Пређи на садржај

Телеком Србија

С Википедије, слободне енциклопедије
Телеком Србија а.д.
акционарско друштво
Делатносттелекомуникације
Основано23. мај 1997.; пре 27 година (1997-05-23)
СедиштеТаковска 2, Београд
Руководиоци
Владимир Лучић (извршни директор)
Производификсна телефонија
мобилна телефонија
интернет услуге
ИТ услуге
ИПТВ
ПриходРаст 1,350 милијарди евра (2022)[1]
ПрофитПад 29,54 милиона евра (2022)[1]
Укупна активаРаст 4,688 милијарди евра (2022)[2]
Укупан капиталПад 1,523 милијарди евра (2022)[2]
Власниквиди структуру акцијског капитала
Број запослених
12.682 (2023)
Веб-сајтmts.rs

Телеком Србија а.д. Београд је српски државни телекомуникациони оператор. Основан је у мају 1997. године као акционарско друштво, издвајањем телекомуникационих делатности из ПТТ Србија (данас Пошта Србије). У априлу 2015. Телеком Србија је почео да пружа све услуге у Србији под брендом мтс.[3]

Године 2023. Телеком Србија (у комбинацији са брендом Супернова) био је највећи провајдер интернета са тржишним уделом од 55,7%, највећи провајдер у дистрибуцији медијских садржаја са 52,6% и највећа фиксна телекомуникациона мрежа са тржишним уделом од 73,5%.[4] Такође је највећи оператор мобилне телефоније са тржишним уделом од 44,1%.[5]

Телеком Србија обезбеђује покривеност од 99,38% становништва 2Г сигналом, 97,25% становништва 3Г сигналом и 98,35% становништва 4Г сигналом, према последњем важећем извештају РАТЕЛ-а из 2023.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]
Седиште предузећа
Лого коришћен од 1997.до 2022.

1997. - У процесу трансформације ПТТ система Србијегодине основана је компанија „Телеком Србија“ а.д. Београд. Јуна исте године је постала власништво три акционара: ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ (данас ЈП „Пошта Србије“), Телеком Италија (Telecom Italia) и OTE Грчка.

1998. - Компанија почиње са пружањем услуга мобилне телефоније.

2003. - JP ПТТ саобраћаја „Србија“ (данас ЈП „Пошта Србије“) је постала власник 80% удела, откупом акција од италијанског партнера Telecom Italia.

2006. - Počinje se sa uvođenjem 3G tehnologije i pružanjem usluga ADSL Interneta.[7]

2007. - Компанија се регионално проширила у БиХ и Црну Гору и тада су основане Телекомуникације Републике Српске а.д. Бања Лука (мтел а.д. Бања Лука) и Друштво за телекомуникације мтел д.о.о. Подгорица. [8]

2008. - Телеком Србија уводи ИПТВ, дигиталну телевизију. Спроведена је реорганизација у складу са применом концепта конвергенције сервиса. Исте године основано је Друштво за телекомуникације ФиберНет д.о.о. Подгорица.

2011. - У августу je компанија постала већински власник Друштва за телекомуникације HD WIN д.o.o. Београд (ТВ канали Арена Спорт).

Арена спорт лого од 2019. године

2012. - У јануару je компанија постала власник 20% акција основног капитала, које су до тада биле у власништву OTE Грчка.[9] Грађани, запослени и бивши запослени "Телеком Србија" а.д. Београд, сагласно одредбама Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације ("Службени гласник РС", бр. 123/07, 30/10 и 115/14) и Одлуке Владе Републике Србије о преносу акција без накнаде грађанима - носиоцима права, запосленима и бившим запосленима Предузећа за телекомуникације "Телеком Србија" а.д. ("Службени гласник РС", бр. 41/12), постали су власници 21,89% акција ,,Телеком Србија" а.д. Београд, издатих без номиналне вредности.

2014. - У децембру, компанија стиче власништво над 55,79% акција Дунав банке а.д. Београд (сада мтс банка а.д. Београд).[10]

2015. - У априлу компанија спроводи интеграцију својих услуга: мобилне, фиксне, Интернета и мултимедије у јединствени мтс бренд.[3] Истог месеца, уведена је и нова ЛТЕ (4Г) технологија.[11] У складу са Бриселским споразумом и Акционим планом из области телекомуникација, у октобру je сновано Привредно друштво мтс Д.О.О, ради обављања телекомуникационе делатности на подручју Косова и Метохије.

2016. - У марту je Телеком Србијa основао компанију мтс Антена ТВ д.о.о. Београд.

2017. - У мају компанија приступа Друштву за пројектовање и изградњу информационих система YUNET INTERNATIONAL d.o.o. Beograd.

2018. - У новембру je Телеком Србија постао власник Kopernikus technology д.о.о. Београд[12], у децембру компаније AVCOM д.о.о. Београд

2019. - У јануару је Телеком Србија постао власник компанија Радијус вектор д.о.о. Београд[13] и МАСКО д.о.о. Београд[14]. У априлу постаје власник у 100% удела у Предузећу за промет, услуге, инжењеринг и телекомуникације "BPP ING" д.о.о. Гроцка. У јуну стиче власништво над 100% удела у "Telemark Systems" д.о.о. Чачак. У јулу стиче власништво над 100% удела у "ЕXЕ NЕТ" д.о.о. Ниш. У септембру компанија постаје власник у 100% удела у „Preduzeće METEOR SAT TV“ д.о.о. Ужице.

2020. - У јулу Kopernikus technology d.o.o. Beograd спроводи поступак припајања појединих кабловских оператора на територији Републике Србије. У септембру Kopernikus technology d.o.o. Beograd врши промену пословног имена и наставља пословање под називом MOJA SUPERNOVA d.o.o. Београд.[15] Током октобра и новембра MOJA SUPERNOVA d.o.o. Београд наставља са спровођењем поступка припајања кабловских оператора на територији Републике Србије.

2021. - У јуну је окончан поступак припајања зависног друштва MOJA SUPERNOVA d.o.o. Београд.[16] Истог месеца је окончан поступак припајања зависног друштва мтс банка а.д. Београд, Банци Поштанска Штедионица а.д. Београдна на основу којег је „Телеком Србија“ а.д. Београд стекао 10,08% учешћа у акцијском капиталу Банке Поштанска Штедионица а.д. Београд. Истог месеца окончан је поступак припајања зависног друштва Моја Супернова д.о.о. Београд.

У јулу оснива привредно друштво у Македонији MTEL DOOEL Skoplje. [17]

У августу је основано Друштво за управљање алтернативним инвестиционим фондовима ТС Вентурес д.о.о. Београд. У новембру је окончан поступак припајања зависног друштва мтс АнтенаТВ д.о.о. Београд- Нови Београд.

Након издавања Једанаесте емисије обичних акција Банке Поштанска штедионица а.д. Београд у децембру, учешће Телеком Србија а.д. Београд у капиталу наведене банке износи 9.52%.

2023. – Након издавања Тринаесте емисије обичних акција Банке Поштанска штедионица а.д. Београд у јуну, учешће „Телеком Србија“ а.д. Београд у капиталу наведене банке износи 7.47%. У јулу компанија стиче власништво над 100% удела у привредном друштву GLOBALTEL d.o.o. Београд. У децембру је окончан поступак припајања зависног друштваGLOBALTEL d.o.o. Београд.[18]

Услуге и пословање

[уреди | уреди извор]

Мобилна мрежа Телекома Србија је основана 9. јуна 1997. године. Компанија је почела да пружа услуге мобилне телефоније 1998. године. 3Г технологија и услуга ADSL интернета су уведени 2006[19], мултимедијални сервиси (IPTV) 2008. године[20], а 2015. је уведена LTE (4G) технологија[21]. Данас компанија Телеком Србија пружа следеће услуге:

  • Фиксна телефонија (аналогне фиксне линије (PSTN) и IP телефонија))
  • Мобилне услуге (GSM, UMTS, LTE) – лоw и медиум спеед мобилних мрежа (2G и 2.5G), високе брзине (>256 Кб/с) …
  • Интернет (кабловски, DSL, оптички и мобилни)
  • Интегрисане услуге (BOX/BIY BOX пакети, Супер/Биз Супер ПЛАН пакети)
  • Дигитална телевизија (кабловска, IPTV, сателитска)
  • ICT сервиси и пословна решења (Дигитални Старт - МТС Пословни Дигитални Екосистем за Вашу Компанију, Дигитална Безбедност - Заштитите Вашу Пословну Мрежу (мтс.рс), Дигитално пословање | мтс - Твој свет и Дигитална решења на захтев | мтс - Твој свет)
  • ИоТ решења (телеметрија, пољопривреда, надзор објеката, паметне канцеларије, CSASDA as а Service, мтс IoT | мтс - Твој свет)
  • Производња и дистрибуција видео садржаја

На крају 2023. године Група има 11,4 милиона корисника. [22]

Подаци о фиксној телефонији

[уреди | уреди извор]

Телеком Србија има 1,8 милиона приватних и око 297 хиљада пословних корисника и највећи је оператор у Србији по броју корисника услуга фиксне телефоније, са учешћем на тржишту од 73,5% (податак из 2023).

Подаци о мобилној мрежи

[уреди | уреди извор]
Земаљска сателитска станица Ивањица

Позивни бројеви мтс мреже су 064 (међународни: +381 64), 065 (међународни +381 65) и 066 (међународни +381 66). Телеком Србија има 4,2 милиона корисника и највећи је мобилни оператор у Србији по броју корисника услуга мобилне телефоније, са учешћем на тржишту од 45%.

Према извештају регулаторног тела за телекомуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), Телеком Србија је имао најбољи укупни резултат међу операторима у Србији, на основу укупних перформанси и рангирања мобилних мрежа у 2019. и 2020. години.[23][24]

Друштвена одговорност

[уреди | уреди извор]

Телеком Србија активно учествује у друштвено одговорним пројектима, као иницијатор и партнер. Члан је локалне канцеларије Глобалног договора Уједињених нација и следи циљеве одрживог развоја у оквиру Агенде 2030. Компанија такође учествује у раду Форума за одговорно пословање који окупља друштвено одговорне компаније у Србији.[25] Члан је и Српског филантропског форума, кровне организације фондација и донатора Србији.[26]

Друштвене активности - пројекти

[уреди | уреди извор]

„Покрећемо покретаче“[27] је кровни програм Телекома Србија, осмишљен да мотивише институције и појединце да у свом окружењу покрећу позитивне промене. Састоји се од појединачних пројеката „Стварамо знање“, „мтс app конкурс“ и „мтс стартап убрзање“ који се организују сваке године.

Пројекат „Стварамо знање“[28] се спроводи кроз донације рачунарске опреме за опремање информатичких кабинета у основним школама у Србији.

„мтс app конкурс“[29] за израду апликација за мобилне уређаје организује се од 2011. године. Од 2017. године конкурс се реализује и у Босни и Херцеговини и Црној Гори, у организацији мтел Бања Лука и мтел Подгорица.

„мтс стартап убрзање“[30] Телеком Србија организује са стратешким партнером, организацијом Стартит, као подршку изградњи стартап екосистема у Србији.

Заштита животне средине

[уреди | уреди извор]

Компанија Телеком Србија је инвестицијом у савремене телекомуникационе технологије допринела примени чистих технологија и технологија које троше мање електричне енергије, емитују мању буку у односу на уређаје који су коришћени протеклих деценија.[31] У оквиру кампање „мтс - Чува твој свет“[32] промовисане су нове постпејд тарифе, а од сваког месечног рачуна почео је да се издваја по један динар за очување природе Србије. Једна од акција која је финансирана прикупљеним новцем, а коју је препоручило Министарство за заштиту животне средине, било је чишћење канала у сливу Бељарице у близини Београда.[33] Током децембра 2018. и јануара 2019. Телеком Србија је била покровитељ пројекта „Зелена енергија у основним школама – „ЗЕнергија свима прија“[34] у организацији удружења грађана Плант. Циљ пројекта је био промоција права на здраву животну средину и развијање еколошке свести ученика сеоских основних школа.

Власничка структура

[уреди | уреди извор]

Већински власник компаније је Република Србија са 58,11% удела у власништву. Поред Републике Србије, власници капитала су Телеком Србија а.д. Београд са 20% акција, грађани Републике Србије са 14,95% и запослени и бивши запослени Телекома Србија а.д. Београд и његовог претходника са 6,94%.[35]

Статутарни органи [36]

[уреди | уреди извор]
Пословна зграда Телекома Србија на Новом Београду
  • Скупштина акционара
  • Управни одбор
  • Извршни одбор
  • Надзорни одбор
  • Генерални директор


Пословање

[уреди | уреди извор]

Поред Телекома Србија а.д. Београд као матичног привредног друштва, део Телеком Србија групе чине следећа повезана правна лица:[37]

  • „Телеком Српске“ а.д. Бања Лука,
  • м:тел д.o.o. Подгорица,
  • Телус a.д. Београд,
  • Arena Channels Group d.o.o. Београд,
  • МТЕЛ Глобал д.о.о. Београд,
  • мтс д.o.o.,
  • МТЕл ДООЕЛ Скопље,
  • TS VENTURES д.о.о. Београд,
  • TS VENTURES FOND д.о.о. Београд,

Учешће у власништву

[уреди | уреди извор]

Такође, у оквиру Телеком Србија групе послују и повезана правна лица у којима „Телеком Србија“ а.д. Београд има индиректно учешће, и то:[38]

  • повезана правна лица Телеком Српске а.д. Бања Лука: мтел д.о.о. Подгорица, Логософт д.о.о. Сарајево , Мтс системи и интеграције д.о.о Београд , Блицнет д.о.о. Бања Лука , ФИНАНЦ д.о.о. Бања Лука , МТЕЛ Глобал д.о.о. Београд
  • повезано правно лице Телус а.д. Београд : Телус Про д.о.о. Београд
  • повезана правна лица ARENA CHANNELS GROUP d.o.o.Београд: HD-WIN Arena Sport d.o.o. Zagreb, ARENA NEWS CHANNELS д.о.о Београд, MTEL Swiss SA Женева, Швајцарска, Цирих и АЦГ д.о.о. Сарајево, rena Sport BH д.о.о. Сарајево, БиХ и ARENA SPORT д.о.о. Љубљана, Словенија
  • повезана правна лица МТЕЛ Глобал д.о.о. Београд: Mtel Austria GmbH Беч, Аустрија, TS:NET B.V. Амстердам, Холандија, Link2YU Network LLC California, USA, Link2YU Network GmbH, Аустрија, MTEL Swiss SA Женева, Швајцарска и MTEL Schweiz GmbH, Цирих и MTEL Deutschland GmbH, Минхен
  • повезана правна лица мтс Д.О.О.: HERC INTERNATIONAL д.о.о. Штрпце, VGN Net д.о.о. Косовска Митровица
  • повезано правно лице TS VENTURES д.о.о. Београд: Алтернативни инвестициони фонд TS VENTURES FOND д.о.о. Београд.

Учешће „Телеком Србија“ а.д. Београд у капиталу повезаних правних лица:

  • Телеком Српске а.д. Бања Лука - 65,00 %
  • мтел д.о.о. Подгорица - 51,00 %
  • Телус а.д. Београд - 100,00 %
  • ARENA CHANNELS GROUP д.о.о. Београд - 100,00 %
  • МТЕЛ Глобал д.о.о. Београд - 59,00 %
  • мтс Д.О.О. - 100,00 %
  • YUNET INTERNATIONAL д.о.о. Београд - 82,03 %
  • МТЕЛ ДООЕЛ Скопље – 100%
  • TS VENTURES д.о.о. Београд – 100%
  • TS VENTURES FOND д.о.о. Београд – 93,38%

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Кампања о безбедној употреби мобилног телефона током вожње „Када возиш, паркирај телефон!“ је 2015. године добила Националну награду за друштвено одговорно пословање Привредне коморе Србије[39] и награду Удружења за тржишне комуникације Србије.

Пројекат „мтс app конкурс“ из 2015. године се нашао на листи европске организације за друштвену одговорност CSR Europe.[40]

Мултимедијални пројекат „Теслин времеплов“[41], посвећен обележавању 160 година од рођења Николе Тесле, сврстан је међу пет најбољих пројеката из области науке и образовања у Европи на конкурсу „Excellence Awards 2016“[42] и освојио је „Balcannes 2017“[43] за најбољи регионални пројекат на Weekend Media фестивалу у Ровињу.

Компанија Телеком Србија је 2017. године добила Светосавску награду[44] за изузетан допринос и континуирано улагање на пољу образовања. Такође, 2018. године компанија је добила орден Светог Саве првог степена за континуирано учешће у активностима Српске православне цркве.[45]

За пројекат „Покрећемо покретаче“ и посвећеност принципима друштвено одговорног пословања Телеком Србија је 2019. године награђен једном од најзначајнијих награда за друштвено одговорно пословање коју додељује Привредна комора Србије, под називом „Ђорђе Вајферт“.[46]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС УСПЕХА (2022) – Telekom Srbija a.d.”. apr.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 10. 2023. 
  2. ^ а б „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС СТАЊА (2022) – Telekom Srbija a.d.”. apr.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 10. 2023. 
  3. ^ а б „"mts" postaje brend za sve usluge "Telekoma Srbije"”. ekapija.com. 6. 4. 2015. 
  4. ^ „Преглед тржишта телекомуникација и поштанских услуга у Републици Србији у 2023. години” (PDF). Ratel. 1. 6. 2024. 
  5. ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2023. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 15. 8. 2024. 
  6. ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2023. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 15. 8. 2024. 
  7. ^ B92. „Erikson i Telekom uvode 3G mrežu”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2024-10-09. 
  8. ^ „mtel d.o.o. Podgorica”. mts Tvoj svet (на језику: српски). 2018-06-04. Приступљено 2024-10-09. 
  9. ^ „"Телеком Србија" званично постао Српска компанија”. www.blic.rs. Приступљено 26. 11. 2019. 
  10. ^ admin (2014-07-15). „Telekom kupuje Dunav banku?” (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-09. 
  11. ^ „Telekom uveo 4G | PC Press” (на језику: енглески). 2015-04-03. Приступљено 2024-10-09. 
  12. ^ „"Телеком Србија" постао власник кабловског оператора Коперникуса”. www.blic.rs. Приступљено 15. 1. 2020. 
  13. ^ „Телеком Србија купио Радијус Вектор!”. www.pcpress.rs. Приступљено 15. 1. 2020. 
  14. ^ „Комисија за заштиту конкуренције одобрила Телекому куповину још једног оператера”. www.blic.rs. Приступљено 15. 1. 2020. 
  15. ^ „Predstavljen Supernova kablovski operater | PC Press” (на језику: енглески). 2019-03-30. Приступљено 2024-10-09. 
  16. ^ „Supernova od 1. juna postala deo Telekoma, uslediće jedna bitna promena!”. TeleSrbija (на језику: српски). 2021-06-01. Приступљено 2024-10-11. 
  17. ^ „M:tel otvorio prvu poslovnicu u Sjevernoj Makedoniji”. Portal Analitika (на језику: српски). Приступљено 2024-10-11. 
  18. ^ „Telekom Srbija preuzeo 100% udela u Globaltelu, imenovan novi direktor”. TeleSrbija (на језику: српски). 2023-07-18. Приступљено 2024-10-11. 
  19. ^ rs/telefonija-f23/erikson-i-telekom-srbija-uvode-3g-mrezu-t1028.html „Ериксон и Телеком Србија уводе 3Г мрежу” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). opusteno rs. Приступљено 16. 2. 2020. [мртва веза]
  20. ^ „Телеком Србија уводи ИПТВ”. www.b92.net. Приступљено 17. 2. 2020. 
  21. ^ „Телеком увео 4Г”. www.pcpress.rs. Приступљено 17. 2. 2020. 
  22. ^ „„Телеком” има чак 11,4 милиона корисника”. Politika Online. Приступљено 2024-10-11. 
  23. ^ „Преглед резултата”. www.benchmark.ratel.rs/. Приступљено 25. 5. 2020. 
  24. ^ „Преглед резултата”. www.benchmark.ratel.rs/. Приступљено 26. 11. 2020. 
  25. ^ „Од Телекома Србији” (PDF). мтс. Приступљено 22. 5. 2020. 
  26. ^ „Списак чланица Српског филантропског форума”. Српски филантропски форум. Приступљено 13. 7. 2020. 
  27. ^ „Програм Телекома Србија: Покрећемо покретаче!”. www.zurnal.rs. Приступљено 22. 4. 2020. 
  28. ^ „Почиње трећи циклус пројекта "Стварамо знање"”. Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Архивирано из оригинала 06. 11. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  29. ^ „Програмери, јавите се: мтс апп конкур за средњошколце”. www.pcpress.rs. Приступљено 22. 4. 2020. 
  30. ^ „мтс стартап убрзање - шанса за оне који тек развијају пословну идеју”. www.b92.net. Приступљено 22. 4. 2020. 
  31. ^ „Извептај за глобални договор УН” (PDF). pdf. Приступљено 22. 5. 2020. 
  32. ^ „мтс Чува твој свет”. Маркетинг мрежа. Приступљено 22. 5. 2020. 
  33. ^ „мтс уређује "београдску Амазонију"”. www.espreso.rs. Приступљено 22. 5. 2020. 
  34. ^ „Пројекат: Зелена енергија у основним школама - "ЗЕнергија свима прија"”. Удружење грађана ПЛАНТ - НВО плант. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  35. ^ „Vlasnička struktura”. Telekom Srbija (на језику: српски). Приступљено 2024-10-11. 
  36. ^ „O nama | Upoznajte nas | Telekom Srbija”. mts Tvoj svet (на језику: српски). Приступљено 2024-10-11. 
  37. ^ „Profil grupacije”. mts Tvoj svet (на језику: српски). Приступљено 27. 9. 2019. 
  38. ^ „Profil grupacije”. mts Tvoj svet (на језику: српски). Приступљено 14. 10. 2019. 
  39. ^ „Награда за кампању "Када возиш, паркирај телефон!"”. www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  40. ^ „Ово су најбоље апликације мтс Андроид конкурса”. www.pcpress.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  41. ^ „Теслин времеплов”. www.seecult.org. Приступљено 25. 5. 2020. 
  42. ^ „European excellence awards; Best of 2016”. www.eu-pr.excellence-awards.com/. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  43. ^ „"Теслин времеплов" добитник BelCannes награде за најбољи регионални пројекат”. www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  44. ^ „Додељене Светосавске награде”. Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Архивирано из оригинала 13. 03. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  45. ^ „Компанији Телеком Србија додељен Орден Светог Саве првог степена”. www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  46. ^ „Национална награда за друштвено одговорно пословање”. Привредна комора Србије. Приступљено 13. 7. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Телеком_Србија&oldid=28530554”