Пређи на садржај

Бежецк

Координате: 57° 47′ 00″ С; 36° 42′ 00″ И / 57.783333° С; 36.7° И / 57.783333; 36.7
С Википедије, слободне енциклопедије
Бежецк
Бежецк
Преображењска црква у Бежецку
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи ФО
Област Тверска област
РејонБежецки рејон
Основанпрви помен 1137.
Статус града1775.
Стара именаГородецк (до 1766)
Становништво
Становништво‍
 — 2014.23.112
 — густина1.359,53 ст./km2
Географске карактеристике
Координате57° 47′ 00″ С; 36° 42′ 00″ И / 57.783333° С; 36.7° И / 57.783333; 36.7
Временска зонаUTC+3
Апс. висина145 m
Површина17 km2
Бежецк на карти Русије
Бежецк
Бежецк
Бежецк на карти Русије
Бежецк на карти Тверске области
Бежецк
Бежецк
Бежецк на карти Тверске области
Остали подаци
Поштански број171980
Позивни број+7 48231
Регистарска ознака69
ОКАТО код28 405
ОКТМО код28 604 101 001
Веб-сајт
bezhetsk.tv

Бежецк (рус. Бежецк) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Бежецког рејона смештеног у источном делу Тверске области.

Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 23.112 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Бежецк налази се у североисточном делу Тверске области на западним обронцима моренског Бежечког врха, на око 126 км северно од административног центра области града Твера. Кроз град у смеру југ-север протиче река Молога која управо у граду прима своју десну притоку Остречину .

Бежецк важи за један од најхладнијих градова Тверске области и познат је по честим продорима хладног ваздуха. Тако је управо у Бежецку у фебруару 2012. измерена температура од чак −37,6°C[1] што је најнижа температура икада измерена на подручју данашњег Централног федералног округа. У првој половини марта 2013. у граду је измерена температура од −30,5°C.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Грб (1780)

На око 20 километара северно од данашњег града Бежецка налази се село Бежичи које се први пут помиње у новгородском летопису из 1137. године. Насеље под именом Бежецки Верх у време настанка тог летописа служило је као средиште Бежецке пјатине тадашње Новгородске земље. Име насеља вероватно потиче од речи „бежь“ која означава бежање или избеглиштво. Према неким документима верује се да су насеље Бежичи основале избеглице из Новгорода.

Како је тверски књаз Свјатослав Јарославич разорио Бежиче 1272. године насеље је премештено у тврђаву Городецк на месту савременог Бежецка.

Крајем XIV века насеље улази у састав Московске кнежевине. Све до 1766. насеље је било познато под именом Городецк. Административни статус града добија 1775. године. У периоду од 1796. до 1929. ту се налазио центар Бежечке парохије тадашње Тверске губерније.

Кроз град је 1876. прошла железница захваљујући којој Бежецк почиње да се позиционира као важан трговачки центар, а посебно је била развијена трговина ланом.

Године 1929. постаје административним центром Бежецког рејона и Бежецког округа Московске области, а након оснивања Калињинске области (данас Тверска област) 1935. прелази у њене границе. Статус града обласне субординације и посебног градског округа Тверске области имао је све до 1990. године.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 24.522 становника, док је према проценама за 2014. град имао 23.112 становника.[3]

Кретања броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
9.450 26.921 30.030 30.638 30.377[4] 28.600[5] 24.522[6] 23.112

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Град Бежецк налази се на деоници железничке линије која повезује градове Бологоје и Рибинск са Сонковом, а кроз град пролазе друмски правци Р84 и Р85 који повезују Твер са Весјегонском. На око 7 км јужно од града налази се војни аеродром Дорохово.

Градске знаменитости

[уреди | уреди извор]

Од бројних православних цркава и манастира који су кроз историју били симболи града Бежецка, период совјетске владавине преживело је тек неколико од њих. Најстарија данас постојећа грађевина у граду је звоник Ваведењског манастира из 1682. године, док је сама црква срушена у совјетско доба.

Важан религијски и културни споменик је и храм посвећен Воздвижењу Часног Крста из 1704. године. Црква је била затворена 1937, а њен рад је обновљен тек 1991. године.


Воздвижењска црква Бежечка железничка станица Бежечка теолошка школа
Звоник Ваведењског манастира

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Погода на территории Российской Федерации в 2012 году
  2. ^ В Тверской области температура бьет рекорды
  3. ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
  4. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бежецк на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бежецк&oldid=28052761”