Pređi na sadržaj

Viki

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za srpsku pevačicu pogledajte stranicu Viki (pevačica).
Vikitekst

Viki (engl. Wiki) je vrsta veb-sajta (ili kolekcija veb-stranica), dizajnirana tako da omogući bilo kome ko joj pristupi da doprinese i uređuje sadržaj koji se u njoj nalazi. Koristeći čitač veba i pojednostavljenu sintaksu, tzv. viki sintaksu, korisnici vikija mogu da dodaju, menjaju i unapređuju sadržaj bez većih tehničkih znanja.[1] Vikiji se koriste za kreiranje sajtova u kojima će doprinositi veći broj ljudi, odnosno čiji je cilj stvaranje onlajn zajednice saradnika koji imaju određeni zajednički cilj. Istaknut primer i jedan od najpoznatijih vikija je slobodna enciklopedija Vikipedija. Vikiji se takođe koriste u poslovnim organizacijama kao sistemi za upravljanjem znanjem i informacijama koje te organizacije poseduju. Vard Kaningam, razvijač prvog viki softvera WikiWikiWeb, opisao je viki kao „najjednostavniji vid onlajn baze podataka koja bi mogla efikasno da funkcioniše“[2]

WikiWikiWeb serverska tehnologija, omogućava kreiranje asocijativnih hipertekstova sa nelinearnom strukturom navigacije. Tipično, svaka stranica sadrži seriju unakrsnih veza sa drugim stranicama. Čitalac odlučuje koju sledeću stranicu želi da vidi. U slučajevima gde vikiji sa većom količinom sadržaja koriste hijerarhijske strukture za navigaciju, te strukture opet igraju sekundarnu ulogu.

Koristeći vikije, tehničke poteškoće i tehničko znanje neophodno za komunikaciju u WWW-u (na vebu) su svedeni na minimum. Osnovna karakteristika viki tehnologije je da omogući brzo i lako uređivanje tekstova, praktično u realnom vremenu. Unošenje i formatiranje teksta se obično izvodi preko nekoliko jednostavnih pravila.[3]

Korisnici vikija nemaju potrebu za dodatnim softverom, pošto mogu da pregledaju, čitaju, ili uređuju sadržaj direktno preko svog veb čitača. Ne postoji potreba za napornim vežbanjem i učenjem komplikovane sintakse, kako bi se učestvovalo u radu na vikiju. Jednostavnost softvera je uslov koji je mnogim zajednicama omogućio brz razvoj različitih projekata. Osim činjenice da je viki tehnologija sama po sebi zanimljiva, takođe je zanimljiva „viki filozofija” i diskusije koje su nastale kao posledica upotrebe vikija za različite projekte.

Tehnologija

[uredi | uredi izvor]

Viki softver se instalira kao skripta na serveru. Server konstruiše male dokumente, tzv. viki stranice ili članke, kojima se pristupa preko veb čitača. Sam sadržaj viki stranice je upisan kao sirov tekst bez formata i snimljen u datoteku ili bazu podataka. Kada se pristupi jednoj viki stranici na Internetu, čitač veba šalje upit serveru koji administrira skupove podataka koji sadrže viki softver. Ti podaci, koji su u obliku običnog teksta bez formata, treba da budu formatirani (oblikovani) za prikaz u veb čitaču.

Kako bi se to izvelo, viki skripta prevodi tekstualnu datoteku (viki kôd) ili podatke u HTML i usađuje ga u veb-stranicu (šablon), koja se šalje nazad veb čitaču. Na primer, viki skripta može biti u jeziku PHP koji čita sirove podatke iz baze podataka MySQL. Svaka linija tih sirovih podataka se proverava i specifične komande koje linije sadrže, zamenjuju se odgovarajućim HTML kodom. Tako kreirana stranica se integriše u šablon koji definiše konačni izgled stranice. Svaka viki stranica ima svoje, posebno ime, kojim se sugeriše tema koja se u njoj obrađuje. Osim toga, tu je obično i meni za navigaciju, kao i specifične veze od kojih je najbitnija »uredi«.

Kliktanjem na „uredi” šalje se upit u server. Ista stranica kao i u prethodnom primeru se učitava, samo ovog puta sadržaj se ne pretvara u format HTML-a, nego se prikazuje u sirovom obliku u HTML formularu ili u polju za uređivanje. Korisnik tada može uređivati i menjati sadržaj stranice ili članka i poslati novu verziju koja istog trenutka posle snimanja, zamenjuje staru u bazi podataka.

Naziv i koncept

[uredi | uredi izvor]

Viki (od havajskog „viki viki” što znači „brzo”) je vrsta veb sajta koji se menja na drastično različit način od uobičajenog.[4][5][6][7] Naime, informacije koje se nalaze na viki sajtovima može da menja svaki posetilac. Postoje vikiji na kojima je neophodno za to biti registrovan, ali na nekima ni to nije potrebno. Integritet informacije čuva se time što svaka stranica čuva istoriju promena tako da je vrlo lako vratiti staru verziju stranice ako se na njoj desi neka nepoželjna promena, kao i mogućnošću potpunog i preciznog nadgledanja svih promena na vikiju (ili samo na određenim stranicama). Mada na prvi pogled izgleda da ovaj koncept ima dosta mana, osmogodišnje bitisanje prvog vikija pokazalo je da je on uspešan. On omogućava veoma brz rast informacija i do sada nepostojeće mogućnosti za saradnički rad. Uz nešto manju sigurnost informacija, dolaze veća neutralnost, korisnost i kvalitet.[8]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Viki Viki šatl na međunarodnom aerodromu Honolulu

WikiWikiWeb je bio prvi viki.[9] Vard Kaningham je počeo da razvija WikiWikiWeb u Portlandu, Oregon, 1994. godine, a instalirao ga je na internet domenu c2.com 25. marta 1995. Ime mu je dao Kaningem, koji se sećao da mu je jedan šalterski službenik na Honolulu međunarodnom aerodromu rekao da uzme „Viki Viki šatl" autobus koji saobraća između terminala aerodroma. Prema Kaningemu, „Odabrao sam viki-viki kao aliterativnu zamenu za 'brzo' i na taj način izbegao da ove stvari imenujem brzi veb."[10][11]

Kaningem je delimično bio inspirisan eplovom HyperCard karticom, koju je koristio. HyperCard je, međutim, bila jednokorisnička.[12] Epl je dizajnirao sistem koji omogućava korisnicima da kreiraju virtuelne „skladove kartica” koji podržavaju veze između različitih kartica. Kaningam je razvio ideje Vanevara Buša dozvoljavajući korisnicima da „komentarišu i menjaju tekst jedni drugima.“[1][13] Kaningam kaže da su njegovi ciljevi bili da poveže iskustva ljudi kako bi stvorio novu literaturu za dokumentovanje obrazaca programiranja i da bi iskoristio ljudsku težnju da se izražavaju tehnologijom s kojom će se osećati prijatno i oni koji nisu navikli da „uređivanje“.[12]

Vikipedija je postala najpoznatiji viki sajt, pokrenut u januaru 2001. godine, i ušao u prvih deset najpopularnijih veb sajtova 2007. Početkom 2000-ih (decenija), vikiji su sve više prihvatani u preduzećima kao softver za saradnju. Uobičajena upotreba je uključivala komunikaciju projekta, intranete i dokumentaciju, u početku uglavnom za tehničke korisnike. Neke kompanije koriste vikije kao jedini softver za saradnju, i kao zamenu za statične intranete, a neke škole i univerziteti koriste vikije za poboljšanje grupnog učenja. Moguće je da postoji veća upotreba vikija iza zaštitnih zidova nego na javnom Internetu. Dana 15. marta 2007, reč viki je navedena u onlajn verziji Oksfordskog rečnika engleskog jezika.[14]

Alternativne definicije

[uredi | uredi izvor]

Tokom kasnih 1990-ih i ranih 2000-ih, reč „viki” se koristila za označavanje i veb lokacija koje mogu uređivati korisnici i softvera koji ih pokreće; poslednja definicija je još uvek povremeno u upotrebi.[15] Viki izumitelj Vard Kaningam napisao je 2014.[16] da reč „viki“ ne treba da se koristi za označavanje jedne veb lokacije, već radije na masu stranica ili sajtova koje mogu da uređuju korisnici, tako da jedna veb lokacija nije „viki“ već „instanca vikija“. Napisao je da koncept viki federacije, u kojoj se isti sadržaj može hostovati i uređivati na više od jedne lokacije na način sličan distribuiranoj kontroli verzija, znači da koncept jednog diskretnog „vikija“ više nema smisla.[17]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „wiki”, Encyclopædia Britannica, 1, London: Encyclopædia Britannica, Inc., 2007, Arhivirano iz originala 24. 4. 2008. g., Pristupljeno 10. 4. 2008 
  2. ^ Ward, Cunningham (27. 6. 2002). „What is a Wiki”. WikiWikiWeb. Arhivirano iz originala 16. 04. 2008. g. Pristupljeno 18. 2. 2009. 
  3. ^ „Alexa Top Sites”. Arhivirano iz originala 2. 3. 2015. g. Pristupljeno 1. 12. 2016. 
  4. ^ Cunningham, Ward (27. 6. 2002). „What is a Wiki”. WikiWikiWeb. Arhivirano iz originala 16. 4. 2008. g. Pristupljeno 10. 4. 2008. 
  5. ^ „Hawaiian Words; Hawaiian to English”. mauimapp.com. Arhivirano iz originala 14. 9. 2008. g. Pristupljeno 19. 9. 2008. 
  6. ^ Hasan, Heather (2012), Wikipedia, 3.5 million articles and counting, New York : Rosen Central, str. 11, ISBN 9781448855575, Arhivirano iz originala 26. 10. 2019. g., Pristupljeno 6. 8. 2019 
  7. ^ Andrews, Lorrin (1865), A dictionary of the Hawaiian language to which is appended an English-Hawaiian vocabulary and a chronological table of remarkable events, Henry M. Whitney, str. 514, Arhivirano iz originala 15. 8. 2014. g., Pristupljeno 1. 6. 2014 
  8. ^ Nikola Smolenski: Srpska Vikipedija, Saopštenje pročitano na stručnonaučnom skupu „Savremene informacione tehnologije - Internet i ćirilica (Srpski jezik, pismo i kultura u savremenim informacionim tehnologijama)", Bijeljina, RS/BiH, 25. novembra 2003. godine
  9. ^ Ebersbach 2008, str. 10
  10. ^ Cunningham, Ward (1. 11. 2003). „Correspondence on the Etymology of Wiki”. WikiWikiWeb. Arhivirano iz originala 17. 3. 2007. g. Pristupljeno 9. 3. 2007. 
  11. ^ Cunningham, Ward (25. 2. 2008). „Wiki History”. WikiWikiWeb. Arhivirano iz originala 21. 6. 2002. g. Pristupljeno 9. 3. 2007. 
  12. ^ a b Bill Venners (20. 10. 2003). „Exploring with Wiki: A Conversation with Ward Cunningham, Part I”. artima developer. Arhivirano iz originala 5. 2. 2015. g. Pristupljeno 12. 12. 2014. 
  13. ^ Cunningham, Ward (26. 7. 2007). „Wiki Wiki Hyper Card”. WikiWikiWeb. Arhivirano iz originala 6. 4. 2007. g. Pristupljeno 9. 3. 2007. 
  14. ^ Diamond, Graeme (1. 3. 2007). „March 2007 update”. Oxford English Dictionary. Arhivirano iz originala 7. 1. 2011. g. Pristupljeno 16. 3. 2007. 
  15. ^ Mitchell, Scott (jul 2008), Easy Wiki Hosting, Scott Hanselman's blog, and Snagging Screens, MSDN Magazine, Arhivirano iz originala 16. 3. 2010. g., Pristupljeno 9. 3. 2010 
  16. ^ Ward Cunningham [WardCunningham] (8. 11. 2014). „The plural of wiki is wiki. See forage.ward.fed.wiki.org/an-install-of-wiki.html” (tvit). Pristupljeno 18. 3. 2019 — preko Twitter-a. 
  17. ^ „Smallest Federated Wiki”. wiki.org. Arhivirano iz originala 28. 9. 2015. g. Pristupljeno 28. 9. 2015. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вики&oldid=28344650”