Горажде
Горажде | |
|---|---|
Панорама Горажда | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Босанско-подрињски кантон |
| Град | Горажде |
| Становништво | |
| — 2013. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 39′ 58″ С; 18° 58′ 33″ И / 43.66616° С; 18.97586° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Горажде Горажде на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 73000 |
| Позивни број | 038 |
| Веб-сајт | www |
Горажде је градско насеље и сједиште истоименог града у источном дијелу Федерације Босне и Херцеговине, са око 21 хиљадом становника, углавном Бошњака (Муслимана). То је и главни град Босанско-подрињског кантона.
Географија
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Град се налази на надморској висини од 345 метара, у горњем току реке Дрина која овде одступа од свог генералног правца ка северу и тече према североистоку. Горажде је окружено шумовитим брдима и планинама. Врх Сјенокос у близини града висок је 960 метара. Нешто даље ка западу је врх Оштро, висине 1.016 метара, који припада планини Јахорини.
Подручје општине је природно средиште Горње-дринске регије између Фоче, Чајнича, Рогатице, Пала, Рудог и Вишеграда. Овај брдско - планински крај одликује се благом климом са доста падавина током целе године. Пашњаци и ливаде су погодне за сточарство, а долине и благе падине уз Дрину, Шталу и Подграњенску реку, Осаницу и Оцку пружају добре услове за ратарство и воћарство.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Средњи вијек
[уреди | уреди извор]У средњем вијеку Горажде је било живо и знаменито мјесто, а кроз њега је водио пут за Пљевља. Припадао је тадашњој жупи Будимље. Као трговачко средиште и градско насеље Горажде се помиње 1379. године. Као утврђени град Горажде се помиње 1444. године.[1] Близу Горажда налазио се град Сандаљa Хранићa Самобор који је данас у саставу општине Ново Горажде. Трг Горажде био је својина Сандаља Хранића. Поред Горажда на Дрини налазио се камени мост који је 1568. саградио будимcки паша Мустафа.[2] Овде је у 16. вијеку постојала Горажданска штампарија. Ту је 1521. године штампан Гораждански псалтир.
Први светски рат
[уреди | уреди извор]У Првом светском рату, црногорске трупе заузеле су Горажде 15. септембра 1914. године.[3]
Између два рата, Горажде је део Сарајевске области, у оквиру Чајничког среза (1923-29), затим је у оквиру Дринске бановине (до 1941). У Горажду је 1938. основана Воћарска станица, прва у земљи.[4]
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насељено мјесто Горажде | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[5] | 1991.[6] | 1981.[7] | 1971.[8] | ||||
| Укупно | 11 806 (100,0%) | 16 273 (100,0%) | 13 022 (100,0%) | 9 482 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 11 065 (93,72%) | 9 568 (58,80%)1 | 6 746 (51,80%)1 | 5 266 (55,54%)1 | |||
| Срби | 392 (3,320%) | 5 584 (34,31%) | 4 376 (33,60%) | 3 675 (38,76%) | |||
| Босанци | 124 (1,050%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 60 (0,508%) | – | – | – | |||
| Муслимани | 56 (0,474%) | – | – | – | |||
| Остали | 28 (0,237%) | 396 (2,433%) | 83 (0,637%) | 55 (0,580%) | |||
| Босанци и Херцеговци | 27 (0,229%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 20 (0,169%) | 62 (0,381%) | 75 (0,576%) | 133 (1,403%) | |||
| Албанци | 12 (0,102%) | – | 23 (0,177%) | 17 (0,179%) | |||
| Југословени | 7 (0,059%) | 663 (4,074%) | 1 495 (11,48%) | 100 (1,055%) | |||
| Непознато | 6 (0,051%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 5 (0,042%) | – | 198 (1,521%) | 212 (2,236%) | |||
| Македонци | 2 (0,017%) | – | 13 (0,100%) | 10 (0,105%) | |||
| Словенци | 2 (0,017%) | – | 13 (0,100%) | 14 (0,148%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Градови побратими
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Хелета, Никола (1999). Терор над Србима у Горажду. Београд: Свет књиге. стр. 9. ISBN 8673960126.
- ^ Full text of "Godišnjica Nikole Čupića"
- ^ Политика, бр. 3.814 од петка 5. септембра 1914., насловна страна
- ^ "Политика", 4. авг. 1938
- ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2017.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(pp. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- [1],Трговачки центри и путеви, ставка 47
- Званични веб-сајт
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Патрола од Београда до Херцег Новог преко Горажда, САТ РТС - Званични канал
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |