Пређи на садржај

Ласица

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 15. јануар 2024. у 13:23; аутор: FelixBot (разговор | доприноси) (нормативна контрола)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)

Ласица
Мала ласица
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Породица: Mustelidae
Потпородица: Mustelinae
Род: Mustela
Linnaeus, 1758
Врсте
Географска распрострањеност ласице

Ласица (лат. Mustela) је род сисара из породице куна (Mustelidae). Род обухвата 17 врста, од којих су познатије мала ласица (или риђа ласица), велика ласица (или хермелин) и дугорепа ласица. Ласице насељавају све континенте сем Антарктика и Аустралије.

Дужина тела ласица (Mustela) се креће од 17,3 до 21,7 центиметара, при чему су женке мање од мужјака.[1] По правилу им је горњи део крзна риђ или смеђ, а трбух бео. Код неких врста, популације које су насељене на вишим надморским висинама, зими се лињају, након чега остају прекривене белим крзном. Имају дугуљаста витка тела, која им омогућују праћење плена у јазбинама. Репови су им дуги од 3,4 до 5,2 центиметра.[1]

Ласице се хране мањим сисарима, а некад су сматране штеточинама, јер су неке врсте убијале живину и домаће зечеве. Са друге стране оне лове и убијају велики број глодара (који су штеточине).

Врсте из рода ласица (Mustela):[2]

Америчка видрица (или амерички нерц, амерички визон) и изумрла морска видрица (или морски нерц, морски визон) су укључиване у род ласица (Mustela) све до 1999. под именима Mustela vison и Mustela macrodon, када су сврстане у посебан род Neovison.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "The Weasel". The Mammal Society.
  2. ^ Integrated Taxonomic Information System
  3. ^ Abramov, A.V. (1999). "A taxonomic review of the genus Mustela (Mammalia, Carnivora)". Zoosystematica Rossica, pp. 357-364

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Abramov, A.V. (1999). „"A taxonomic review of the genus Mustela (Mammalia, Carnivora)"”. Zoosystematica Rossica. 8 (2): 357—364. 

Спољашење везе

[уреди | уреди извор]