Артикулација (музика)

Примери артикулације. С лева на десно: стакато, стакатисимо или клин, маркато, акценат, тенуто.

Артикулација је музички параметар који одређује како ће звучати једна нота или други дискретни догађај. Артикулације првенствено структурирају почетак и крај догађаја, одређујући дужину његовог звука и облик његовог настанка и распада. Оне такође могу да модификују тембр, динамику и висину.^[1] Музичка артикулација је аналогна артикулацији говора, а у барокном и класичном периоду поучавала се у поређењу са говорништвом.^[2]

Реч артикулација (фр. и енгл. articulation) потиче из латинског језика и значи јасно, разговетно. У музици артикулација^[3] значи начини на које се изводе тонови при певању или свирању музичког инструмента. Артикулација^[4] у музици помаже да се богатије, јасније, разговетније и прецизније музички изразимо.

Западна музика има скуп традиционалних артикулација које су стандардизоване у 19. веку^[5] и остају у широкој употреби.^[1] Међутим, композитори нису ограничени на ово и могу да измисле нове артикулације како дело захтева.^[6] Када пишу електронску и компјутерску музику, композитори могу дизајнирати артикулације из темеља.^[7]

Поред следећења упутстава композитора, извођачи бирају како да артикулишу догађаје у партитури самостално, у складу са њиховом интерпретацијом. Све до 17. века ретко су се артикулације означавале у партитури, а чак и током барока биле су неуобичајене осим украса, остављајући их на вољу извођача и мерила тог времена. Чак и током класичног периода, тумачење знакова артикулације варирало је много шире него данас.^[8] Артикулације су сада постале чвршће стандардизоване, али извођачи и даље морају да узму у обзир моду свог времена, методе свирања који су били актуелни у време када је дело које изводе написано, контекст њиховог извођења, стил музике и свој сопствени укус и анализу када одлучују како да артикулишу догађаје у партитури.^[9]

Типови артикулација

Постоји много типова артикулације, од којих свака има другачији утицај на то како се нота свира. У музичким нотним ознакама артикулације укључују лигу, фразу, стакато, стакатисимо, акценат, сфорзандо, ринфорзандо и легато. Различити симбол, постављен изнад или испод ноте (у зависности од њеног положаја), представља сваку артикулацију.

Основне артикулације	Шта значи	Како се пише и како се изводи	Како звучи
Деташе — (фр. détaché)	одвојено	Написане ноте изводе се сливено, са што мање прекида између тонова.	Звучни пример деташеа. Имате потешкоће при редпродукцији овог записа? Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Легато — (итал. legato)	везано	Лук изнад или испод групе нота казује да те тонове треба изводити без прекида, на један дах.	Звучни пример легата. Имате потешкоће при редпродукцији овог записа? Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Стакато — (итал. staccato)	одвојено, одсечно	Тачка изнад или испод нотне главе значи да се сваки тон изводи одвојено, упола краће од написане нотне вредности, што приказује нотни пример испод:	Звучни пример стаката. Имате потешкоће при редпродукцији овог записа? Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Портато — (итал. portato)	ношено	Тачка и лук изнад или испод нотне главе упућује на то да те тонове треба нешто скратити (тј. дуже од стаката, краће од деташеа). Ово приказује нотни пример испод:	Звучни пример портата. Имате потешкоће при редпродукцији овог записа? Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Тенуто — (итал. tenuto)	отегнуто, издржано	Водоравне цртице изнад или испод нота казују да се сваки тон изводи у пуном износу свог трајања.	Звучни пример тенута. Имате потешкоће при редпродукцији овог записа? Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Маркато — (итал. marcato)	наглашено	Положено латинично велико словом V изнад или испод нота упућује да се сваки тон изводи наглашено.	Звучни пример марката. Имате потешкоће при редпродукцији овог записа? Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Трећи став Бетовенове Симфоније бр. 6 (Пасторална) представља пример ефективне употребе контраста између стаката и легата унутар истог музичког одломка.

Из Бетовенове симфоније бр. 6

Варирање артикулације теме може играти улогу у музичком развоју. На пример, Менделсонова Хебридска увертира^[10]^[11] почиње фразом која се игра легато.

Увертира на Хебридима, уводна тема

Ова идеја се касније поново појављује у свираном стакату док га Менделсон развија преко оркестарске текстуре.

Тематски развој у увертири Хебрида, са стакато артикулацијом

Сложене артикулације

Повремено се артикулације могу комбиновати да би се створили стилски или технички исправни звукови. На пример, када се стакато ознаке комбинују са лигом, резултат је портато, такође познат као артикулисани легато.^[12]^[13]^[14] Ознаке тенуто се називају (за жице на гудалу) кукастим луковима. Овај назив се такође ређе примењује на стакато ознаке или мартелато (мартеле).

Апагадос

Апагадос (од шпанског глагола apagar, „утишати“) се односи на ноте које се свирају пригушено, без одржавања. Термин је написан изнад или испод нота са тачкастом или испрекиданом линијом повученом до краја групе нота које треба да се одсвирају пригушене. Техника је углавном написана за гудалске или окидачке инструменте. Модернисти називају 'апогадо' (мало другачији правопис) као „неми длан“. На гитари музичар дланом пригушује жице и окида палцем. Строго говорећи, термин пригушен је тачан за овај ефекат у музици; пошто пригушити значи ућутати. Илустрација апагадоса може се наћи у делу композитора за шпанску гитару, Херарда де Алтона.^[15]

Референце

^ ^а ^б Schmidt-Jones 2013, 2.3.2.
^ Lawson & Stowell 2004, стр. 28.
^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
^ Властимир Перичић — Радивој Лазић, Основи теорије музике^{[непоуздан извор?]}
^ Lawson & Stowell 2004, стр. 48.
^ Adler 2002, стр. 283.
^ Beck 2000, стр. 157.
^ Lawson & Stowell 2004, стр. 47.
^ Lawson & Stowell 2004, стр. 39.
^ See "Symphonic poem" in the online Encyclopedia Britannica, accessed 2017-10-02.
^ See "Symphonic Poem" in the MUS 101 music lesson series by Elliott Jones, accessed 2017-10-02.
^ Blood, Brian. 2012. "Music Theory Online: Lesson 21: Phrasing & Articulation". Dolmetsch Organisation (Accessed 19 December 2012).
^ Anon. 2001. "Portato". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
^ Walls, Peter. 2001. "Bow, §II, 3. Bowstrokes after c1780, (iii) Portato (It.; Fr. notes portées, louré)". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
^ Gerardo de Altona

Литература

Schmidt-Jones, Catherine (14. 11. 2013). „Articulations”. Understanding Basic Music Theory. OpenStax CNX. Приступљено 24. 6. 2019.
Lawson, Colin; Stowell, Robin (2004). The Historical Performance of Music. Cambridge University Press. ISBN 0-511-03522-5.
Adler, Samuel (2002). The Study of Orchestration (3 изд.). W. W. Norton & Company. ISBN 0-393-97572-X.
Beck, Stephen David (2000). „Designing Acoustically Viable Instruments in Csound”. Ур.: Boulanger, Richard. The Csound Book. MIT Press. ISBN 0-262-52261-6.
Cooper, Helen (1985). Basic Guide to How to Read Music. ISBN 0-399-51122-9.
Greene, Margaret; Lesley Mathieson (2001). The Voice and its Disorders. John Wiley & Sons; 6th Edition. ISBN 978-1-86156-196-1.
Zemlin, Willard (1998). Speech and hearing science : anatomy and physiology. Allyn and Bacon; 4th edition. ISBN 0-13-827437-1.
Titze, I.R. (1988). „The physics of small-amplitude oscillation of the vocal folds”. Journal of the Acoustical Society of America. 83 (4): 1536—1552. Bibcode:1988ASAJ...83.1536T. PMID 3372869. doi:10.1121/1.395910.
Lucero, J. C. (1995). „The minimum lung pressure to sustain vocal fold oscillation”. Journal of the Acoustical Society of America. 98 (2): 779—784. Bibcode:1995ASAJ...98..779L. PMID 7642816. S2CID 24053484. doi:10.1121/1.414354.
Lucero, J. C. (1998). „Optimal glottal configuration for ease of phonation”. Journal of Voice. 12 (2): 151—158. PMID 9649070. doi:10.1016/S0892-1997(98)80034-9.
Edmondson, Jerold A.; John H. Esling (2005). „The valves of the throat and their functioning in tone, vocal register, and stress: laryngoscopic case studies”. Phonology. Cambridge University Press. 23 (2): 157—191. S2CID 62531440. doi:10.1017/S095267570600087X.
Baumbach, E. J. M (1987). Analytical Tsonga Grammar. Pretoria: University of South Africa.
Doke, Clement M (1926). The Phonetics of the Zulu Language. Bantu Studies. Johannesburg: Wiwatersrand University Press.
Fujimura, Osamu (1961). „Bilabial stop and nasal consonants: A motion picture study and its acoustical implications”. Journal of Speech and Hearing Research. 4 (3): 233—47. PMID 13702471. doi:10.1044/jshr.0403.233.
Guthrie, Malcolm (1948). The classification of the Bantu languages. London: Oxford University Press.
International Phonetic Association (1999). Handbook of the International Phonetic Association. Cambridge University Press.
International Phonetic Association (2015). International Phonetic Alphabet. International Phonetic Association.
Keating, Patricia; Lahiri, Aditi (1993). „Fronted Velars, Palatalized Velars, and Palatals”. Phonetica. 50 (2): 73—101. PMID 8316582. S2CID 3272781. doi:10.1159/000261928.
Ladefoged, Peter (1960). „The Value of Phonetic Statements”. Language. 36 (3): 387—96. JSTOR 410966. doi:10.2307/410966.
Ladefoged, Peter (2001). A Course in Phonetics (4th изд.). Boston: Thomson/Wadsworth. ISBN 978-1-413-00688-9.
Ladefoged, Peter (2005). A Course in Phonetics (5th изд.). Boston: Thomson/Wadsworth. ISBN 978-1-413-00688-9.
Ladefoged, Peter; Johnson, Keith (2011). A Course in Phonetics (6th изд.). Wadsworth. ISBN 978-1-42823126-9.
Ladefoged, Peter; Maddieson, Ian (1996). The Sounds of the World's Languages. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-19815-4.
Lodge, Ken (2009). A Critical Introduction to Phonetics. New York: Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-8873-2.
Maddieson, Ian (1993). „Investigating Ewe articulations with electromagnetic articulography”. Forschungberichte des Intituts für Phonetik und Sprachliche Kommunikation der Universität München. 31: 181—214.
Maddieson, Ian (2013). „Uvular Consonants”. Ур.: Dryer, Matthew S.; Haspelmath, Martin. The World Atlas of Language Structures Online. Leipzig: Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology.
Scatton, Ernest (1984). A reference grammar of modern Bulgarian. Slavica. ISBN 978-0893571238.

Спољашње везе

GNU Lilypond Notation Software's List of Articulation Symbols

[FOOTNOTESchmidt-Jones20132.3.2-1] а ^б Schmidt-Jones 2013, 2.3.2.

[FOOTNOTELawsonStowell200428-2] Lawson & Stowell 2004, стр. 28.

[3] Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина

[4] Властимир Перичић — Радивој Лазић, Основи теорије музике^{[непоуздан извор?]}

[FOOTNOTELawsonStowell200448-5] Lawson & Stowell 2004, стр. 48.

[FOOTNOTEAdler2002283-6] Adler 2002, стр. 283.

[FOOTNOTEBeck2000157-7] Beck 2000, стр. 157.

[FOOTNOTELawsonStowell200447-8] Lawson & Stowell 2004, стр. 47.

[FOOTNOTELawsonStowell200439-9] Lawson & Stowell 2004, стр. 39.

[10] See "Symphonic poem" in the online Encyclopedia Britannica, accessed 2017-10-02.

[11] See "Symphonic Poem" in the MUS 101 music lesson series by Elliott Jones, accessed 2017-10-02.

[Blood2012-12] Blood, Brian. 2012. "Music Theory Online: Lesson 21: Phrasing & Articulation". Dolmetsch Organisation (Accessed 19 December 2012).

[Anon2001-13] Anon. 2001. "Portato". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.

[Walls2001a-14] Walls, Peter. 2001. "Bow, §II, 3. Bowstrokes after c1780, (iii) Portato (It.; Fr. notes portées, louré)". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.

[15] Gerardo de Altona

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]