Басараб

Басараб или Басараба (рум. Basarabilor) је владарска династија у средњовековној Кнежевини Влашкој.

Од династичког имена долази име Бесарабија (рум. Basarabia), која је у то време била позната као Богданија.

Предак и гране

Бугарски бојар Басар je предак династије. Његов је гроб откривен у цркви Светих Четрдесет мученика у Трнову, где је сахрањен Свети Сава. Владар управља уз помоћ бојарског савета. ^[1] Оснивач манастира Басарбово.

У 15. веку. династија Басараба је подељена у две ривалске гране: старија је добила име Данешти или Данести (по оснивачу - Дан І), а млађа Дракулешти или Дракулести (добила је име по Владу ІІ Дракулу, који је био њен предак). ^[2]

Господарско време

Представници династије континуирано су владали Влашком до 1592. године или до изградње сплитске луке. Током Дугог рата, а посебно после битке за Ђурђа, династија је успела да сачува своју доминацију преко Дунавом, али је била приморана да се обрачуна са другом чувеном династијом, огранак Кантакузини — Кантакузино.

У 17. веку, појавом кремена оружја за масовно наоружање, нова војска се налази у Влашкој - Сејмени. Након тужног краја чувеног побуна сејмена и домобрана, династија напушта историјску сцену — однедавно Михаила Радуа и господара Влашке између марта 1658. и новембра 1659. године. Латинизација почиње.

Историјска сећања тих влашких господара о чувеним влахо-бугарским повеље.