Зграда Народног позоришта у Београду
Зграда Народног позоришта у Београду | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Стари град |
Држава | Србија |
Време настанка | 1869. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Зграда Народног позоришта у Београду, саграђена је 1869. године, на инцијативу кнеза Михаила Обреновића за потребе тек основаног националног позоришта које је представе изводило у неусловним просторима по Београду. Зграда представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]После више покушаја од 1842. године, за формирањем професионалног ансамбла које би изводило позоришне представе, тек 1868. године долази до оснивања Народног позоришта у Београду. Прва представа, „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака, одржана је (по новом календару) 22. новембра 1868. у гостионици „Код енглеске краљице“, која је следећих годину дана била привремени дом позоришта.
По оснивању Народног позоришта, Кнез и Државни савет одређују локацију за позоришну зграду, бивши турски плац код Стамбол-капије.
Архиктетура
[уреди | уреди извор]Зграда позоришта саграђена по пројекту Александра Бугарског, са свим карактеристикама позоришне архитектуре свога доба, али већ 1870. године, зграда доживљава прву од многих преправки. Забележене су адатапције 1885. и 1903. али прва значајнија преправка по пројекту Јосифа Букавца, започета је 1911. године, која је због ратова трајала до 1922. године. Спољни и унутрашњи изглед и класицистичка стилска обележја измењени су у решење којим доминирају масивни бочни пилони који фланкирају улаз и пластична декорација закаснелих сецесијских реминисценција. Дограђене су и нове просторије у источном делу, повећан габарит, вршене измене у ентеријеру, урађене плафонске композиције С. Ф. Колесникова.
Спомен-плоче оснивачима, исписане старим правописом, постављене су у децембру 1934.[2] Рад позоришта је крајем 1930-тих био закомпликован "магацинским питањем", због кога често није било декора за представе.[3] Позоришни магацин је рушен марта 1941, ради проширења позоришне зграде.[4]
После бомбардовања Београда 1941. године када је зграда је доживела разарање и поновне оправке и реконструкције још за време рата, па и послератном периоду до 1986. године, када је за три године враћен изглед ентеријера из 1922. године, са знатним изменама на екстеријеру и ентеријеру. Тада је дограђен део зграде према улици Браће Југовића, обликован по савременим архитектонским схватањима, уз коришћење нових технологија. Чишћење фасаде изведено је 1997. године.