F, Incorvaia C. Economic studies of immunotherapy: a review. Curr Opin Allergy Clin Immunol 2008 Dec;8(6):585-9
- ↑ Rak S, Yang WH, Pedersen MR, Durham SR. Once-daily sublingual allergen-specific immunotherapy improves quality of life in patients with grass pollen-induced allergic rhinoconjunctivitis: a double-blind, randomised study. Qual Life Res 2007 Mar;16(2):191-201.
- ↑ Savolainen J, Jacobsen L, Valovirta E. Sublingual immunotherapy in children modulates allergeninduced in vitro expression of cytokine mRNA in PBMC. Allergy 2006 Oct;61(10):1184- 90. PubMed
- ↑ Wilson DR, Lima MT, Durham SR. Sublingual immunotherapy for allergic rhinitis: systematic review and meta-analysis. Allergy 2005; 60: 4-12.
- ↑ Allegen products (Producta allergenica). European Pharmacopeia, 1997:1063-8.
- ↑ Busquet J., Lockey RF., Malling HJ. Allergen immunotherapy: therapeutic vaccines for allergic diseases: Suppl. 1998; 44(53):1-42.
- ↑ Čvorišćec B., Kljajić-Turkalj M., Tudorić N., Stipić-Marković A., Tuđman Z. Specific immunotherapy. Medicus 1997; 6(1):73-80.
- Stedman's Medical Dictionary (28 izd.). Lippincott Williams and Wilkins. 2005. ISBN 978-0-7817-3390-8.
Greška u referenci: Oznake <ref> postoje za skupinu imenovanu kao "n", ali nema pripadajuće oznake <references group="n"/>