Дакар
| Дакар фр. Dakar | |
|---|---|
Трг независности у Дакару
У правцу казаљки на сату од горе: Палата независности, Џамија божанства , Нгор плажа, Чамци Соумбедиоуна Медине, Горе | |
Застава
Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Регија | Дакар |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.146.052[1] |
| — густина | 1.955 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 14° 41′ 33″ С; 17° 26′ 51″ З / 14.69256° С; 17.44753° З |
| Временска зона | UTC+1 |
| Апс. висина | 27 m |
| Површина | 550 km2 |
Дакар Дакар на карти Сенегала | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Сохам Ел Вардини (2018)[2] |
| Веб-сајт | |
| www.dakarville.sn | |
Дакар (фр. Dakar) је главни град Сенегала смештен на обали Атлантског океана и једна од главних морских лука на западноафричкој обали. Налази се на пола пута између ушћа река Гамбије и Сенегала, на југоисточној страни Зеленог рта, најзападније тачке Африке. Дакарска лука је једна од најбољих у Западној Африци, добро заштићена кречњачким литицама рта и системом лукобрана. Име града долази од речи dakhar што је на језику народа Волоф назив за дрво тамаринд, као и име обалског насеља племена Лебу које се налазило јужно од места гдје је данас први док у луци.[3] Према Националној статистичкој агенцији Сенегала, Дакар је 2005. године у ужем центру града имао 1.030.594 становника, а метрополитански град с предграђима 2.452.656. становника.[4]
Дакар је административни центар Сенегала, седиште Сенегалске националне скупштине и председника републике. Град је и главни финанцијски центар западне Африке, седиште десетак националних и регионалних банака, укључујући и банку BCEAO (Banque Centrale des États de l'Afrique de l'Ouest) која управља јединственом западноафричком CFA валутом, те седиште бројних међународних организација и истраживалачких центара, као и невладиних организација. У Дакру од 1920. живи велика либанска заједница која се углавном бави увозно-извозним пословима. У граду живи и доста Мароканаца који се углавном баве подузетништвом. У граду живе и бројне друге заједнице, претежно састављене од радника из Мауританије, Гвинеје и Зеленортске Републике. У граду је и 20.000 француских исељеника.
Бивша колонијална метропола Француска и даље је снажно присутна у граду јер има базу ратног ваздухопловства у предграђу Јоф, а и француска ратна флота користи луку Дакар као своју сервисну луку. Од 1950. у граду делује Институт за високо школство (Institut des Hautes Études или IHE) који је 1957. прерастао у Универзитет у Дакру (Université de Dakar).[5]
Географија
[уреди | уреди извор]Дакар лежи углавном на југоисточним обалама Зеленог рта, боље речено његов је историјски центар јер се данас град са својим предграђима и сателитским насељима раширио по читавом полуострву.
Клима
[уреди | уреди извор]Дакар има врућу полупустињску климу по Кепеновој класификацији климе, с кратком сезоном киша и дугим сушним раздобљем. Сезона киша траје од јула до октобра, а осталих осам месеци влада суша. У граду падне просечно 540 mm кише током целе године. Између децембра и априла је угодно топло, ноћи су угодне, али од маја до новембра постаје неугодно вруће с температурама које у изнад 30 °C, иако не толико колико у Сахари.
