Međunarodno krivično pravo
Međunarodno krivično pravo je relativno nova grana prava koja obuhvata međunarodnopravne aspekte krivičnog prava, krivičnopravne aspekte međunarodnog javnog prava kao i supranacionalno krivično pravo koje je tek u nastajanju.
Pravi razvoj međunarodnog krivičnog prava započinje tek posle Drugog svetskog rata. Do tada je uglavnom bilo smatrano delom međunarodnog prava i bilo sporadično regulisano u različitim konvencijama, sporazumima i običajima. Velika prepreka razvoju ovakvog prava bilo je i shvatanje da pojedinci ne mogu biti subjekti međunarodnog prava.
Veliki značaj ima odredba u Versajskom mirovnom ugovoru kojom je bilo predviđeno suđenje nemačkom caru Vilhelmu II zbog povrede međunarodnih obaveza od strane međunarodnog tribunala. Iako do ovoga nikada nije došlo, ovaj slučaj ima principijelni značaj i otvoriće put za kasnija suđenja.
Nastanak međunarodnog krivičnog prava vezuje se za Nirnberški i Tokijski tribunal, koji su sudili nemačkim i japanskim zvaničnicima za zločine u Drugom svetskom ratu. Na osnovu suđenja u Nirnbergu nastaće Nirnberški principi koji će imati veliki značaj za međunarodno pravo danas.
Postojanje ove grane prava danas vezuje se uglavnom za Međunarodni krivični sud, čiji je nastanak označio stvaranje organa koji na redovnoj osnovi ima zadatak da primenjuje pravila međunarodnog krivičnog prava. Sudbina ovog suda nije još uvek izvesna jer mnoge zemlje još uvek nisu prihvatile njegovu nadležnost, a sam sud je tek nedavno započeo svoje prvo suđenje.
Osnovna načela međunarodnog krivičnog prava slična su osnovnim načelima krivičnog prava i obuhvataju:
- načelo zakonitosti
- načelo legitimnosti
- načelo individualne subjektivne odgovornosti
- načelo solidarnosti i uzajamnog poverenja među državama
- načelo humanosti
- načelo pravednosti i srazmernosti
Izvori međunarodnog krivičnog prava obično se dele na međunarodne i nacionalne. U oblasti međunarodnih najznačajniji su međunarodni ugovori, uz izvestan značaj običajnog prava, opštih principa i sudske prakse. Kod nacionalnih izvora najznačajniji su krivični zakoni (u Srbiji Krivični zakonik Srbije).
Stojanović Z., Međunarodno krivično pravo, Beograd 2006., ISBN 86-86223-03-6