Боровичи
Боровичи Боровичи | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Новгородска област |
Рејон | Боровички рејон |
Основан | први помен 1495. |
Статус града | 1770. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 52.687 |
— густина | 1.160,25 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 58° 23′ 13″ С; 33° 54′ 41″ И / 58.386944° С; 33.911389° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 90 m |
Површина | 45,41 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 174401, 174403–174409, 174411 |
Позивни број | +7 81664 |
Регистарска ознака | 53 |
ОКАТО код | 49 408 |
ОКТМО код | 49 606 101 001 |
Веб-сајт | |
boradmin.ru/bp/bp.shtml |
Боровичи (рус. Боровичи) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у источном делу Новгородске области, на подручју Боровичког рејона чији је уједно и административни центар. Има статус града обласне субординације.
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 52.687 становника, што сврстава Боровиче на друго место у области, одмах после Великог Новгорода.
Географија
[уреди | уреди извор]Боровичи се налазе на истоку Новгородске области, на подручју Валдајског побрђа. Кроз град протиче река Мста, а свега неколико километара узводно од града на Мсти се налазе бројне касаде познате као Боровички слапови. Град се налази на око 180 километара источно од административног центра области града Великог Новгорода.
Историја
[уреди | уреди извор]У једном новгородском летопису из 1495. године помиње се Боровичко црквено имање које се налазило на месту данашњег града. Само насеље помиње се 1564. као Боровичко трговиште.
Насеље је 1770. добило статус града, а две године касније усвојен је детаљан план града и градски грб. Према једном катастарском спису из 1785. град Боровичи је тада имао 16 гражевина од чврстог материјала, 317 са каменом основом и чак 373 саграђена од дрвета. У исто време у граду су радиле 3 циглане и велики млин, а два пута годишње одржавали су се сајмови.
У селу Кончанско-Суворовско, на неких 35 километара од града налази се имање знаменитог руског генерала Александра Суворова. Имање је 1942. претворено у музеј од националног значаја.
Године 1910. у граду је отворена велика фабрика за производњу грађевинског материја. Совјетска власт у граду успостављена је у новембру 1917. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 53.690 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 52.687 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
37.067 | 44.123 | 54.763 | 59.646 | 63.009[2] | 57.755[3] | 53.690 | 52,687 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Град Боровичи има потписане уговоре о братимљењу и сарадњи са следећим градовима:
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.