Radogost
Za ostale upotrebe, v. Radegast (razvrstavanje).
Radgost je slovenski bog domaćinstva odnosno zaštitnik kuće, ukućana i njihovog napretka. U germanskim hronikama sačuvani su opisi njegovog hrama i kumira u Retri među polapskim Slovenima.
Naziv Radgosta se tumači očiglednom vezom reči:
- rad - drag, mio
- gost - posetilac, putnik namernik
što bi bukvalno značilo rado viđen gost.
Na celom slovenskom prostoru prema gostu se uvek ponašalo sa velikim poštovanjem, što se i dan danas održalo u planinskim predelima. Gosta je, bio on znan ili neznan, domaćin dočekivao hlebom, solju i ključem što je značilo da će gost biti nahranjen i napojen i da mu domaćin predaje kuću tj. moja kuća je i tvoja kuća. Domaćin je u ruci držao i sekiru koja je značila da će svojim životom i životom svojih ukućana braniti bezbednost gosta, makar mu on bio i najljući neprijatelj, jer se smatralo da je ne ukazati gostoprimstvo jedan od najvećih grehova. Ovo se odražavalo i u običaju svetih mesta koja su pružala sigurno utočište svima koji su u njih ušli, bilo da su u pitanju crkve ili mnogobožački hramovi i gajevi.
Tumačenje ovih običaja najbolje je protumačio Čajkanović objasnivši da su Sloveni u putniku namerniku videli predstavnika boga pa čak i samog boga u ljudskom obliku. To bi zapravo značilo da su Sloveni svojim gostoprimstvom praktično ukazivali počast bogu koga je putnik namernik simbolizovao. Treba imaati u vidu da su ovi običaji nastali u doba kada su Sloveni živeli u malim zajednicama u kojima je pojava putnika koji nije iz neke obližnje naseobine bila prava retkost da se vrlo lako mogla izjednačiti sa božjom posetom.
Radgost je na osnovu imena i običaja gostoprimstva među Slovenima bio bog koji je pružao sigurnost i zaštitu domu i ukućanima u zamenu za ukazivanje gostoprimstva(poštovanja) putnicima namernicima(bogovima).
Ima autora koji Radgosta povezuju sa običajem slave kod Srba, izvlačeći jasnu vezu između gostoprimstva koje se ukazuje putnicima tokom godine i gostoprimstva koje se ukazuje posetiocima tokom proslave krsne slave.
Problem u dokazivanju te veze jeste činjenica da su Radgostovi atributi, prema germanskim opisima, solarnog karaktera (bele mantije, beli konj), dok krsna slava kao proslava mitskog pretka-rodonačelnika i zaštitnika ima jasni htonski tj. lunarni karakter. Doduše treba imati u vidu da ima tumečenja da je bela boja kod Slovena bila boja žalosti.
| Božanstva | ||
|---|---|---|
| Natprirodna bića | ||
| Srodno | ||