Rostov na Donu
Za ostale upotrebe, v. Rostov (razvrstavanje).
|
Rostov na Donu | ||||
|---|---|---|---|---|
Rostov na Donu | ||||
| ||||
| Država | ||||
| oblast | Rostovska oblast | |||
| osnivanje | 1749. | |||
| grad_od | 1807. | |||
| Stanovništvo | 1.089.851 ({{{godina popisa}}}) | |||
| Površina | 354 km² | |||
| nadmorska_visina | 130 | |||
| vremenska_zona | UTC+4 | |||
| pozivni_broj | +7 863 | |||
| OKATO_kod | 60401 | |||
| veb-strana | www.rostov-gorod.ru | |||
| gradonačelnik | Mihail Černišov | |||
Rostov na Donu | ||||
Rostov na Donu (rus. Ростов-на-Дону) je grad u Rusiji i administrativno sedište Rostovske oblasti. Nalazi se na jugu zemlje, 46 kilometara od ušća Dona u Azovsko more. Udaljen je od Moskve 1226. kilometara. Rostov je jedan od najvećih gradova evropskog dela Rusije i poznat je pod imenom "vrata Kavkaza". Prema popisu stanovništva iz 2010. u gradu je živelo 1.089.851 stanovnika.
| Klimatološki medijani za Rostov na Donu | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Mjesec | jan-sij | feb-velj | mar-ožu | apr-tra | maj-svi | jun-lip | jul-srp | aug-kol | sep-ruj | okt-lis | nov-stu | dec-pro | godina |
| Apsolutni maksimum (°C) | 15,0 | 19,8 | 26,0 | 33,6 | 35,6 | 38,4 | 39,6 | 39,8 | 36,7 | 31,0 | 25,0 | 18,5 | 39,8 |
| Srednji maksimum (°C) | −1,1 | 0,2 | 6,0 | 16,6 | 22,9 | 27,1 | 29,1 | 28,3 | 22,5 | 14,2 | 6,3 | 2,2 | 14,5 |
| Srednja dnevna (°C) | −4,4 | −3,5 | 1,6 | 10,9 | 16,9 | 21,2 | 22,9 | 21,9 | 16,4 | 9,1 | 2,9 | −0,7 | 9,7 |
| Srednji minimum (°C) | −7,1 | −6,3 | −1,6 | 6,5 | 11,8 | 16,0 | 17,6 | 16,4 | 11,3 | 5,3 | 0,5 | −3,0 | 5,6 |
| Apsolutni minimum (°C) | −31,9 | −30,9 | −28,1 | −10,4 | −4,3 | −0,1 | 7,6 | 2,6 | −4,6 | −10,4 | −25,1 | −28,5 | −31,9 |
| Precipitacija (mm) | 49 | 48 | 46 | 55 | 53 | 60 | 60 | 51 | 40 | 37 | 48 | 71 | 618 |
| Izvor: Pogoda i klimat | |||||||||||||
Rostov na Donu je osnovan 1749. na desnoj obali Dona, kako bi štitio ruske trgovačke puteve. Godine 1760. u gradu je podignuta Rostovska tvrđava.
U vreme Sovjetskog Saveza boljševici su uništili crkvu Aleksandra Nevskog. U Drugom svetskom ratu Rostov je mnogo stradao budući da su ga Nemci osvojili 1941. i 1942. godine.
Danas je Rostov politički, kulturni i privredni centar južne Rusije. To je grad koji se u postkomunističkim vremenima brzo razvija.
Rostov je saobraćajno čvorište južne Rusije. On ima veliku železničku stanicu i važan međunarodni aerodrom.
Najvažnija industrijska grana u gradu je prerada drveta, hemijska i elektrotehnička industrija. Zemlja oko Rostova izuzetno je plodna, tako da iz tog kraja stiže mnogo prehrabrenih proizvoda. Takođe, poznati su i rudnici kamenog uglja, jedni od najvećih u Rusiji.
Najveća obrazovna institucija u gradu je Rostovski državni univerzitet,
Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 1.089.851 stanovnika, 21.584 (2,02%) više nego 2002.
| 2002. | 2010. |
|---|---|
| 1.068.267[1] | 1.089.851[2] |
- ↑ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (May 21, 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (Population of Russia, its federal districts, federal subjects, districts, urban localities, rural localities—administrative centers, and rural localities with population of over 3,000)” (ruski). Всероссийская перепись населения 2002 года (All-Russia Population Census of 2002). Federal State Statistics Service. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ↑ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)” (ruski). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service. Pristupljeno 4. 9. 2012.