Ибар
Ибар | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 276 km |
Басен | 7.925[1] km2 |
Пр. проток | 110 m3⁄s |
Слив | Црноморски |
Пловност | не |
Водоток | |
Извор | планина Хајла, 10 km од Рожаја |
Ушће | Западна Морава код Краљева |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија Црна Гора |
Насеља | Рожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Сочаница, Лепосавић, Лешак, Рашка, Краљево |
Притоке | Рашка, Студеница, Јошаница, Ситница |
Река на Викимедијиној остави |
Ибар је река у источном делу Црне Горе и југозападном делу Србије, укупне дужине 272 km. Ибар је десна притока Западне Мораве. Извире на северној страни планине Хајла, а у Западну Мораву се улива код Краљева. Површина слива износи 13.059 km². Припада Црноморском сливу. Просечан проток на ушћу износи 110 m³/s што показује да река није пловна. Важније притоке Ибра су: Рашка и Студеница са леве, а Гокчаница, Ситница, Јошаница и Рибница са десне стране. Већа насеља кроз која Ибар протиче су: Рожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Лешак, Рашка, Баљевац, Ушће, Богутовац, Матарушка Бања и Краљево.
На реци Ибар налази се 10 хидроелектрана. Преграђивањем реке настало је језеро Газиводе. Ибар је познат по многим брзацима и буковима. Ибарску долину одликују и друга природна богатства, као што су рудници каменог угља (рудници Ушће и Јарандо), магнезита (рудник Бела Стена), копаонички рудници олова, цинка и сребра.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Постоји више тумачења о томе како је река добила име. Професор Нико Зупанчић сматра да је река добила име од баскијске речи за реку (баск. i-ba/r/i), слично као и река Ебро у Шпанији.[2] Са друге стране, реч „Ибар” подсећа на антички грчки назив за реку Марицу (Hßcoq → Hiberus, Iberus),[3] док Ејуп Мушовић тврди да име потиче од албанске речи shkumbon, што значи „бео”.[3][4]
Горњи ток
[уреди | уреди извор]Извире јаким врелом испод планине Хајла у источној Црној Гори, 10 km узводно од Рожаја. Тече источно кроз Ибарац, Рожаје, Радетину и Баћ. Код села Шпиљани улази у Србију.
Средњи ток
[уреди | уреди извор]У правцу југа пролази кроз Газиводе, Зубин Поток, Угљаре, Зупче и Шипоље до Косовске Митровице. На 24 km узводно од Косовске Митровице на Ибру је изграђена брана висине 110 m, која је направила вештачко језеро Газиводе. У Косовској Митровици се у Ибар улива река Ситница, и одатле се Ибар окреће на север. Одатле Ибар иде углавном уским клисурама са изузетком нешто ширих котлина у околини Звечана, Лепосавића, Рашке и Баљевца. Посебан доживљај представља сплаварење Ибром од Лепосавића из села Горње Јариње до Рашке под називом Спуст Без Граница који окупља младе и љубитеље Ибра и Ибарске долине. Средњи ток Ибра може се посматрати као подкопаоничко подручје јер Ибар управо пролази у подножју туристичког центра Копаоник, који је од Ибра удаљен 20 минута вожње. Ту је Ибар ископао природни пут између Косовске низије и остатка Србије. Ибарском долином пролази железничка пруга као и магистрала, која је по овој реци и добила име.
Доњи ток
[уреди | уреди извор]Ка северу пролази поред Рашке, Брвеника, Беле Стене, Баљевца, Ушћа, Богутовца, Матарушке Бање, Жиче и Краљева, и ту се улива у Западну Мораву.
Некада се нарочито на овом делу реке сплаварило, превожена посечена дебла, па и стока, док нису изграђени друм и железничка пруга.[5]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Споменик српским ратницима који се налази на литици изнад Ибра
-
Врело Ибра
-
Ибар у општини Рашка
-
Ибар у општини Рашка
-
Ибар у општини Рашка
-
Ибар у општини Рашка
-
Мост на Ибру у Матарушкој Бањи
-
Обала Ибра у Матарушкој Бањи
-
Сплаварење Ибром Спуст Без Граница од Лепосавића до Рашке
-
Ибар надомак Краљева
-
Ибар и Маглич
-
Поглед на Ибар са Маглича
-
Ибар у Краљеву
-
Ибарски кеј у Краљеву 2022.г.
-
"Мост Миломира Главчића" у Краљеву преко Ибра.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Velika Morava River Basin, ICPDR, Новембар 2009, стр. 2
- ^ „Тврђење професора Нике Зупанчића”. Архивирано из оригинала 08. 05. 2018. г. Приступљено 08. 05. 2018.
- ^ а б „Ибар потиче од албанске речи "shkumbon", историја моста на Ибру дуга више од 100 година приступљено 3. јула 2018.”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2016. г. Приступљено 03. 08. 2018.
- ^ Др Ејуп Мушовић, „Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара”
- ^ „Политика”, 16. јул 1940
Литература
[уреди | уреди извор]- Караџић, В. (1970). Савремена илустрована енциклопедија географије, Београд.
- Грчић, М. (2007). Географија за 3. разред гимназије, I издање, Beograd.
- Лексикографског завода (1979). Општа енциклопедија хрватског, Загреб.
- Monde Neuf (2007), Атлас света, 1. издање, Београд.
- Мацура, Л. и С. (2005). Britannica concise encyclopedia, Београд
- Издавачка кућа „Просвета” (1986). Мала енциклопедија Просвета, IV издање, Београд
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.