| Клима Дакара (1991–2020) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 25,9 (78,6) |
25,2 (77,4) |
25,2 (77,4) |
25 (77) |
26,2 (79,2) |
28,7 (83,7) |
30,1 (86,2) |
30,5 (86,9) |
30,9 (87,6) |
31,3 (88,3) |
30,1 (86,2) |
27,9 (82,2) |
28,08 (82,56) |
| Минимум, °C (°F) | 18,6 (65,5) |
18 (64) |
18,4 (65,1) |
19,1 (66,4) |
20,7 (69,3) |
23,6 (74,5) |
25,2 (77,4) |
25,4 (77,7) |
25,2 (77,4) |
25,5 (77,9) |
23,5 (74,3) |
21 (70) |
22,02 (71,63) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 14,0 (57,2) |
14,4 (57,9) |
15,0 (59) |
15,3 (59,5) |
17,0 (62,6) |
19,3 (66,7) |
21,4 (70,5) |
20,0 (68) |
20,2 (68,4) |
18,8 (65,8) |
17,0 (62,6) |
14,8 (58,6) |
14 (57,2) |
| Количина падавина, mm (in) | 1,2 (0,047) |
0,4 (0,016) |
0,1 (0,004) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
7 (0,28) |
52,8 (2,079) |
165,6 (6,52) |
138,4 (5,449) |
26,3 (1,035) |
0,3 (0,012) |
0,4 (0,016) |
392,5 (15,458) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 0,1 | 0,2 | 0,1 | 0 | 0 | 0,6 | 4,2 | 9,8 | 9,2 | 2,4 | 0,1 | 0,1 | 26,8 |
| Извор: NOAA NCEI[6] | |||||||||||||
| Клима Међународног аеродрома Дакар, Сенегал (1961–1990) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 36,5 (97,7) |
39,8 (103,6) |
40,4 (104,7) |
34,7 (94,5) |
33,8 (92,8) |
39,4 (102,9) |
33,5 (92,3) |
34,5 (94,1) |
34,8 (94,6) |
37,8 (100) |
40,3 (104,5) |
39,5 (103,1) |
40,4 (104,7) |
| Максимум, °C (°F) | 26,1 (79) |
25,0 (77) |
25,7 (78,3) |
25,3 (77,5) |
26,4 (79,5) |
29,0 (84,2) |
30,3 (86,5) |
30,6 (87,1) |
31,1 (88) |
31,5 (88,7) |
30,4 (86,7) |
28,3 (82,9) |
28,3 (82,9) |
| Просек, °C (°F) | 19,9 (67,8) |
20,5 (68,9) |
20,9 (69,6) |
21,4 (70,5) |
22,7 (72,9) |
25,5 (77,9) |
26,9 (80,4) |
27,3 (81,1) |
27,4 (81,3) |
27,4 (81,3) |
25,4 (77,7) |
22,5 (72,5) |
24,0 (75,2) |
| Минимум, °C (°F) | 18,6 (65,5) |
18,2 (64,8) |
18,6 (65,5) |
19,4 (66,9) |
20,9 (69,6) |
23,8 (74,8) |
25,3 (77,5) |
25,3 (77,5) |
25,3 (77,5) |
25,7 (78,3) |
23,8 (74,8) |
21,2 (70,2) |
22,0 (71,6) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 14,0 (57,2) |
15,0 (59) |
16,0 (60,8) |
16,5 (61,7) |
17,2 (63) |
19,5 (67,1) |
21,5 (70,7) |
21,3 (70,3) |
18,9 (66) |
17,5 (63,5) |
17,9 (64,2) |
17,0 (62,6) |
14 (57,2) |
| Количина кише, mm (in) | 2,0 (0,079) |
1,0 (0,039) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
10,0 (0,394) |
61,0 (2,402) |
165,0 (6,496) |
134,0 (5,276) |
37,0 (1,457) |
1,0 (0,039) |
1,0 (0,039) |
411 (16,18) |
| Дани са кишом | 1,9 | 1,1 | 1,1 | 0,3 | 0,5 | 2,0 | 7,0 | 12,8 | 9,4 | 2,9 | 1,4 | 1,4 | 41,8 |
| Релативна влажност, % | 69 | 75 | 76 | 79 | 79 | 78 | 77 | 79 | 81 | 79 | 74 | 66 | 76 |
| Сунчани сати — месечни просек | 244,9 | 245,8 | 285,2 | 288,0 | 291,4 | 252,0 | 232,5 | 223,2 | 219,0 | 257,3 | 249,0 | 238,7 | 3.031,6 |
| Извор: DWD[7] | |||||||||||||
| Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Година |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 22 °C (72 °F) | 20 °C (68 °F) | 20 °C (68 °F) | 21 °C (70 °F) | 23 °C (73 °F) | 25 °C (77 °F) | 27 °C (81 °F) | 27 °C (81 °F) | 27 °C (81 °F) | 27 °C (81 °F) | 27 °C (81 °F) | 24 °C (75 °F) | 24 °C (75 °F) |
Климатске промене
[уреди | уреди извор]У документу из 2019. објављеном у часопису PLOS One процењује се да је према Репрезентативном путу концентрације 4.5, „умереном“ сценарију климатских промена где глобално загревање достиже ~2,5—3 °C (4,5—5,4 °F) до 2100. године, клима Дакар би 2050. године највише личила на тренутну климу Праје на Зеленортским Острвима. Годишња температура би порасла за 1,5 °C (2,7 °F), а температура најтоплијег и најхладнијег месеца за 1,4 °C (2,5 °F) и 1,6 °C (2,9 °F), респективно.[9][10] Према Праћењу климатских акција, тренутна путања загревања изгледа да је у складу са 2,7 °C (4,9 °F), што се блиско подудара са RCP 4.5.[11]
