Едвард Гјерек
Едвард Гјерек | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 6. јануар 1913. | ||||||||||||
Место рођења | Парабка, Руска Империја | ||||||||||||
Датум смрти | 29. јул 2001.88 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Ћешин, Пољска | ||||||||||||
Држављанство | пољско | ||||||||||||
Религија | атеиста | ||||||||||||
Професија | политичар | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Пољска уједињена радничка партија | ||||||||||||
|
Едвард Гјерек (Парабка, 6. јануар 1913 — Ћешин, 29. јул 2001) је био први секретар Пољске уједињене радничке партије од 1970. до 1980. године.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у сиромашном селу у индустријској пољској регији Заглебје. Када је имао само 4 године, отац му је погинуо у рударској несрећи у Шлезији и Гјерек са мајком која се преудала емигрира у Француску. Са 17 година придружио Француској комунистичкој партији у којој је био активан и толико успешан у организовању штрајкова да су га француске власти 1934. године депортовале у Пољску. Након одслуженог војног рока, Гјерек се жени и одлази у Белгију 1937. године, где је радио у руднику угља у околини Гента.[2]
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Током Другог светског рата био је активиста Белгијске комунистичке партије и имао репутацију вође групе Пољака антинацистичког подземља. После рата Гјерек се са женом и децом вратио у Пољску, у Катовице, где се придружио комунистима Пољске уједињене радничке партије. Године 1954. именован је за директора одељења пољске тешке индустрије, а две године касније ушао је у једанаесточлани Политбиро. Када су почели нереди индустријских радника у знак протеста због значајног раста цена хране уочи Божићних празника 1970. године, Гјерек је од Гомулке преузео место првог секретара Централног комитета странке уз обећање да ће побољшати материјалну ситуацију и преиспитати економску политику. Увео је бројне реформе, укључујући отварање пољског тржишта за западне производе, већу слободу за путовања Пољака у иностранство и смањење непотизма у странци. Иако су такве промене биле популарне, пољска економија наставила је да посрће. Западни кредити су лоше потрошени, што је довело до спољног дуга од око 40 милијарди долара и растуће инфлације. Септембра 1980. године Гјерек је, суочен са избијањам радничких демонстрација, изгубио место првог секретара, а следеће године био је искључен из странке. Наследио га је Станислав Каниа.[1]
Остало
[уреди | уреди извор]Године 1973. Едвард Гјерек је постао почасни грађанин Београда.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Britanika, Edvard Gjerek
- ^ „Kultura, poljski sajt”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2008. г. Приступљено 08. 11. 2013.
- ^ Novosti, Titule samo po zasluzi