Пређи на садржај

Венето

С Википедије, слободне енциклопедије
Венето
Veneto
Vèneto
Venit

Положај Венета
Држава Италија
Админ. центарВенеција
Службени језиквенецијански, фурлански
ПредседникЛука Заја
Површина18.391,22 km2
 — број ст.4.865.380
 — густина ст.264,55 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Венето (итал. Veneto) је једна од 20 регија Италије.[1] Налази се у сјевероисточном дијелу земље. Главни град је Венеција, а познати градови су и Верона, Падова и Виченца.

Венето спада у највеће и најразвијеније италијанске покрајине. Такође, Венето са светски значајном Венецијом је једна од туристички најпосећенијих области света са преко 60 милиона туриста годишње.

Венето је североисточна покрајина Италије са кратком државном границом ка Аустрији на северу. На истоку покрајина Венето излази на Јадранско море. Са осталих страна налазе се друге италијанске покрајине:

Природне одлике

[уреди | уреди извор]

Површина покрајине је 18.391 km² и по овоме је Венето једна од најпространијих италијанских покрајина.

У оквиру Венета разликује се неколико природних целина у правцу југ - север. Јужни део је равничарско подручје уз северну обалу Јадранског мора и реку По. То је источни део Падске низије. Овај део заузима око 2/3 површине покрајине и ту се гаје жита и поврће. Целина Доломита редња целина је састављена од брда и нижих планина Венецијалних Предалпа са виноградима и воћњацима. Северни део је изразито планински у оквиру система Алпа са неколико насељенијих долина. То је сточарско подручје, једино су у долинама су развијене остале врсте пољопривреде.

Клима у покрајини Венето је измењено средоземна клима са значајних утицајем са континенталног Севера. Стога су зиме оштрије, а лета блажа него у другим деловима Италије. Овај судар клима очитава се и у веома јаким ветровима. У вишим крајевима клима је више континентална, а на планинама влада планинска клима.

Источна граница покрајине је северна обала Јадранског мора, која је овде доста мочварна и тешко приступачна (Венецијанска лагуна). Највећа река у покрајини је По, која је истовремено и јужна граница покрајине. На крајњем југоистоку налази се пространа делта Поа. Остале главне реке су меридијанског правца и теку са Алпа ка Јадранском мору. Најважније су Адиђе, Брента, Пјава, Таљаменто. Реке имају значајан пад и нове велике наплавине у доњи део свог слива. У Венету се налази и низ језера, махом малих. Једино веће је језеро Гарда, чија источна обала припада Венету.

Управна подела

[уреди | уреди извор]
Окрузи Венета

Венето је подељен у 7 округа, одн. провинција са истоименим градовима као управним средиштима:

Историја

[уреди | уреди извор]
Доломити
Река Брента
Венецијанска лагуна код градића Торчело
Језеро Гарда

Италијанско раздобље

[уреди | уреди извор]

Године 1866. дошло је до припајања Венеције и области средишње Млетачке републике новооснованој Италији. Одмах је основана покрајина Венето. Међутим, нова владавина није оживела привреду. Чак су чињени и негативни потези попут досељавања становништва из других крајева и спречавања коришћења Венецијанског наречја. Због тога је прва половина 20. века била раздобље масовног исељавања у иностранство. Додатно оптерећење била ду два светска рата, која су оставила трага и каснијих деценија.

Овакво стање трајало је до 70их година прошлог века, када је држава дала већу слободу покрајинама у одређивању унутрашње политике. Власти Венета су ово веома добро искористиле, уздигле месну привреду и претвориле Венето од исељеничког у досељеничко подручје Италије. Данас је Венето једна од најразвијенијих покрајина у држави.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Данас Венето има преко 5 милиона становника и једна је од најмногољуднијих покрајина Италије. До пре пар деценија тај број чак био у паду или стагнирао, али је са наглим развојем покрајине последњих деценија скочио са око 20%.

Густина насељености је око 270 ст./км², што је више од државног просека (200 ст./км²). Равничарски део покрајине је знатно гушће насељен него северно, алпско подручје. Посебно је густо насељена „економска кичма“ покрајине, линија Верона - Вићенца - Падова - Венеција.

Етничка слика покрајине има низ посебности. Тако у покрајини доминира италијанско становништво, али са венецијанским наречјем, знатно другачијим од стандардног италијанског језика. По некима је то и потпуно засебан језик. Утицај наглог развоја покрајине огледа се и у великом уделу становништва са привременим боравком (8,3%).

Галерија

[уреди | уреди извор]
Фотографије градова покрајине

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]