Штавише, према Шестом извештају о процени IPCC 2022, Дакар је један од 12 великих афричких градова (Абиџан, Александрија, Алжир, Кејптаун, Казабланка, Дакар, Дар ес Салам, Дурбан, Лагос, Ломе, Луанда и Мапуто) који би били најтеже погођене будућим порастом нивоа мора. Процењује се да би они заједно претрпели кумулативну штету од 65 милијарди америчких долара у оквиру RCP 4,5 и 86,5 милијарди долара за сценарио високе емисије RCP 8,5 до 2050. године. Поред тога, RCP 8,5 у комбинацији са хипотетичким утицајем нестабилности морског леденог покривача на високим нивоима загревање би укључивало до 137,5 милијарди долара штете, док би додатно урачунавање „догађаја мале вероватноће и велике штете” могло повећати укупне ризике на 187 милијарди долара за „умерени” RCP 4.5, 206 милијарди долара за RCP 8.5 и 397 милијарди долара према сценарију високе стабилности леденог покривача.[12] Пошто би се пораст нивоа мора наставио око 10.000 година под сваким сценаријом климатских промена, будући трошкови пораста нивоа мора би се само повећавали, посебно без мера прилагођавања.[13]
Историја
[уреди | уреди извор]Португалски поморци били су први Европљани који су допловили до Зеленог рта 1444. и на острву Горе основали насеље за опскрбу својих бродова. Од 1536. почели су да користе острво као базу за трговину црним робовима. Острво су им преотели Холанђани 1588. и дали му данашње име по острву Горе-Оверфлаке у Холандији. Након њих 1664. дошли су Енглези, а коначно је пао у руке Француза 1677. као и читав Сенегал.
Дакар је основан 1857. када су Французи изградили утврђење на месту данашњег Трга независности (Place de l'Indépendance) да заштите интересе својих трговаца робљем који су тамо населили пре 20 година, као и становнике оближњег острва Горе у заветрини полуострва. До 1862. изграђен је први кратки лукобран у луци, око које је почео ницати град. Међутим, ипак је прошло доста времена пре него што је лука у Дакру добила превласт над оближњим лукама на острву Горе и Руфиску, удаљеним 21 km источно од центра града. Први корак који је учинио дакарску луку местом у које су упловљавали тадашњи пароброди била је изградња станице за опскрбу бродова угљеном, тако да је Дакар преотео део посла луци Миндело на Зеленортским острвима. Изградња прве западноафричке жељезничке пруге, од Сент-Луиса до Дакра 1886. био је следећи велики подстицај за развој Дакра и његове луке, будући да су уз пругу никле бројне плантаже кикирикија. Од 1902. Дакар је заменио Сент-Луис као главни град Француске Западне Африке.[3]
За време Првог светског рата дакарској луци порасла је важност због рата за суседне немачке колоније Тоголанд и Немачки Камерун. Након рата 1923. изграђена је жељезничка пруга до тадашњег Француског Судана (данашњи Мали), а то је довело нову транзитну робу у луку. Лука је значајно побољшана 1930-их година, тако да је Дакар постао главна регионална лука за кикирики. Током Другог светског рата Дакар, као и читава Француска Западна Африка, признали су ауторитет Вишијевске Француске 1940. и тиме су пали у воду напори генерала де Гола и Слободне Француске да осигурају Дакар као базу. Стање је остало исто све до 1943. када су савезници ослободили град.[3]
За време Другог светског рата, рафинирање уља од кикирикија постала је важна индустрија у Дакру јер се требао да надомјести недостатак биљних уља у земљи, али и у целој северној Африци будући да је то уље пре рафинирано углавном у Француској. Тада су израсли и други индустријски погони по граду. Овај динамични развој је прекинут око 1961. јер се дотадашња колонија Француска Западна Африка у међувремену распала на осам независних држава, па се тиме битно смањило тржиште за робу тих фабрика. Дакар је од 1959. до 1960. био главни град краткотрајне Федерације Мали, а потом је постао главни град нове државе Републике Сенегал. Од Другог светског рата Дакар је доживео праву урбану експанзију, од тада су изграђена бројна предграђа и сателитски градови око ужег центра града.[3]
Данас Дакар има неколико врло контрастних округа. У јужном делу града су јавне зграде, болнице и амбасаде. Северни део града је пословни део града око Трга независности (Place de l'Indépendance). На северу и истоку града леже квартови повезани с луком, те мале рибарске луке, складишта и докови за извоз кикирикија. У непосредној близини жељезничке пруге леже стари индустријски погони за рафинирање уља од кикирикија и друге фабрике, а даље према северу индустријско предграђе Хан.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| 1988. | 2002. |
|---|---|
| 686.999 | 955.897 |
Привреда
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ National Statistics Agency. „Population Projections 2013-2063” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 11. 2020. г. Приступљено 03. 01. 2021.
- ^ „AFP. 2018-09-29”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 26. 07. 2020.
- ^ а б в г д „Dakar” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 25. 12. 2011.
- ^ „Situation Economique et Sociale du Sénégal Edition” (PDF) (на језику: francuski). Agence Nationale de la Statistique et de la Démographie. 2005. Архивирано из оригинала 15. 06. 2007. г. Приступљено 25. 12. 2011.
- ^ „Historique de la ville” (на језику: francuski). Ville de Dakar. Архивирано из оригинала 02. 01. 2012. г. Приступљено 25. 12. 2011.
- ^ „World Meteorological Organization Climate Normals for 1991-2020: Senegal-Dakar” (CSV). NOAA. Приступљено 2024-01-07.
- ^ „Climate Averages for Dakar International Airport” (PDF) (на језику: немачки). DWD. Приступљено 7. 9. 2022.
- ^ „Climate Averages for Dakar International Airport, Senegal” (PDF). DWD. Приступљено 7. 9. 2022.
- ^ Bastin, Jean-Francois; Clark, Emily; Elliott, Thomas; Hart, Simon; van den Hoogen, Johan; Hordijk, Iris; Ma, Haozhi; Majumder, Sabiha; Manoli, Gabriele; Maschler, Julia; Mo, Lidong; Routh, Devin; Yu, Kailiang; Zohner, Constantin M.; Thomas W., Crowther (10. 7. 2019). „Understanding climate change from a global analysis of city analogues”. PLOS ONE. 14 (7). S2 Table. Summary statistics of the global analysis of city analogues. Bibcode:2019PLoSO..1417592B. PMC 6619606
. PMID 31291249. doi:10.1371/journal.pone.0217592
- ^ „Cities of the future: visualizing climate change to inspire action”. Current vs. future cities. Архивирано из оригинала 08. 01. 2023. г. Приступљено 8. 1. 2023.
- ^ „The CAT Thermometer”. Приступљено 8. 1. 2023.
- ^ Trisos, C.H., I.O. Adelekan, E. Totin, A. Ayanlade, J. Efitre, A. Gemeda, K. Kalaba, C. Lennard, C. Masao, Y. Mgaya, G. Ngaruiya, D. Olago, N.P. Simpson, and S. Zakieldeen 2022: Chapter 9: Africa. In Climate Change 2022: Impacts, Adaptation and Vulnerability [H.-O. Pörtner, D.C. Roberts, M. Tignor, E.S. Poloczanska, K. Mintenbeck, A. Alegría, M. Craig, S. Langsdorf, S. Löschke, V. Möller, A. Okem, B. Rama (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, US, pp. 2043–2121
- ^ Technical Summary. In: Climate Change 2021: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Sixth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (PDF). IPCC. август 2021. стр. TS14. Приступљено 12. 11. 2021.
