Vulkansko staklo

Zrnce vulkanskog stakla pod petrografskim mikroskopom. Zbog amorfne prirode je nevidljivo pod ukrštenim polariziranim svjetlom (donja slika). Mjerna skala je u milimetrima.

Vulkansko staklo stvara se pri vrlo brzom hlađenju lave, kada, usled naglog pada temperature, lavično-magmatski rastop ne može da kristališe, već očvrsne kao staklo. Vulkanska stakla mogu biti veoma raznovrsna, i prema hemizmu i prema strukturno-teksturnim karakteristikama, i, što je vrlo značajno, prema sadržaju vode.

Prema sadržaju vode, vulkanska stakla se dele na: obsidijane, pehštajne i perlite.

Obsidijan je termin za stakla, sastava od riolita do andezita, sa sadržajem do 1% vode. Karakteriše se crnom bojom i glatkim školjkastim prelomom. Na tankim ivicama je prozračan. Od dispergovanog hematita može da ima crvenkastu boju. Katkad se u njemu zapaža i smer tečenja lave, naročito kada sadrži veoma retke fenokristale kvarca i feldspata.

Pehštajn je vulkansko staklo riolitskog sastava i smolastog sjaja. U pehštajnu može biti i do 10% vode. Boje su različite – tamnosive, mrke, crvene i zelene. U tankim presecima je prozračan.

Perliti su stakla koja pored ostalih komponenata sadrže i hidratacionu vodu, koja je sekundarna. U grupu perlita spadaju i plovućci, prirodno nabubrela vulkanska stakla. Ove šupljikave stene koje plivaju po vodi (po čemu su i dobile ime) nastale su hlađenjem lave koja je u završnoj fazi konsolidacije bila obogaćena lakoisparljivim komponentama.

Ako vulkanska stakla sadrže i izesnu količinu fenokristala, tada čine prelaz prema normalnim lavama, i onda se nazivaju vitrofirima. Prema tehničkoj klasifikaciji, staklom se smatraju stene sa najviše 5% fenokristala.

Literatura

• Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka