Pređi na sadržaj

mkdir

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

mkdir
Naredba mkdir
Naredba mkdir
Operativni sistemJuniks i sličnim Juniksu, DOS, FlexOS, OS/2, Microsoft Windows, Rijakt OS, Kolibri OS
Tipnaredba

mkdir (engl. make directory - napravi direktorijum) je naredba na operativnim sistemima Juniks, DOS, DR FlexOS,[1] IBM OS/2,[2] Majkrosoft Microsoft Windows i Rijakt OS[3] koja se koristi za pravljenje novog direktorijuma. Takođe je dostupna u EFI šelu[4] i u skriptnom jeziku PHP. Na DOS, OS/2, Windows i Rijekt OS operativnim sistemima komanda se često skraćuje na md.

Naredba je analogna naredbi create_dir na OpenVOS operativnom sistemu.[5] MetaComCo TRIPOS i AmigaDOS imaju sličnu MakeDir naredbu za kreiranje novih direktorijuma.[6][7] Okruženja za numeričko računarstvo MATLAB i GNU Octave sadrže mkdir funkciju sa sličnom funkcionalnošću.[8][9]

Upotreba

[uredi | uredi izvor]

Uobičajena upotreba je jednostavna:

mkdir naziv_direktorijuma

gdje je naziv_direktorijuma ime direktorijuma koji neko želi da stvori. Kada se kuca kao u primjeru iznad (tj. uobičajena upotreba), novi direktorijum bi se stvorio unutar trenutnog direktorijuma. Na Juniksu i Windows-u može se navesti više direktorijuma, a mkdir će pokušati da ih stvori.

Opcije

[uredi | uredi izvor]

Na operativnim sistemima sličnim Juniksu, mkdir podržava neke opcije. Opcije su:

  • -p : roditelji ili putanja, takođe će kreirati sve direktorijume koji vode do datog direktorija ako već ne postoje. Na primjer, mkdir -pa/b će kreirati direktorijum a ako ne postoji, te će kreirati direktorijum b unutar direktorijuma a. Ako navedeni direktorijum već postoji, zanemaruje grešku.
  • -m : mod, određuje oktalna dopuštenja direktorijuma koje je stvorio mkdir.

-p se najčešće koristi kada koristite mkdir za izgradnju složenih hijerarhija direktorijuma, u slučaju da nedostaje potreban direktorijum ili već postoji. -m se obično koristi za zaključavanje privremenih direktorijuma koje koriste šel skripte.

Primjeri

[uredi | uredi izvor]

Primjer -p:

mkdir -p /tmp/a/b/c

Ako /tmp/a postoji, ali /tmp/a/b ne postoji, mkdir će kreirati /tmp/a/b prije kreiranja /tmp/a/b/c . I još snažnija komanda, kreiranje čitavog stabla odjednom (ovo je, međutim, proširenje Šela, mkdir ništa ne radi sam):

mkdir -p tmpdir/{trunk/sources/{includes,docs},branches,tags}

Ako se koriste promjenjive sa komandom mkdir u beš skripti, POSIKS 'posebna' ugrađena komanda eval bi poslužila svojoj svrsi.

DOMAIN_NAME=includes,docs
eval "mkdir -p tmpdir/{trunk/sources/{${DOMAIN_NAME}},branches,tags}"

Ovo će stvoriti:

     tmpdir
  ________|______
  |        |    |
branches tags trunk
          |
         sources
        ____|_____
       |          |
     includes   docs

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 08. 08. 2010. g. Pristupljeno 30. 10. 2019. 
  2. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 14. 04. 2019. g. Pristupljeno 30. 10. 2019. 
  3. ^ https://github.com/reactos/reactos/blob/master/base/shell/cmd/internal.c
  4. ^ „EFI Shells and Scripting”. Intel. Pristupljeno 25. 9. 2013. 
  5. ^ „Reference manual” (PDF). stratadoc.stratus.com. Pristupljeno 22. 10. 2019. 
  6. ^ „Introduction to Tripos” (PDF). Pristupljeno 22. 10. 2019. 
  7. ^ Rügheimer, Hannes; Spanik, Christian (22. 10. 1988). „AmigaDOS quick reference”. Grand Rapids, Mi : Abacus — preko Internet Archive. 
  8. ^ „Make new folder - MATLAB mkdir”. www.mathworks.com. 
  9. ^ „Function Reference: mkdir”. octave.sourceforge.io. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]