- ^ „Città Gemellate” (на језику: -(језик: италијански)-). Comune di Milano. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 06. 04. 2012.
- ^ „DC Sister City Agreement” (PDF). The District of Columbia. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 06. 2014. г. Приступљено 3. 6. 2014.
- ^ „Twin-cities of Azerbaijan”. Azerbaijans.com. Приступљено 09. 08. 2013.
- ^ „Monument in Dakar, on which "City Baku" was written in Russian and "City Dakar" in French”. 2014.
- ^ „Town Twinning Agreements”. Municipalidad de Rosario - Buenos Aires 711. Архивирано из оригинала 19. 03. 2015. г. Приступљено 14. 10. 2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Chronology of Catholic Dioceses: Senegal”. www.katolsk.no. Norway: Oslo katolske bispedømme (Oslo Catholic Diocese). Приступљено 30. 9. 2014.
- Cleo Cantone (2006). „A Mosque in a Mosque: Some Observations on the Rue Blanchot Mosque in Dakar & Its Relation to Other Mosques in the Colonial Period”. Cahiers d'Études Africaines. 46 (182): 363—387. JSTOR 4393580. doi:10.4000/etudesafricaines.15253
- „Garden Search: Senegal”. London: Botanic Gardens Conservation International. Приступљено 30. 8. 2015.
- Saglio, Christian (1983). Guide de Dakar et du Sénégal. Société africaine d'édition. стр. 42.
- G. Wesley Johnson (1971), The emergence of Black politics in Senegal
, Stanford, Calif.: Published for the Hoover Institution on War, Revolution, and Peace, by Stanford University Press, ISBN 978-0804707831
- „Les Archives Nationales du Sénégal”. Архивирано из оригинала 1. 9. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012.
- „France: Africa: French West Africa and the Sahara”. Statesman's Year-Book. London: Macmillan and Co. 1921. стр. 895—903 — преко Internet Archive. „Colony of Senegal”
- Historique de la ville (на језику: француски), Ville de Dakar, Приступљено 30. 8. 2015
- De Benoist, Joseph-Roger (1987). Église et pouvoir colonial au Soudan français: les relations entre les administrateurs et les missionnaires catholiques dans la Boucle du Niger, de 1885 à 1945. KARTHALA Editions. стр. 270. ISBN 9782865371693.
- Elizabeth A. Foster (2009). „An Ambiguous Monument: Dakar's Colonial Cathedral of the Souvenir Africain”. French Historical Studies. 32 (1): 85—119. doi:10.1215/00161071-2008-014.
- Bernard Dione; Dieyi Diouf (2010), „Senegal: Libraries, Archives and Museums”, Ур.: Marcia J. Bates, Encyclopedia of Library and Information Sciences, Boca Raton, Florida: CRC Press, ISBN 9780849397127
- Kevin Mulhearn (2006). „Photography in Africa: Central and West”. Ур.: Lynne Warren. Encyclopedia of Twentieth-Century Photography. Routledge. стр. 27+. ISBN 978-1-135-20536-2.
- Glossary of art terms, UK: Tate, Приступљено 30. 8. 2015
- „Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants”. Demographic Yearbook 1965. New York: Statistical Office of the United Nations. 1966.
- „Senegal”. Political Chronology of Africa. Political Chronologies of the World. Europa Publications. 2001. стр. 357+. ISBN 978-0203409954.
- „Festival Time in Dakar”. Negro Digest. април 1966.
- Hoyt W. Fuller (јул 1966). „World Festival of Negro Arts”. Ebony. Chicago, US.
- „Western and Central Sudan, 1900 A.D.–present: Key Events”. Heilbrunn Timeline of Art History. New York: Metropolitan Museum of Art. Приступљено 14. 7. 2017.
- United Nations Department of Economic and Social Affairs, Statistical Office (1976). „Population of capital city and cities of 100,000 and more inhabitants”. Demographic Yearbook 1975. New York. стр. 253—279.
- S. Sherwood (3. 12. 2009). „The Songs of Senegal”. New York Times. Приступљено 15. 8. 2012.
- „Centre Culturel Régional Blaise Senghor” (на језику: француски). Ministere de la culture du Senegal. Приступљено 14. 5. 2013.
- „Média Centre de Dakar: L'ambition de faire renaître le cinéma africain”. Observatoire sur les Systèmes d'information. 10. 12. 2004.
- Stephen Demeulenaere (лето 2001). „On the Doole”. Alternatives Journal. 27 (3).
- „Student Killed in Senegal Protest”. Chronicle of Higher Education. 47 (24). 23. 2. 2001.
- „The State of African Cities 2010: Governance, Inequalities and Urban Land Markets”. United Nations Human Settlements Programme. 2010. Архивирано из оригинала 17. 6. 2013. г.
- Andreas Mehler; et al., ур. (2008). „Senegal”. Africa Yearbook: Politics, Economy and Society South of the Sahara in 2007. 4. Koninklijke Brill. стр. 175+. ISBN 9789004168053.
- „Senegal”. Art Spaces Directory. New York: New Museum. Приступљено 2. 12. 2013.
- „Ville de Dakar”. Архивирано из оригинала 2009-10-16. г. — преко Internet Archive, Wayback Machine.
- Diouf, Mamadou (2013). Les arts de la citoyenneté au Sénégal: espaces contestés et civilités urbaines. KARTHALA Editions. стр. 114. ISBN 9782811109561.
- „ICANN Dakar Senegal No.42: 23–28 October 2011”. ICANN. Приступљено 15. 8. 2012.
- „Corporate Information: Google Offices”. Google Inc. Архивирано из оригинала 29. 5. 2011. г.
- The State of African Cities 2014. United Nations Human Settlements Programme. 2015-09-10. ISBN 978-92-1-132598-0. Архивирано из оригинала 10. 9. 2014. г.
- „Première nuit de Obama au Sénégal”. Le Quotidien (на језику: француски). Dakar. 27. 6. 2013. Архивирано из оригинала 28. 6. 2013. г.
- World Health Organization (2016), Global Urban Ambient Air Pollution Database, Geneva, Архивирано из оригинала 28. 3. 2014. г.
- „Dakar”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 7 (11 изд.). 1910. стр. 762.
- Derwent Whittlesey (1941). „Dakar and the Other Cape Verde Settlements”. Geographical Review. 31 (4): 609—638. JSTOR 210502. doi:10.2307/210502.
- Raymond F. Betts (април 1971). „Establishment of the Medina in Dakar, Senegal, 1914”. Africa: Journal of the International African Institute. 41 (2): 143—152. JSTOR 1159424. S2CID 143324799. doi:10.2307/1159424.
- M. Diouf. (1999). "Urban youth and Senegalese politics: Dakar 1988-1994", In J. Holston, ed., Cities and Citizenship. Durham, NC: Duke University Press
- Fiona McLaughlin (2001). „Dakar Wolof and the Configuration of an Urban Identity”. Journal of African Cultural Studies. 14 (2).
- Dickson Eyoh and Paul Tiyambe Zeleza, ур. (2003). „Dakar”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 978-0415234795.
- Kwame Anthony Appiah and Henry Louis Gates, ур. (2005). „Dakar”. Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 304. ISBN 978-0-19-517055-9.
- Kevin Shillington, ур. (2005). „Dakar”. Encyclopedia of African History. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-57958-245-6.
- David Nelson (2007). „Defining the Urban: The Construction of French-Dominated Colonial Dakar, 1857-1940”. Historical Reflections. 33 (2): 225—255. JSTOR 41299411.
- Mamadou Diouf (2008). „(Re)Imagining an African city: performing culture, arts, and citizenship in Dakar (Senegal), 1980-2000”. Ур.: Gyan Prakash and Kevin Michael Kruse. Spaces of the Modern City: Imaginaries, Politics, and Everyday Life. Princeton University Press. стр. 346+. ISBN 978-0-691-13343-0.
- Simon Bekker and Goran Therborn, ур. (2011), „Dakar”, Capital Cities in Africa: Power and Powerlessness, Dakar: Council for the Development of Social Science Research in Africa, ISBN 978-2-8697-8495-6, Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г., Приступљено 07. 10. 2024
- Liora Bigon; Yossi Katz, ур. (2014). „From metropolitan to colonial planning: Dakar between garden city and cité-jardin”. Garden Cities and Colonial Planning. Manchester University Press. ISBN 978-1-5261-0678-0.
- Profile of Crime Markets in Dakar, Pretoria: Institute for Security Studies, 2014 — преко International Relations and Security Network
- Daniel Castillo Hidalgo (2014). „Port of Dakar: Technological Evolution, Management and Commercial Activity”. Ур.: Miguel Bosa Suirez. Atlantic Ports and the First Globalisation C. 1850–1930. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-32798-7.
- Liora Bigon (2016). French Colonial Dakar: the Morphogenesis of an African Regional Capital. Manchester University Press. ISBN 978-1-78499-786-1.
- Ch. Brossard, ур. (1906). „Afrique occidentale française: Senegal: Description des villes: Dakar”. Colonies françaises. Géographie pittoresque et monumentale de la France (на језику: француски). Paris: Flammarion. hdl:2027/mdp.39015005579753.
- Claude Faure (1914). Histoire de la presqu'ile du Cap Vert et des origines de Dakar (на језику: француски). Paris: Emile Larose.
- Jacques Charpy (1958). La Fondation De Dakar, 1845-1857-1869 (на језику: француски). Paris. OCLC 8248635.
- Suzanne Daveau (1959). „Une enquête urbaine à Dakar”. L'Information géographique (на језику: француски). 23 (5): 211—215. doi:10.3406/ingeo.1959.1940 — преко Persee.fr.
- Assane Seck (1961). „Dakar”. Cahiers d'Outre-Mer (на језику: француски). 14 — преко Persee.fr.
- Assane Seck (1970). Dakar, metropole ouest-africaine (на језику: француски). Dakar. OCLC 813651508.
- Denise Bouche (1978). „Dakar pendant la deuxième Guerre mondiale: Problèmes de surpeuplement”. Revue française d'histoire d'outre-mer (на језику: француски). 65 (240): 423—438. doi:10.3406/outre.1978.2135 — преко Persee.fr.
- Alain Sinou (1993). Comptoirs et villes coloniales du Senegal: Saint-Louis, Goree, Dakar (на језику: француски). Paris.
- Thomas Saupique (2002). „L'électrification de la ville de Dakar après 1945”. Outre-mers (на језику: француски). 89 — преко Persee.fr.
- Abdoul Aziz Diop (2007). „Quelles centralités pour la ville de Dakar, Sénégal?”. Rives nord-méditerranéennes (на језику: француски). 26 (26): 75—92. doi:10.4000/rives.921
- „Histoire”. Dakar. Le Petit Futé (на језику: француски). 2011. стр. 21+.
- „(Dakar)”. Directory of Open Access Journals. UK.
- „(Dakar)” — преко Qatar National Library, Qatar Digital Library. (Images, etc.)
- „(Dakar)” — преко Europeana. (Images, etc.)
- „(Dakar)” — преко Digital Public Library of America. (Images, etc.)
- „(Dakar)”. Internet Library Sub-Saharan Africa. Germany: Frankfurt University Library. 2016-09-29. (Bibliography)
- „(Dakar)”. Connecting-Africa. Leiden, Netherlands: African Studies Centre. (Bibliography)
- „(Dakar)”. AfricaBib.org. (Bibliography)
- „Dakar, Senegal”. BlackPast.org. US. јун 2010.
- „Senegal: Dakar”. ArchNet. Архивирано из оригинала 14. 2. 2006. г.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Dakar official website (језик: француски) (archived)
- „Dakar”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
„Dakar”. New International Encyclopedia. 1905.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |